Никола Томић
Конфузна влада слабе премијерке
Упрвом ТВ интервјуу за, не као што би био ред, јавни сервис свих грађана Србије РТС, већ за јавни сервис ружичасто-напредњачке Србије Пинк, тада још мандатарка Ана Брнабић дала је изјаву од прворазредног политичког значаја, којом је обележила свој долазак на чело Владе Србије: „Мислим да ће најтеже бити да имамо тимски дух. На првој седници ћу тражити да имамо тимски рад. Ја немам ауторитет као Вучић, а нисам га ни заслужила. Нисам изашла на изборе, немам своју странку, нисам добила скоро 56 одсто гласова. Мени је ауторитет дат од неког ко је добио 56 одсто подршке директно од грађана“.
Шта нам је Брнабићева овим поручила? Да ће бити слаб премијер, без личног ауторитета, на челу кабинета који ће у старту имати проблем тимског рада и координације, а да ће своју моћ црпети са друге адресе, ван владе, од Александра Вучића, који ју је на премијерско место и поставио. Брнабићева је, дакле, без увијања потврдила да ће Вучић више њоме командовати него што ће она командовати министрима. Да ће чланови владе њу слушати због Вучића, јер, ето, она ауторитет нити има, нити га је „заслужила“. Потом је говорила да се нови шеф државе не бави „микроменаџментом“, да јој се није превише мешао у посао док му је била министарка, из чега следи да се Вучић вероватно неће бавити сваким детаљем из рада њене владе. Али, ако пожели да се умеша, премијерка га неће кочити. Напротив. Вучић је њен шеф, ако јој је он својом (само)вољом дао ауторитет, он јој га исто тако кад нађе за сходно може и узети.
Мирко Цветковић је био, добро је познато, слаб премијер, али, што се већ мање зна, одличан економски стручњак. Ана Брнабић ће, по сопственим речима, бити слаб премијер, а тек треба да видимо какав је стручњак. У сваком случају, ако настави са глорификовањима шефа с Андрићевог венца, а потцењивањима својих надлежности као председнице Владе, нека се не буни што је пореде са Цветковићем. Сама ће то заслужити.
Наравно да није лако бити премијер, још је теже када иза себе немате странку, већ од почетка у великој мери зависите од договора партијских лидера, у овом случају Вучића и Дачића. Па први са собом вуче функционерску булументу СНС, Александра Вулина и Ненада Поповића, а други своје огладнеле социјалисте, Милана Кркобабића и Драгана Марковића Палму. Заврши се тако да добијете кабинет о чијем саставу нисте одлучивали. Заврши се тако да ће Брнабићева, прозападна модернизаторска узданица, за министра одбране имати Вулина, у владајућој коалицији највећег противника НАТО, који ће с том истом Алијансом по опису посла морати тесно да сарађује. Или неће? Биће то занимљиво гледати... У исто време, министар без портфеља постао је тврди русофил Ненад Поповић, да би, с друге стране, било уведено Министарство за европске интеграције са Јадранком Јоксимовић на челу, која досад није имала портфељ. Право вучићевско „и Исток и Запад“замешатељство, спајање у нормалним друштвима не само политички већ и вредносно, цивилизацијски неспојивог. Није се ту Ана Брнабић ништа питала, као ни око тога да је у овом тумбању владе најбоље прошао СПС. Наиме, социјалисти су поред три досадашња ресора добили још два - Бранко Ружић као министар државне управе и локалне самоуправе и Горан Триван на месту министра екологије.
Испада да је СНС највећи губитник у овој реконструкцији владе - главна странка владајуће коалиције није добила ниједно додатно место и остала је без премијера. Јер, Брнабићева је Вучићева, не напредњачка. Исто као и пола министара с квоте СНС. Наиме, од укупно, с премијерком, 22 члана Владе, свега њих максимум шесторо-седморо могу се сматрати правим страначким кадром напредњака. Док је Дачић у овој реконструкцији успео да намири апетите СПС, много ће гладних уста остати у СНС. А ко је гладан тај је незадовољан... спреман да се побуни против оног за ког сматра да му је нанео неправду. Како ли је сада, на пример, свим оним напредњацима који су са Милошем Вучевићем славили, испоставиће се преурањено, његов долазак на премијерско место, ковали планове о светлој будућности, правили „комбинације“? Конфузна власт слабе премијерке не треба да страхује толико од опозиције колико од незадовољника у својим редовима.
СНС испада највећи губитник у овој реконструкцији - главна странка владајуће коалиције није добила ниједно додатно место и остала је без премијера. Јер, Брнабићева је Вучићева, не напредњачка