Нема зиме за Путина и Ердогана
ГАСНИ ДЕТАНТ – МОСКВА И АНКАРА ПРЕД ВРАТИМА ЕВРОПЕ Изградња гасовода Турски ток омогућиће Русији и Турској да олабаве политички притисак Запада и покажу да им маневарски простор ипак није толико сужен
Владимир председник, Путин, корак истрајнипо корак, руски остварује своју визију о продору руског гаса у Европу по њеном јужном крилу, о „загрљају“у којем ће се наћи са два гасовода Северног тока. Градња Турског тока, договорена пре две године, отказана је после турског обарања руског авиона СУ-35 на небу Сирије. Под удар Москве дошли укупни односи између две земље. Посредништво угледног казашког лидера Нурсултана Назарбајева, и директно писмено извињење турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Путину, прилично су брзо извели из дубоке провалије руско-турске односе, дајући им нову динамику и стратешко-савезничко значење. Недавна поновна посета Ердогана Путину, овога пута у Сочију, „испеглала“је преостале неравнине у односима.
кроз варијантамаПотврда разговор ове куповинедвојице чињенице председникаруског стигла оружја.је о
Медији говоре и о куповини најновијег руског система С 400, а привилеговано их добија само Пекинг.
Градња Турског тока постала је
реалност у нашем делу Европе, али
за нас и за земље око нас нема јасне перспективе - Брисел ћути, а на
Балкану нема ни пара, ни политичких идеја. Турски ток се гради цевима
купљеним за Јужни ток, после доживљеног неспеха упркос помпезном
свечаном отварању радова у Србији,
уз присуство целог државног врха.
Али то није једини неуспех на овој
гасној траси. Тако су прошли Набуко,
Бугарски ток, Посејдон.
Не може а да се не примети Путин напросто обожава крупне,
гасне, енергетске, послове са оружјем,
велике партнере и уговоре. Он ужива у склапању „послова века“. Ако је на северу континента прави гасни партнер Немачка, онда он на југу уздиже Турску. Ердоган, ништа мање амбициозан, намерава да постане највећи потрошач руског гаса али и његов највећи дистрибутер. Ту није крај жеља не тако стабилане Анкаре - она Европи нуди транзит гаса још из Персије, са Блиског истока и источног Медитерана. Преко Турске се постављају цеви за европски Јужни гасни коридор (капацитет је 20 милијарди кубних метара гаса годишње од чега половина иде за турске потребе). То је гасовод из Азербејџана, који доводи гас за Грчку, Албанију, Италију, могуће за Црну Гору, Босну и Херцеговину и Космет. Завршетак се очекује после 2021. Преко Турске, додајмо и то, протеже се моћни америчко-азерски нафтовод Баку - Тбилиси - Џејхан, изграђен као западна конкуренција руској нафти.
Нова руска магистрала гаса даје нови ветар у леђа Ердогану, као и „пријатељу Путину“(речи турског председника). Гас из Русије Европи ће нудити њена кључна НАТО савезница и вечити кандидат за чланство у Европској унији. Цеви пуне гаса на турско-грчкој граници, Брисел неће моћи тек тако да игнорише. Уз то, ЕУ је на истим принципима подржала Северни ток 2. Зато Турски ток лидерима у Москви и Анкари даје синергију да превладају „сличне болести од којих болују“, како их у Бриселу и Вашингтону виде, и притиске Запада.
Ердоган посебно цени руско партнерство до кога му је стало, јер Руси за разлику од Запада уопште „не забадају нос“у многе Тајипове унутрашње упитне ствари. Москва и Анкара постају осовина која надмашује црноморски појас и сиријску кризу.
Ко добија а ко губи, и какав је значај Турског тока за геополитику енергије? Русија несумњиво добија, Путин јача, Украјина је кажњена, а Турска се новом магистралом веже за руски гас (али без раније дисконтне цене). Анкара зависи од увоза енергената 76 одсто, а од руског гаса 55 одсто. Путин, а и Ердоган, могу да поруче Западу: „Нисте ме сабили у угао. Ја имам алтернативу.“
Међутим, у сенци Турског тока, направљен је још крупнији посао: Руси у Турској граде прву нуклеарну електрану - Акују, а вредност посла прелази 21 милијарду долара (комплетан руски кредит).
Шеф управе руске мултинационалке Гаспрома, Алексеј Милер је, отварајући изградњу Турског тока (7. маја), најавио завршетак радова крајем 2019. године. Радови су стартовали од руске обале, а Audacia Allseas, лидер у свету за полагање цеви на великим дубинама, победила је на тендеру. Сложени посао на дну Црног мора обавља брод Pioneering Spirit, способан за полагање цеви сваког дијаметра и на свакој дубини. Услови за градњу су сложенији од оних у Балтичком мору: цеви се полажу на много већу дубину која прелази 2.000 метара и у агресивну киселу околину па се металне цеви морају посебно заштитити.
Турска се гасом из Русије снабдева из Плавог тока (капацитет је 17 милијарди кубних метара гаса годишње), а још од раније преко Балканског гасовода транзитом преко Украјине, Молдавије и Бугарске. Увођењем у експлоатацију Турског тока и истеком уговора за транзит преко Украјине за две године овај се гасовод затвара.
Нови гасовод из Црног мора излази на копно у европском делу Турске, једна цев води у Истанбул, а друга до границе са Грчком. Та цев намењена је за снабдевање гасом јужне и југоисточне Европе, а годишњи капацитет сваке цеви је 15.750 милијарди кубних метара гаса.
За руски гас европско тржиште је скоро пола века и најважније и највеће, док се не отвори кинеско. Прошла зима послужила је Европљанима да се увере у важност руског гаса. Како су температуре падале гас је бивао све више тражен а нико није питао за цену и бриселска ограничења. Гаспром је искористио шансу, оборио неколико рекорда, зарадио много пара. Европа је дневно увозила рекордне количине руског гаса - преко 600 милиона кубних метара, па је и 2016. рекордна - 179,3 милијарде кубних метара гаса што је 12,4 посто више него 2015 године. Удео руског гаса тиме је скочио на максималних 34 посто (Брисел је одредио 25 посто).
Највећи купац руског гаса је Немачка са 47,4 милијаде кубних метара, затим Турска са 27 милијарди, али са количином из Турског тока она се приближава Немачкој. Даље следе Италија са 24,4 милијарде кубних метара, Велика Британија 22,5, Француска 10,3, Пољска 8,9, Холандија са 8,4 милијарде кубних метара
Турски ток заокружује руску гасну мрежу у Европи започету гасоводом Северни ток 1 (55 милијарди кубних метара гаса годишње стиже у Немачку). Следеће године почиње изградња још једног једнако великог гасовода по дну Балтичког мора - Северног тока 2. Берлин и Брисел су дали „зелено светло“(чека се сагласност Пољске и прибалтичких земаља). И Северни ток 2 се, као и Турски ток, завршава 2019. У Немачку ће се сливати 110 милијарди кубних метара руског гаса што гарантује задовољење дугорочних потреба. Вишак је намењен развијеном северу. А европски југ нека се угледа на север.
дипломата и публициста
Руси у Турској граде прву нуклеарну електрану - Акују, вредну више од 21 милијарду долара