Макронова „чистка“

ПРВИ КРУГ ИЗБОРА У ФРАНЦУСКОЈ

Емануелу Макрону је баш кренуло. За годину дана је од независног кандидата без странке доспео до Јелисејске палате; у првих неколико седмица на месту председника стигао је да демонстрира чврстину пред Доналдом Трампом и Владимиром Путином; да би сад и његова новооснована партија, Република у покрету (ЛРЕМ), у првом кругу парламентарних избора почистила све пред собом, отварајући могућност да после другог круга, 18. јуна, у 577-чланој Националној скупштини можда добаци чак и до 440-450 посланичких места. Овај невероватан тријумф колико-толико могу да умање кандидати Републиканаца (ЛР), који још једини представљају какву-такву снагу; сви остали - Национални фронт, радикална левица, те остаци остатака доскора владајућих социјалиста, управо тим редом - мораће да се задовоље мрвицама.

Ствари, онда, за Макрона не могу бити боље? Не баш. Пре свега, одзив бирача у првом кругу био је мизеран, 48,7 одсто, што значи да бирачко тело није толико одушевљено новим председником колико му, из разних разлога, недостаје мотивације да изађе на гласање. Осим тога, толика доминација једне странке нездрава је за демократију, поготово кад шеф државе има тако велика овлашћења као што је то у Француској: као што каже један коментатор, ако се опозициони гласови не чују у парламенту, онда ће се чути на улици. Коначно, и с тим у вези: сјајно је то што ће у посланичке клупе засести велики број кандидата ЛРЕМ без икаквог политичког искуства - тамошњој политичкој класи одавно је следовао један добар шут у тур - али то увећава и изгледе да се парламент сведе на машину за ударање печата на сваку председничку иницијативу. Стичу се, дакле, услови да се Макрон можда превише узнесе; приземљење би, кад неминовно уследи, могло да буде гадно.