ВУЧИЋ МИ ЈЕ НУДИО ДА НАПУСТИМ ДС
У име Александра Вучића су ми понудили да изађем из ДС и да са још једним човеком правим странку за коју ћу добити његову подршку. У пакету је било и да ће да обуставе таблоидну кампању против мене и моје породице. Једино часно је било да одбијем ту непри
Употрази за првим питањем за председника Демократске странке Драгана Шутановца сетила сам се да смо последњи пут разговарали у телевизијском студију. Тако је испало да му на почетку поставим исто питање којим смо пре много година завршили интервју.
Шта је ваш утисак недеље?
Мој утисак деценије је чињеница да наша премијерка подноси извештај или даје стенограм о свом интервјуу Блумбергу, амбасадору Руске Федерације! Србија дефинитивно више нема самосталност и очигледно је да постоји потреба да се наш суверенитет преточи „на руке“неким амбасадорима.
Шта је вероватније - да је то био захтев Русије или председника Србије?
Русија је сувише озбиљна и достојанствена земља да би им пало на памет да тако нешто траже било коме. Али, очигледно је коментар који је стигао из Русије био довољан да најмоћнији човек у Србији натера премијерку да оде на рукољуб и однесе тај стенограм. Покушао је да извади кестење из ватре, а успео је да потпуно дезавуише и Владу и себе и државу и све грађане. Сада је сасвим јасно да ову vладу воде искрени антиевропејци и неискрени европејци.
Да ли заиста сумњате у искреност Ане Брнабић у опредељењу за Србију у ЕУ?
Да, мислим да су неискрени и председник и премијерка. Она је то показала и овим гестом, а претходно и својим експозеом, у коме није поменула најважнију европску вредност, а то су људска права. Ана Брнабић ту вредност можда живи, али не разуме да та вредност није доступна већини грађана Србије.
Да ли би било фер да добије својих 100 дана?
Доста је бесмислено да се тражи нова шанса пет пута по 100 дана у пет година. Ана Брнабић је имала својих 100 дана. Иако верујем да она мој рад цени, јер сам 2010. године, између осталих и од ње, добио признање НАЛЕД-a као „Реформатор године“, нажалост не могу да узвратим истом мером. Њен рад као министарке задужене за локалну самоуправу одузео је општинама осам милијарди динара да би се у буџету приказивао лажни суфицит. То не заслужује позитивну оцену.
Која именовања су вас изненадила у реконструисаној влади?
Има више изненађења која су се десила протеклих месеци. И поред информација које сам имао, нисам веровао да ће Братислав Бата Гашић бити директор БИА. Након тога невероватна стварност је да Вулин постане министар одбране. Ипак, највише ме изненадило да је Ненад Поповић, маргинална политичка личност, лобиста за евроазијске интеграције, човек који нема ни странку ни политичку тежину, добио позицију министра. Искрено, изненађен сам и да председник СНС није показао храброст да се захвали министрима који нису добро радили свој посао.
Шта је по вашим сазнањима позадина ротације Вулина у Министарство одбране?
Постоје индиције да је у позадини бизнис који се тиче наоружања и војне опреме. Постоје и индиције да је Вучић тиме испунио сан Вулину да коначно уђе у Војску на споредни начин. Волео бих да знам с којим моралом ће са позиције министра да се обрати официрима и војницима које је политика у којој је он учествовао слала у ратове, знајући да је сам себе ослободио те обавезе. Што би Теофил рекао, он је један од оних „добровољних давалаца туђе крви“. Уз све то, ја не мислим да он има стручне способности да води једно такво министарство и то ће се брзо показати.
Шта сте то ви имали а он нема?
Ја сам претходно седам година био председник или заменик председника Одбора за одбрану и безбедност, годинама сам стицао знања у престижним међународним институцијама које се баве безбедношћу. За њега не знам да има икакво искуство с одбраном и безбедношћу сем дипломе коју је добио на Војној академији, на курсу Високих студија безбедности, где се иначе никад није појавио. Ту исту диплому је на исти начин добио Синиша Мали, као и још неки.
