ДА СЕ ЗАБАВИ РАЈА
Иза кулиса „инаугурације“
Да је Србија прошле недеље била центар света, као што тврде функционери Српске напредна странке, није ни близу, мада не стоји баш ни оцена да је свечани пријем поводом инаугурације Александра Вучића био толико „промашен“догађај, као што тврди опозиција.
Поклоњење, крунисање, вашар, модна писта, место за налажење мужева, догађај који је „must have“за тај петак по подне, били су неки од епитета којима се овај догађај описивао. А како је било?
Људи, људи, људи, људи... Колоне су пристизале на практично задњи улаз Палате „Србија“, јер је предњи, са црвеним тепихом и Гардом Војске Србије, био резервисан за високе званице, госте из иностранства, амбасадоре...
А у тим колонама, ко све није био. Маса непознатог света, међу којим се
разазнавао тек понеко „познат“, попут истакнутих спортиста, појединих глумаца, фолк звезда, директора јавних предузећа, и незаобилазне Наде Мацуре са врло занимљивом тоалетом… Додуше, није Мацура једина која је доњи веш „прошетала“по Палати „Србија“, јер је било и других дама које су се „истакле“: црвена хаљина и бели брусхалтер била је једна од запаженијих тоалета, па деколтеи „на извол`те“у неколико случајева, па одећа за поподне по граду „зачињена“сандалама са отвореним прстима, иако је протокол захтевао смернији приступ. Што се мушкараца тиче, већина се држала прописаног - одела, кошуље, кравате. Организатори су рекли да је тог петка Вучићу у госте дошло око 5.000 званица, из Србије и иностранства.
А ко се све окупио? Што пре неки дан написаше колеге Хрвати, код
Александра Вучића су тог дана била само три председника држава, а код председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, једне од највећих звезда београдског скупа, њих чак осам. Додуше, пристигло је и неколико премијера, изасланика великих сила (зли језици би рекли „заменици заменика“) и, очекивано, највећи број амбасадора. Када је реч о „осталима“, квоту од 5.000 у великој мери је попуњавало, јавности непознато, чланство СНС, мада нису зафалиле ни естрадне звезде.
По сопственом признању у неформалном разговору, један напредњак нам је испричао да је дошао „да поништи карту“, односно да се „чекира“. Други, такође неформално, рече да није могао да избегне догађај, али да не може ни да оде са њега, јер је из једног града из централне Србије повео још неколико колега. У међувремену је
тражио и неку столицу да седне, али то није било предвиђено, па је морао да неколико сати одстоји. Као и највећи број других званица. А стајало се свуда - испред Палате, у њој, у свим салонима, поред експоната, у свим холовима... Оно што је, чини се, био један од циљева скоро сваког присутног јесте да нађе место да се расхлади јер, иако је климатизација све време радила, врућина је била паклена.
Испред зграде гости су могли да седну на клупице, спусте чаше и флашице са водом на столове, али и да попију пиво, пошто је у том делу било неколико мањих шатора где се оно точило. Домаће, наравно. Одатле су могли и да посматрају шта се дешава унутар Палате, и то захваљујући великом видео-биму. Тако је, рецимо, директор БИА Братислав Гашић могао да буде у току шта се дешава у Палати док је у башти ћаскао са члановима „Амадеус бенда“, који су такође били међу званицама. Напољу се расхлађивао и градоначелник Београда Синиша Мали. Дегустирало се и вино, чак је у холу Палате било постављено петнаестак штандова са виним из разних крајева Србије, што се гостима, одакле год да су, дефинитивно допало.
И све је то трајало пар сати док се није појавио ОН – већ устоличени председник Александар Вучић. Међутим, шоу није „украла Колинда“, како пишу хрватски медији, већ прва дама, супруга председника Тамара Вучић, и то зато што је јавност, иако су у браку дуже од две године, први пут могла да је види. Тамара и Александар Вучић су се наредних сат времена поздрављали са одабраним, такозваним VIP, гостима.
Требало је издржати све то време на врућини и под светлима рефлектора, али пошто је јавност упозната са тиме да је председник и бивши премијер врло издржљив, и по питању количине посла који може да обави, и по томе да најдуже од свих ради, али и најдуже успева да не оде у тоалет (због чега му се актуелни директор Коридора Србије Зоран Бабић и јавно дивио), вероватно му ни ово није било нарочито тешко.
Док је тај део „програма“трајао, гости су се опуштали уз пиће, канапее, роштиљ и печење – српске традиционалне специјалитете. Беше и свечани део програма са говором председника, српским играма, музиком и трубама, који су додуше пратили највиђенији гости, док су остали све то могли да посматрају са видео-бимова, додуше не превише заинтересовано, већ онако „бацајући поглед“тек да буду у току.
Након свечаног дела, поред тога што је домаћин, председник Вучић је био и кустос, па је високе званице спровео кроз изложбу на којој су се могле видети скулптуре римских императора (какве ли то везе има са српском историјом, питали су се многи), Мирослављево јеванђеље (ових дана познатије по Вучићевој заклетви него по томе шта оно заиста представља), али и Београд на води (завршен, у пуном сјају, на макети). Након „ђира“по Палати, председника и његове госте чекало је још једно изненађење – мини- концерт шефа дипломатије Ивице Дачића, који је опет био „себичан“па је своје певачко умеће поделио само са одабранима. Срећом, један од дипломата гледао је ширу слику, па је снимак поделио на интернету, „да и раја мало ужива“.
Уживали су и новинари, њих најмање две стотине, у прес центру у коме је требало, по првобитној замисли, да буду све време, уз ограничено кретање. Организатори догађаја су и овом приликом демонстрирали однос према медијима па је тако Александар Загорац, стручни сарадник за медије бившег председника Томислава Николића и члан Програмског савета РТС, извештачима поручио следеће: „Колеге, што пре ово завршимо (договор око детаља кретања и снимања по Палати `Србија`), пре ћете стићи да попијете оно што сте дошли да попијете“.
Ваљда се то односило на воду и кафу којом су бахати новинари били послужени. Међутим, када су стигли сендвичи, лепо упаковани у целофан и гајбице, свечаност је могла да почне.
Један напредњак нам је рекао да је дошао да „поништи карту“, односно да се „чекира“, а други да би најрадије што пре отишао али не може