Најтежа реч

Израелски књижевник Давид Гросман и Џесика Коен, преводилац његовог новог романа под насловом Коњ улази у бар, добитници су овогодишње Међународне Букерове награде, признања које се додељује за фикцијско дело преведено на енглески језик и објављено у Великој Британији.

Још у финалу сазнали смо да је главни јунак стендап комичар. Публика долази у клуб, у израелском градићу, и очекује добре шале, али добија нешто друго, гледајући на сцени педесетседмогодишњег типа у каубојкама. Чему се смејете, идиоти, упитаће их, па штос говори о вама, да би одмах насрнуо и на самог себе.

„Хумористички роман из пера Давида Гросмана?“, написао је критичар Гардијана. „То би било као да Ден Браун пише историју уметности, а Лидија Дејвис романтичну комедију.“Упозорио је читаоца да књига баш није лака и смешна. Главни јунак доживљава лом.

Пуно тога знамо о писцу, аутору једанаест романа, преведених на тридесет шест језика. Но, како је награђеном преводиоцу у целој причи... Рођена је у Енглеској, с породицом се преселила у Јерусалим кад јој је било седам година. Сад живи у Денверу, у Америци. Која је реч била најтежа док је преводила роман Коњ улази у бар?

„Била је једна занимљива и проблематична реч“, одговара Џесика Коен за НИН. „Сироче, на хебрејском, може да означава некога ко је изгубио и оца и мајку, али у исто време и човека који је изгубио једног родитеља. Поменути појам веома је битан у књизи; прича говори о јунаку који зна да је умро један од његових родитеља, али не зна који...“Дакле, на хебрејском, јесте сироче. „Међутим, у енглеском језику, реч orphan, барем на начин како се обично користи, означава некога ко више нема никог.“

Објашњава да је било тешко пронаћи начин да се језичка загонетка реши тако да не збуњује читаоца и да не делује чудно. „Нисам сигурна како је у Србији, али када сам разговарала с другим преводиоцима овог дела, сазнала сам да се појавио сличан проблем“, каже за наш магазин добитница Међународног Букера.