Да ли ову владу разумете као прелазну или планирану да испуни мандат?
У овом тренутку мислим да ће Влада опстати што је могуће дуже и да мора да направи резултат, јер после пет година грађани очекују испуњење бар неког обећања. Александар Вучић је сигурно свестан да постоји озбиљно разочарање и у делу бирачког тела СНС и међу његовим сарадницима који су се „знојили“у разним изборима да би сада дошла „нека Ана Брнабић“, то се видело и из изјава потпредседнице Владе Зоране Михајловић. Очигледно, постоји озбиљан расцеп и зато мислим да Вучић мора да пролонгира нове изборе и одложи непријатно изненађење резултатом који би освојио.
Ви ово причате три дана после истраживања које је објавио Ипсос да је популарност Александра Вучића и СНС на историјском максимуму, у тренутку кад су ударни наслови „Народ верује Вучићу, а после ником“?
Нисам видео истраживање Ипсоса, већ само оно што је један таблоид објавио. Њихов рад по систему „статистика наша дика, што пожелиш то и наслика” не бих да коментаришем. То смо већ видели, у неком другом филму, када се предвиђала убедљива победа Бориса Тадића.
Исто истраживање показује да је ДС такорећи на историјском минимуму од 4 одсто?
Истраживање друге агенције, које је званично објављено, говори да смо на 8 одсто. Али ја се стварно не оптерећујем процентима, знам да имамо позитиван тренд, знам шта радимо и колико радимо, ко све долази у странку, како она расте, како се и колико ради на терену, разговара са људима.
Да ли сте разумели поруку коју је ових дана Светислав Басара послао опозицији о једина два избора која су вам преостала - „да пљунете Вучићу под прозор или да извршите колективно самоубиство, па онда да се жалите да вас је Вучић убио“?
Ако бисмо тако гледали, онда је решење да угасимо странке у Србији и да званично признамо апсолутизам једног човека и суспендујемо демократију. Ја сам у Демократској странци од 1996, од тада па све до септембра 2000. године памтим идентичне поруке, разлика је што тада тема није био Вучић, него Милошевић, па смо га ипак победили. Постоје капацитети и победићемо поново.
Да ли чујете оне грађане који вам не поручују да укинете странке, већ да се склоните и да их препустите новим, непотрошеним и некомпромитованим људима?Да ли разумете оне бираче ДС који не могу да се сложе да је Кена (Радослав Милојичић) симбол данашњег ДС-а?
Шта значи „да се склонимо“? Демократска странка је први пут имала непосредне изборе за комплетно руководство. Сви чланови ДС су гласали, могао је да победи ко год освоји већину. Ја своје синове не учим да беже и да се склањају, него да буду бољи па да победе, а верујем да нисам једини који тако васпитава децу. Што се тиче компромитованих људи, ко је и како компромитован од оних који су тренутно у врху ДС?
Немогуће је да не примећујете да се тема „пашњака“и рецимо броја флаша попијеног пива у Смедеревској Паланци не скида са дневног реда, без обзира на све ослобађајуђе судске пресуде и демантије?
А шта је гаранција да сутра неће о неком другом писати то исто? Да ли је могуће да очекујете да бирамо погодна руководства у односу на писања таблоида? Да ли таблоиди треба да одлуче ко је Вучићу најпожељнија опозиција? Да се о руководству ДС одлучивало по критеријуму кога не блате по новинама, Зоран Ђинђић не би никада водио ДС, пошто је он био највише нападан и блаћен. Мислим да треба да причамо ко је шта урадио, а не о коме се шта писало. Ако будемо дозволили да нам таблоиди бирају председнике опозиционих странака немам дилему да ће бити изабрани они који највише одговарају Вучићу да остане на власти за сва времена.
Да ли вам је Вучић некада нудио да играте за њега?
