Паклени дочек у граду слободе
Иако се сматра најлибералнијим немачким градом, минуле недеље било је свега у Хамбургу – од повређених полицајаца и демонстраната, до уметничких перформанса. Једино су изостали резултати Самита
Хамбург је већ од понедељка, 3. јула у блокади. Од полицијских сирена и буке хеликоптера се не чује ни властита реч. Школе и вртићи су затворени. Радње у ареалу који се сматра „забрањеном зоном“су обложене дрвеним панелима. Преко 20.000 полицајаца из целе Немачке је у граду, никад толике снаге нису
биле ангажоване за обезбеђење неког скупа.
Од среде је и саобраћај отежан, већ у четвртак, пред долазак руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа, градски саобраћај колабира: аутобуси не раде, таксисти не раде, метро ради донекле, зависно од тога каква је ситуација на станицама које се налазе у забрањеној зони.
Пред сам почетак Самита, Хамбург је пуст град језиво празних улица. Ко год је могао, отишао је. Хамбуржани се питају да ли је баш њихов град морао да буде „престоница Самита Г-20“, када се зна да су трошкови 130 милиона евра.
Град у данима пред Самит живи опасан бодљикавом жицом. Има је свуда - од новог здања Елб-филхармоније до језера Алстер, све заједно 38 квадратних километара, омеђених жицом и барикадама.
У тој зони су витални, централни делови града, квартови познати по свом левичарском политичком опредељењу, квартови алтернативне културне сцене који би могли да се упореде са Савамалом. Хамбург је истовремено и град и немачка савезна покрајина, али било да су социјалисти или демохришћани на власти – Хамбург се сматра најлибералнијим немачким градом, познатим по слободи мишљења и делања.
Прве демонстрације одржане су већ у недељу, 2. јула, избројано је преко 10.000 учесника, а сматра се да је у току минулих недељу дана скоро 200.000 Хамбуржана исказало своје противљење политици коју спроводи „20 великих“. Стотине хиљада марширало је против израбљујућег, глобалног капитализма, климатских промена, глади у свету...
Среда, 5. јул - небо је пуно хеликоптера, ваздух јечи од сирена и буке из облака. У алтернативној Фабрици културе Кампнагел дводневни, алтернативни „Самит за глобалну солидарност“је окупио преко 2.000 противника Г-20 из 20 земаља и хиљаде Хамбуржана. Мото скупа: „Реална утопија је могућа“. На улицама града мало другачији протест. Преко 20.000 демонстраната певајући и играјући шета центром Хамбурга; на сваком ћошку импровизоване бине, рок, поп, хип-хоп, за свакога понешто. Поворка је окружена намрштеним специјалцима у црном, али нереда нема.
Хамбург је, истовремено, већ три недеље пун „зомбија“.
Чудни људи шпартају центром града. Четрдесет уметника је од главе до пете премазано глином. Симболизују масу оних који немају шта да кажу, они су већина која ћути. Мото ове акције локалних уметника је „1.000 пута стварати нешто“. У среду, 5. јула престају да буду сиви и „невидљиви“, скидају одела и глину са себе и постају поново особе које имају шта да кажу. Шарене мајице и панталоне су доказ нове слободе. У луци, у музеју лего-коцкица Вондерленд марширају лего-демонстранти минијатурним улицама Хамбурга...
У исто време пристижу и учесници демонстрација из других делова Немачке и Европе. Поставља се питање где ће спавати. Затворен је раније одобрени камп на периферији
Док водени топови растерују демонстранте у Фолкспарку свирају Шакира и Колдплеј, а канадски премијер Џастин Тридо говори о свету без гладних
Слике разарања и слепог беса су обишле свет, али, већ у суботу, 8. јула, хиљаде грађана долазе у Шанценфиртел да почисте улицу која је целе ноћи горела
града због могућих нереда. Управо тада дешава се први „блиски сусрет“полиције и демонстраната.
Чувени немачки театар Дојчес Шаушпилхаус, тик уз Главну железничку станицу, отвара своја врата – спавање је обезбеђено. Интендант изјављује да је Хамбург познат по слободи мисли и да је свако ко жели да је изрази добродошао. Цркве отварају врата, вечера и кревети за демонстранте су обезбеђени.
У четвртак, 6. јула, на хамбуршки, сада затворени аеродром слеће политичка елита. Истовремено на Главну железничку станицу стиже воз са такозваним „аутономашима“из Швајцарске и Италије који касни четири сата јер није свим демонстрантима дозвољен улазак у Немачку. Протести на које долазе се сматрају високоризичним. Само име акције коју планирају – „добро дошли у пакао“најављује немире. Демонстранти одлазе у миру на Рибљу пијацу у луци. Она је већ омеђена воденим топовима и великим бројем полицијских кола.
