Ко је директор ПМЦ Инжењеринга?
Никола Вуканић рођен је 1971. године, на Никољдан. Један део детињства, од пете године до краја средње школе, провео је у Немачкој, где је усвојио организационе вештине и „упио у себе“понешто од немачког менталитета, али не на штету српске креативности. Организационе склоности развио је још деведесетих година прошлог века, када је као студент био председник Савета студената у Студентском граду током два мандата. По завршетку студија, био је директор у Студентском центру. Након тога је дошло његово најбоље и највеће радно искуство на месту заменика генералног директора у Генексу током два мандата. Био је извршни директор у Србијашумама и саветник директора Јавног предузећа Склоништа Србије. Последњих пет година је директор ПМЦ Инжењеринга.
„Имао сам ту срећу да као релативно млад човек стекнем искуство и изградим богату каријеру. У раду сам веома захтеван, али се такође трудим да својим сарадницима пружим и адекватну награду за оно што тражим. Трудим се да увек будем коректан, да помогнем њима и њиховим породицама, ако им је помоћ потребна. Сматрам да је то поштен однос, што је и време потврдило кроз пријатељства која гајим. Такође, веома сам ангажован на томе да плате и стандард запослених буду на задовољавајућем нивоу, јер сам уверен да је квалитет живота људи са којима радим и сарађујем показатељ успеха мог рада. Такав ангажман јесте додатни напор, али је зато и ниво личног задовољства већи“, каже Никола Вуканић.
За крај, поука за оне који мисле да је сваки корак у каријери унапред одређен избором школе или факултета: Никола Вуканић је завршио Дефектолошки факултет, смер специјална педагогија, у намери да ради на социјализацији и „репрограмирању“лоших навика младих делинквената. Међутим, путеви господњи и животни често су чудесно непредвидиви и могу да вас одведу на сасвим неочекивана и другачија места, каква нисте ни сањали. У савремено доба знања, важно је да се на тим животним путевима не заборави једна велика истина: образовање, усавршавање и учење трају докле и живот, амбиција се храни резултатима рада а успех буја само уколико се дели са сарадницима, ако од тог успеха добробит имају читава заједница и природно окружење. Та лекција се не учи из књига, њу живот сервира свакоме ко је спреман да је усвоји, каже нам на крају наш саговорник.