У Вучићево име су ми понудили да напустим ДС и да са још једним другим човеком из ДС правим странку за коју ћу добити његову подршку. Једина часна ствар била је одбити ту непристојну понуду.
Са којим човеком?
Више није ни важно, нисам сигуран ни да ли је био злонамеран. Тада је увелико трајала кампања против мене и моје породице, па је у пакету понуде било и то да ће да обуставе провлачење наших имена кроз канализацију њихових таблоида.
Да ли верујете да имате добру идеју како да СНС не остане на власти у Београду?
Мислим да је за градске изборе добра идеја да опозиција наступи у две колоне.
Које две?
Не желим да их дефинишем по странкама, мислим да једна колона треба да буде нека умерена десница, а да у другој окосница буде ДС са Покретом слободних грађана, уз друге са којима делимо вредности.
Да ли имате такав договор са Сашом Јанковићем?
Имамо пријатељске политичке разговоре, близу смо коначног договора. Верујем да је извеснија могућност да након избора те две колоне имају већи број мандата у градском парламенту него уколико буде једна, с тим што је сувише рано сада заузимати коначан став.
Да ли разумете да су грађани који су бесни на опозицију љути и због тога што још нисте схватили да морате да се окупите и што живите у уверењу да то није „преша“, него тема за размишљање и лежерне разговоре?
Када сам изабран за председника ДС рекао сам да ћу учинити све да се сабирамо а не одузимамо, радим на томе интензивно и надам се да ћу у томе заједно са својим тимом и успети.
Да ли то значи да сте спремни да разговарате са Тадићем да се врати у странку?
(Смех на рачун конкретног питања) Наравно да јесам.
А с Вуком Јеремићем?
Вук Јеремић и Борис Тадић не могу да се изједначе. Јеремић, као и сваки други грађанин, може да аплицира да се учлани у странку, то није спорно. Тадић је председник парламентарне странке и то није иста ствар.
Да ли бисте разговарали са Зораном Живковићем о повратку у ДС?
Мислим да сам одговорио прецизно. Ни са једним појединцем који је напустио странку не бих водио разговор на ту тему. Тадић и Живковић имају парламентарне странке и са њима могу о свим темама да разговарам.
Онда је разговор могућ и са Чедом Јовановићем?
Верујем да и у ЛДП има људи којима је политика ДС блиска, међутим није реално очекивати неку предизборну сарадњу.
Рекли сте да је „још прерано“да се заузме коначан став да ли опозиција треба да наступи у једној или две колоне. Како то да је опозицији стално нешто „рано“и да по правилу прекасно схвати да је закаснила да се договори? Зар не би било рационално да већ увелико знате и ко вам је заједнички кандидат за градоначелника?
Ми прво морамо да направимо квалитетне договоре, па онда да видимо шта ко мисли ко би могао да буде адекватан кандидат за носиоца листе или евентуално будућег градоначелника. Кандидат ће свакако бити заједнички. Београд мора да се води тимски, морамо да понудимо озбиљан програм и одговорне људе који могу да га спроведу. Није највећи по-
Ђилас је доста квалитетно водио Београд, али је изгубио изборе. Треба да се тражи човек који ће да победи, а не да опет изгуби. Од Ђиласа би било највише фер да подржи тог кандидата
сао у Београду бити градоначелник, као што ни у Влади није највећи посао бити премијер. Потребан је цео тим који ће Београд вратити људима.
Да ли постоји могућност да ваша колона стане иза Драгана Ђиласа?
У овом тренутку ту могућност не видимо.
Зашто?
Прво, уопште не знамо да ли он жели да се врати у политику и које су му намере.
Понављам - да ли бисте га подржали?
Драган Ђилас је заједно са тимом ДС водио Београд доста квалитетно и изгубио београдске изборе. Зато мислим да треба да се тражи човек који ће да победи на изборима, а не да поново изгуби. Добро би дошло да Ђилас подржи тог кандидата и мислим да би то са његове стране било и највише фер, јер је и он својевремено изабран као градоначелник тако што га је неко подржао.