У исто време, на аеродрому као у кошници: један за другим слећу авиони из Кине, Русије, Турске... На посебној платформи аеродрома су „plane spotters“, људи који путују широм планете да би фотографисали авионе и аеродроме. Шкљоцају како би усликали познате приликом изласка из авиона.
У 16.00 сати пренос уживо на свим немачким телевизијским каналима, за Си-Ен-Ен је вест дана то што је председник Трамп први пут у Немачкој. Црвени тепих, отварају се врата, у кадру Трамп у пратњи супруге Меланије. Поздрављање са званичницима, Трампови улазе у дугачки хеликоптер са инсигнијама Америке, који личи на предимензионираног вилиног коњица. Прати га небеска ескадрила војних хеликоптера. Трампови одседају у званичној резиденцији Хамбурга, након што су градски хотелијери одбили да их угосте. Са њима је и „звер“– лична лимузина Трампових.
За немачку канцеларку Ангелу Меркел дан је потпуно букиран: предстоје разговори са Ердоганом, Путином и Трампом у велелепном, блиставом белом хотелу Атлантик, на обали језера Алстер.
Твитер и Фејсбук су на тачки усијања, помно се прати пут полиције и демонстраната. Твит у 18.30 најављује да на Рибљој пијаци има скоро 10.000 демонстраната. Полиција захтева да маскирани открију лица. Преговара се. Одједном – ескалација. Према извештајима новинара са лица места објављених у немачким медијима, полиција је одговорна за насиље. Разумљиво, полиција демантује овакве наводе. И то је Хамбург. Свако има право гласа, на локалном телевизијском каналу и на јавном сервису зараћене стране износе своје виђење догађаја.
Те ноћи Хамбург гори први пут, слике су обишле свет. Слике „другог“Хамбурга нису емитоване. У исто време када водени топови растерују демонстранте и горе аутомобили, у Фолкспарку се одржава концерт „Глобални грађанин“. Шакира, Колдплеј, певају и свирају а канадски премијер Џастин Тридо говори о једном мирном свету без гладних. Десетине хиљада људи је на стадиону, све подсећа на Егзит – само, има политичку поруку. И поред опсаде, слика насиља и стотине повређених полицајаца и демонстраната, протести, очигледно, нису били само крвави.
Након неколико ватрених дана, у петак 7. јула, коначно почиње Самит. Путин и Трамп су се срели и проћаскали како даље, Меланија није успела да изађе из свог хамбуршког дворца – пут није био сигуран, пропустила је вожњу бродом по Лаби у хамбуршкој луци, заједно са супруга-
ма осталих главешина. Трогодишњег, преслатког сина Џастина Тридоа фотографи обожавају.
Протести по целом граду трају. Маскирани демонстранти окупљени у Црном блоку који чине радикални левичари, аутономни активисти и анархисти су се повукли. Гринпис на Лаби кружи бродом, на коме су постављене гротескне фигуре Статуе слободе са прслуком за спасавање и Трамп – у пеленама. Поворка „100.000 против глади“пролази Хамбургом – заједно са градоначелником. Један од мостова преко језера Алстер је окупиран – „Јога против Г-20“– неколико стотина људи у јога-лотус пози медитира, поред њих полицајци у црном...
Вече је, а још увек траје дан. Светска елита иде на концерт у Елб-Филхармонију. У невероватном архитектонском здању у самој луци слушаће Бетовенову 9. симфонију и речи „сви људи биће браћа“. Маскирани Црни блок је једно успео: цео Самит касни, па тако и концерт. И док се Трамп за време концерта чешка по бради, на улицама Хамбурга – пакао.
И ове слике разарања и слепог беса су обишле свет. Али, ове друге нису: у суботу, 8. јула, хиљаде грађана долазе у Шанценфиртел да почисте улицу, која је целе ноћи горела. Такође, нема слике о суботњим протестима, са преко 10.000 учесника. Деца, пси, па чак и мачке шетају Хамбургом, док само пар улица даље грађани захтевају „Солидарност без граница“. Полиција је ухапсила преко 60 учесника Црног блока, највећи број њих долази из иностранства.
И све то је Хамбург, отворени град, који одбија насиље и тренутно вида своје ране. Поставља се питање зашто су власти дозволиле да дође до хаоса, тражи се оставка хамбуршког градоначелника.
Изборна кампања је у току, избори су у септембру. Канцеларка Меркел је у Хамбургу „зарадила“позитивне поене, иако неких конкретних резултата на Самиту Г-20 није било.
Огромни, пун месец се нешто пре поноћи мота по мирном небу, без хеликоптера. Најзад пада ноћ. За следеће дане је најављено сунце и 25 степени. Хамбург поново личи на себе, топло је, а преживели су и овај невољени Самит. Планета, додуше без договора о климатским променама, се и даље окреће као да ничега није ни било.