У РИТМУ СТАЛНЕ НАПЕТОСТИ
Шест писаца у финалу Букера
Жири који додељује признање Интернационални Букер писцу и преводиоцу дела на енглески језик, саопштио је имена овогодишњих финалиста. Француски књижевник Матијас Енар (1972) нашао се у конкуренцији с романом Бусола, код нас штампаним у Академској књизи. У глувој ноћи, познати музиколог Франц Ритер, у свом бечком стану, обузет тескобом и преплављен сећањима растрзаним између стварног живота и опсена, призива Истанбул, Алеп, Палмиру, Дамаск и Техеран - места која су оставила траг у његовом животу.
Давид Гросман (Израел, 1954) у књизи Коњ улази у бар пише о искусном стенд-ап комичару, шармантном и одбојном, који у клубу, у израелском градићу, открива дугогодишњу рану; кобни и језиви избор начињен између двоје њему најближих људи...
Главна јунакиња романа Невиђено Роја Јакобсена (Норвешка, 1954) рођена је на острву које носи њено име. Отац сања да изгради насип да би се повезао с копном, али приближавање свету има цену. Мајка је у сновима: мањи оток, другачији живот. Ингрид ће морати да заштити кућу, премда је мислила да ју је одавно напустила.
Соња је паметна жена чији живот губи фокус - пише у опису номинованог наслова
Огледало, раме, сигнал Дорте Норс (Данска, 1970) на Букеровом сајту. Ситуација мора да се промени, али одакле почети... Можда тако што ће научити да вози. Инструктор је ексцентрик, после шест месеци и даље је збуњена основама. Има вртоглавице, сестра не жели да разговарају; недостаје јој детињство проведено на селу, где су плафони били високи, а небо - бескрајно.
Роман Јуда Амоса Оза (Израел, 1939) код нас је објавила Лагуна. Јерусалим, 1959: млади, изгубљени библијски учењак Шмуел Еш, желећи да напусти град и врати се у завичај, наилази на оглас и одлучује да прихвати посао неговатеља генијалног, џангризавог старца Гершома Волда. Међутим, у старој каменој кући упознаје ћерку преминулог вође циониста...
На крају, ту је и Бунило Саманте Швеблин (Аргентина, 1978). Млада жена умире у сеоској болници, док крај ње седи дечак и тера је да му прича, не слутећи да отвара ковчег ужаса из недавне прошлости.
Како изгледа бити у најужем избору за Међународни Букер? „Част је за роман када се нађе поред дела аутора чију прозу високо ценим и читам је с толико дивљења“, одговара Саманта Швеблин за НИН. „Веома сам захвална због могућности отворених за књигу након номинације. Такође, свесна сам великог броја добрих дела која се нису нашла у избору. За мене је то тако огромно и неочекивано признање да, иако ми радост помаже да то сакријем, још увек дрхтим од шока.“
Колико се писање романа разликује од рада на причама? Каже да је добро искуство померити се из петнаест или двадесет страница унутар којих се навикла да ради пишући приповетке. „Али, то је исто био изазов. Важно ми је да приповедам одржавајући сталну напетост, нешто што сам увек тражила и као аутор и као читалац.“
Била је забринута да ће се одржавање такве врсте тензије, која прожима краће форме, показати као тешко у дужој прози. „Прве странице прерађивала сам дванаест пута. Био је то сложен процес; напипавала сам неколико пута и тек онда пронашла правац. Научила сам много ствари успут, осетила да дубље силажење у дужу сторију отвара нова врата.“
Букеров жири саопштиће име добитника 14. јуна. Актуелна лауреаткиња до тог ће дана бити јужнокорејска списатељица Хан Канг чију је Вегетаријанку у међувремену објавила издавачка кућа Дерета.