Да ли бисте се ви кандидовали?
Мислим да као председник странке имам задужења од Сурдулице до Суботице. Највећи део проблема ДС је у томе што су председници странака годинама били на неким другим позицијама, да ли председник Републике, да ли градоначелник, да ли председник Покрајинске владе, а странка је остајала обезглављена. Мој пројекат је јачање странке, губитак власти је нешто што је уобичајено, али суноврат ДС је последица тога што није вођена како треба.
Да ли сте спремни да на београдске изборе изађете под једнако непостојећим условима као што сте изашли на претходне?
За шта хоћете да се изборимо? Да се изборимо за то да таблоиди буду објективни? Како да тражим услове за равноправну медијску заступљеност ако РТС каже да београдски избори нису тема за њих, јер је РТС национална и да евентуално можемо мало да се појавимо у Београдској хроници? То је немогуће.
Шта је могуће?
Могуће је и морамо да се изборимо да бирачки спискови буду уредни, да контрола буде максимална и да нема могућности да неко покраде вољу бирача. Али дубоко верујем да у Београду можемо да организујемо максималну контролу и да, уколико дође до кршења изборног процеса, свима буде јасно да је то урађено.
Шта ћете ви да понудите Београђанима јаче од приче колико кошта фонтана и колико ће коштати јарбол, која их очигледно много не потреса?
То јесте наш проблем. Није довољно викати „Уа, Вучићу!“Ја сам убеђен да и добар део његових бирача, док га слуша како им годинама обећава да ће им за две године живот бити бољи, виче испред телевизора „Уа, Вучићу!“. Али сам исто тако убеђен и да неће гласати за нас док им не понудимо озбиљан план и програм. Зато смо у Скупштини Србије понудили 25 измена и допуна закона у пар месеци и намеравамо да до краја године допунимо са педесетак конкретних решења за различите проблеме. Само тако можемо да добијемо подршку грађана, наше поруке морају да се разликују од оних које стижу са навијачких трибина.
Ових дана су Бојан Пајтић, а потом и Саша Јанковић, изашли са иницијативом да се ТВ Пинк одузме национална фреквенција, да ли подржавате то?
Мислим да Пинк није једини медиј којем би требало да се преиспита начин функционисања, употребе или злоупотребе националне фреквенције. Мене много више боли стање на РТС него шта ради Пинк. РТС би морао да буде српски Би-Би-Си, а не културнији Пинк. Тамо је преостала једна емисија у којој се као сучељавају политички противници, по правилу два режимска функционера са једним опозиционим, а новинарка носи бубу у уху и добија сугестије која питања да постави. Сигуран сам да приватни власник који купи националну фреквенцију има обавезу да поштује минимум интереса грађана да буду информисани.
Како тумачите политичку позадину отворених писама власника Пинка?
Када Вучић кине, његови чауши одмах добију упалу плућа. Када он изговори једну тешку реч, сви схвате да је време да се поваде мотке и да се туче по противнику. Вучић је сада очигледно у неком проблему, тај проблем се тиче и политике и финансијских интереса, али и сукоба унутар СНС, а његови медијски сарадници се такмиче ко ће да се покаже боље на том широком бојном пољу.
Ако би вам данас неко понудио опкладу и рекао: „Опустите се, нема дилеме да ће СНС поново да ’развали’ на градским изборима, ко год буде његов или ваш кандидат“, шта бисте рекли?
Он ће заиста покушати да „развали“, потрошиће енормну количину новца, злоупотребиће све функције које постоје у држави, учиниће све да сачува власт у Београду. Али мислим да и даље постоји шанса да се победи. Дакле, да водимо овај разговор у јуну 2000. била би иста прича како ће Слоба да „развали“, па знамо шта се десило. Ствари се преокрену преко ноћи. Победили смо их онда, победићемо их опет.