Дани и ноћи у музејима
Када је 2005. основана уметничкопродукцијска група Ноћ музеја, која је тада први пут и организовала истоимену манифестацију, културне околности у Србији биле су сасвим другачије од данашњих. У дну друштвених приоритета након двехиљадитих, посебно после 2003, култура је само у појединим сегментима успевала да хвата корак са европским и светским токовима. Таква ситуација се добрим делом односила на музеје, чија добро промишљена, али немодернизована социјалистичка организациона и просторна структура, често није могла да изнесе резултате који би били по мерилу новог миленијума.
Музејска мрежа Србије, као и државна културна политика, због изолације су деведесетих биле изузете из крупних промена које су се тада дешавале у европској култури, у оквиру које су музеји имали водећу улогу. Спектакуларизација културе, као форма коју је изнедрио либерални капитализам у свом зениту, допринела је да десета деценија 20. века буде време до тада незабележених посета, а такви резултати музејске делатности прави репрезент успеха новог светског културног концепта. Са свешћу о тим променама и искуством рада у адвертајзингу, организатори манифестације Ноћ музеја владали су неопходним комуникацијским алатима који су им помогли да нови концепт примене у Србији.
Као освежење у приступу, концепт су одмах препознали и медији, чији су се императиви после двехиљадитих кретали у потпуно идентичном правцу. Резултати су били мерљиви. Једном годишње готово невидљива музејска мрежа доминирала је у медијским извештајима, а посета музејима је за нешто више од деценије од 20.000 у првој Ноћи музеја порасла на импозантних пола милиона. Оваква експанзија имала је и своје слабости. Пренаглашена потреба за спектаклом, сензацијом, ексклузивношћу, притисак који су организатори трпели да у програм укључе и садржаје који су понекад били банализација музејских активности, удружени са променом у доживљају либералног концепта културе као доброг решења, довели су до незадовољства најзначајнијих музејских институција. Руководства Народног музеја, Галерије Матице српске, Музеја савремене и Музеја примењене уметности, Природњачког, Етнографског, Историјског музеја Србије и Музеја историје Југославије уз подршку струковних организација, обустављају своје учешће на манифестацији Ноћ музеја и 2015. оснивају нову: „Музеји Србије – 10 дана од 10 до 10“. Повезујући датуме битне за музејску струку: 18. мај, међународни Дан музеја, 20. мај, Европска Ноћ музеја (коју прати и Ноћ музеја) и Недељу музеја као аутентичну музејску активност основану 1954. у време социјалистичке Југославије, најзначајније струковне институције Србије настоје да афирмишу широку лепезу музејских активности у циљу поништавања насталог стереотипног доживљаја музеја као институција које живе само у Ноћи музеја.
Збрка која је настала међу посетиоцима обе манифестације, због тога што се учешће у једној манифестацији плаћа (Ноћ музеја, овогодишња цена је 450 динара), а у другој не (Музеји Србије), навела је организаторе Ноћи музеја да од 2015. унесу измене у функционисању. Уведен је програмски савет, у којем су ове године Бранислав Митровић, Небојша Брадић, Радина Вучетић, Борут Вилд и Мрђан Бајић, који просејава квалитет садржаја и усмерава акценте манифестације. Крајњи резултат су два профилисана догађаја – један музејски који у десет дана афирмише музејску размену као важну институционалну активност, и други једнодневни, који скреће пажњу на културне вредности које су похрањене у ванмузејским институцијама.
Пренаглашена потреба за спектаклом, сензацијом, ексклузивношћу, банализација активности, довели су до незадовољства најзначајнијих музејских институција