Катена мунди

Или: ако је на старим географским картама Сува планина уцртана као Катена мунди, илити „вериге света“, да ли онда зато Харадинај, уз помоћ Едија Раме, хоће Албанију до Ниша

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ Дугогодишњи колумниста НИН-а. Аутор бројних књига и публикација,

исписаних специфичним стилом

Ах, какав дан, тај 12. мај! Памтићу га до краја живота! Али, не зато што је Алек, као Марко Поло, најавио да креће за Пекинг, већ што сам, бато, почео да пишем за Политикин Забавник! Ох, које ли среће, које радости! И како сам само слетео из Видова у Белу Паланку и још у седам ујутру био на киоску. Имати колумне у НИН-у и Политикином Забавнику, чик, нека се похвали неко! Треба ли да објашњавам да та два недељника и нису новине већ институције, нешто као САНУ која, додуше, почиње озбиљно да кашљуца, али ко јој је крив кад неће да ме прими за академика. А њен председник Владимир Костић дође ми неки даљи род из Моклишта, у сваком случају, земљак из Понишавља.

Ех, које су то биле дечје радости! Са седам година почео сам да читам Политикин Забавник, од првог броја, бајо! Лети, у време школског распуста, чучао сам на белопаланачкој железничкој станици и, у паници, чекао да дође воз из Ниша, а све стрепећи да не искочи из шина негде код сићевачких тунела. А када би воз стигао и Циганин Камен почео да продаје новине, Забавник бих купио међу првима и почео бих одмах да га листам и, још ту, са железничке станице одлепршао бих негде далеко, рецимо, до Сиријуса...

Сав срећан, гуштеришем се, го голцијат, у лигештулу на Непобедивом Сунцу, али не испред бога Вида. Одједном, почео сам да се стидим да се пред Њим сунчам обнажен. Морам да питам Јунга шта се то са мном дешава.

Задремам на подневном сунцу, а из дремежа тргне ме дозивање мокранских говедара. Јер, једна крава отелила се, ту, на стотинак метара од мог дома, а сувопланински курјаци то, одмах, нањушили и сишли, одозго, са врха Суве планине. И нешто размишљам: и курјаци су, некад, само обични зликовци који, најрадије, ударају на нејач. А Срби су их, доскора, славили као своје претке, као тотемске животиње. Дочим, за данашње Србе су нови тотеми – кишне глисте. Зато Харадинај и Еди Рама онолико лају.

Него, шта видим на небу изнад себе? Непобедиво Сунце опасано кружном дугом!? Помислим да ме треснула сунчаница. Склопим очи, па их поново отворим, а Сунце и даље опасано дугом. Брзо мобилним позовем Драгичку и кажем му да изађе на терасу и да погледа Сунце па да ми каже шта види. И Драгичка потврди да се и у Белој Паланци исто види: Сунце опасано дугом. И ту ми лакне, није ме треснула сунчаница. Треснуло ме нешто јаче, треснула ме истина о којој се ћути у домаћим и светским научним круговима. А то је да је, изнад Видова и Суве планине, НАСА агенција снимила Космички левак који у пречнику има четрдесетак километара кроз који ће, кад-тад, да сиђу ванземаљци илити ванземљаци! Зато су се Руси и укотвили код Ниша, а дотле би и Харадинај са Едијем Рамом да дође.

К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, посматра помно Непобедиво Сунце опасано дугом, па каже: „Још у географским картама Старог века, Сува планина је била названа Катена мунди. Тај назив је, наводно, добила зато што спаја Исток и Запад, што је била средиште Горње и Доње Мезије, централне римске провинције. А, у ствари, Сува планина или Катена мунди је катанац, `вериге света` које спајају Земљу са небесима, са Сиријусом, а кроз Космички левак су са Сиријуса сишли богови чији смо ми потомци. Уосталом, нису ли изнад Мокранског врела и лековити Најданови кругови?“

На све ово моја Црна се немарно протеже и каже: „Мени савршено одговара да смо деца богова са Сиријуса, а колико знам то и Биљи одговара. А ко, баш, хоће да води порекло од мајмуна, нека му буде! То је, уосталом, ствар укуса, а о укусима не вреди расправљати. Ни у НИН-у, ни у Политикином Забавнику!“