Хоће ли Трамп проћи као Никсон
ОДЛАЗАК ДИРЕКТОРА ФБИ КАО ПОВОД ЗА ПОДСЕЋАЊЕ НА АФЕРУ ВОТЕРГЕЈТ
И пре 44 године једна смена, слична овој у којој је Трамп дао отказ Комију, довела је до пада америчког председника
Када је крајем октобра1973. године, Ричард Никсон, тадашњи председник Сједињених Америчких Држава, решио да смени специјалног тужиоца у афери Вотергејт, Арчибалда Кокса, није ни претпостављао да ће га тај потез коштати председничког места. Као што нико други није очекивао да би председник могао да уради оно што је урадио. Па ни само тужилаштво.
Кокс је, наиме, захтевао комплетне снимке разговора у председниковом кабинету и одбио је да прихвати само делове који су му понуђени. У тренутку када је то објављено, на новинарско питање да ли он то намерава да да оставку, одговорио је самоуверено: „Не, забога, не!“Сутрадан је смењен. Државни тужилац Елиот Ричардсон, као и његов заменик Вилијам Рукелсхаус, поднели су оставке, пошто су претходно одбили да смене Кокса. Сменио га је новопостављени Роберт Брок. Одлазећи, Кокс је изјавио: „Хоћемо ли наставити да будемо држава владавине права, а не једног човека, сада је на Конгресу да одлучи, а на крају и на америчком народу.“
Истраживања су убрзо показала шта народ мисли о председнику Никсону, који је претходно свој други мандат освојио тријумфалном победом. Ове смене упамћене као „масакр суботње вечери“, убрзо су му снизиле рејтинг са победничких 64 одсто подршке, на 38, да би на крају спао на тек 24 одсто.
Његова каријера остаће упамћена по једној речи – Вотергејт. Афери у којој је откривено све што су тадашњи председник и његови сарадници радили, а све у име, како су се касније бранили, „државне безбедности“и заштите поверљивих информација. То их је, међутим, одвело предалеко, брзо потонуло у ухођење, отварање поште, праћење, снимање, а на крају и провалу и крађу докумената из просторија Демократског националног комитета.
Клупко је почело да се одмотава две године раније, 1972. године, када је у просторијама Националног комитета Демократске партије у вашингтонском комплексу Вотергејт, усред ноћи ухваћено петоро људи који су намештали опрему за прислушкивање. Испоставило се да су то људи из организације Никсонове кампање. Појавили су се и други који су радили у Никсоновој кампањи да посведоче да се у канцеларији председника снимају сви разговори.
Уследила је дуга битка. Карл Бернстин и Боб Вудворд, новинари Вашингтон поста, почели су да истражују и били су решени да не одустану. У томе су имали само подршку редакције, а са друге стране нападе из Беле куће. Ипак, годину дана касније Вотергејт је већ скандал који улази у историју. Вашингтон пост ушао је у историју новинарства по томе што је открио скандал који је на крају срушио председника државе, али и по томе што је показао шта су новинарски стандарди.
Име „дубоког грла“, човека који је својим информацијама усмеравао рад Бернстина и Вудворда, остало је тајна деценијама. Да је реч о Мајклу Фелту, тадашњем другом човеку ФБИ, сазнало се више од тридесет година касније.
Бернстин и Вудворд су закључили да је фатална грешка бившег председника била то што је „заратио са демократијом и новинарима”.
Бернстин и Вудворд овако су описали бившег председника: „У току свог петоипогодишњег мандата, који је почео 1969, Никсон је покренуо и водио пет ратова који су се преклапали - против покрета који се борио против рата у Вијетнаму, против медија, демократа, правног система и, најзад, и против саме историје. Све је одсликавало његов ментални склоп: спремност да се оглуши о закон зарад политичке користи, и да се пронађе прљави веш противничке стране - такав је био принцип његовог председничког мандата”.
Никсон је, да би избегао опозив, поднео оставку 9. августа 1974. године. То је до данас остала једина оставка једног америчког председника.
Његов наследник, Џералд Форд, помиловао га је.