ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕДНА ИКЕА
Добре и лоше стране повратка најпознатијег шведског бренда
Шта је истина о државној помоћи коју је добила ова шведска компанија и да ли ће њен долазак поспешити или угрозити домаћу индустрију намештаја
Ако је којим случајем мучени српски малинар или какав други паор, стрепећи за цену малине или последице августовске жеге, барем и видео насловну страну дневног листа Ало прошле среде, мора да је помислио да је свим његовим мукама дошао крај. Заспао је претходне вечери у Србији, а пробудио се тога јутра у Шведској. Шведски стандард, социјална брига, правни, политички, вредносни систем. Двема речима - држава благостања.
Јер, шта би друго могло „натерати“председника државе Александра Вучића да најпре ауторским текстом у поменутом таблоиду, потом ТВ гостовањем, па напослетку и свечаним отварањем, два дана бесплатно игра улогу пи-ара једне приватне компаније. И то шведске Икее, која је, након 27 година, решила да се врати на српско тржиште. И можда није сасвим неуобичајено да председник или премијер државе присуствује отварању робне куће Икеа, али тешко ће ко наћи пример председничког ауторског текста посвећеног отварању једне робне куће, макар она била и Икеина. Притом, изједначавајући Србију и једну страну компанију, поново није заборавио да народ чији је изабрани председник „оптужи“за недостатак предузетничког духа и ленчарење...
Ако је њему тако нешто и било потребно, Икеи очигледно није. Један од омиљених брендова из сектора намештаја и кућних потрепштина, чије производе су становници ове земље претходне скоро три деценије куповали или директно у иностранству или посредством локалних дилера, преко ноћи је постао омражен делу јавности. И то толико да је, осим спекулација шта је Икеа све добила да би дошла у Србију, било и спорадичних позива на бојкот њихове робе.
НИН је истраживао шта су предности, а шта мане повратка ове робне куће на српско тржиште? Да ли су тачна нагађања о државној помоћи? И колико ће долазак Икее пореметити овдашње тржиште намештаја и кућних потрепштина?
„Икеа не отвара производне погоне, него робне куће - не доноси паре, него долази по наше“. Иако би сада вероватно желела да то никада није написала или барем да се неки члан твитер-заједнице није досетио њеног твита из марта 2012, новинарка Ксенија Вучић је тада заправо дала и најприближнију дефиницију Икее. Али, истина је и да је све мање производних компанија које у Србију доносе новац, а све више оних који своје погоне отварају парама пореских обвезника.
За разлику од њих, Икеа од Србије није добила субвенције за радна места, нити било који облик државне помоћи. Тако тврде НИН-у у овој компанији. „Икеа је у Србији инвестирала 70 милиона евра у изградњу робне куће у Бубањ потоку, а 10 милиона евра уложено је у изградњу приступних саобраћајница. Изградњи објекта претходила
је израда Плана детаљне регулације за целу област Бубањ потока, коју је компанија сама финансирала, као што је о свом трошку изградила и приступне саобраћајнице“.
УИкеи кажу и да су нетачне информације које су поједини медији и економисти износили о томе да је она привилегована на нашем тржишту. „Компанија није добила никакву врсту државне помоћи, нити ју је тражила. Земљиште за изградњу је купљено од приватних власника по тржишним ценама, а по закону немамо право ни на субвенције за запошљавање радника, нити смо их тражили. Што се тиче наплатне рампе, Путеви Србије и ресорно министарство потврдили су да је њено измештање планирано Урбанистичким планом, али је тачно да је због изградње наше робне куће на овој локацији примена одлуке о измештању убрзана“.
Такође, одговарајући на питање да ли су тачне спекулације да су радници запослени преко лизинг агенција, у овој компанији кажу да тренутно запошљавају 416 људи. „У самој робној кући је запослено 329 особа, док је око 30 радника ангажовано посредством агенција за лизинг радне снаге, јер у првим месецима очекујемо повећан обим посла. Додатно, у канцеларији за тржиште Југоисточне Европе, која је у Србији, запослено је још 65 људи“, прецизирају у овој компанији.
У складу са „дијагнозом“коју је ономад дала Ксенија Вучић, несумњиво ће највеће користи од повратка овог бренда на српско тржиште имати потрошачи. Поред, наравно, саме Икее која је и дошла у Србију процењујући ваљда да је ово тржиште на коме може да се профитира.
Јаша Ерчић, секретар Удружења за шумарство, прераду дрвета, индустрију намештаја и папира у Привредној комори Србије каже за НИН да је долазак Икее добра вест за потрошаче, јер ова компанија „поставља златне стандарде у области продаје намештаја“. Осим тога, и домаћи произвођачи намештаја и осталих потрепштина могли би у Икеи наћи купца за своју робу, уколико успеју да задовоље њихове стандарде и договоре прихватљиву цену. Али да ли оне то могу, ако се зна да се у овој робној кући од домаћих производа могу наћи једино оклагија и даска за сечење, а ових дана чак ни ти артикли се не могу купити? „Сигурно је да ће долазак Икее донети промене на домаћем тржишту, али неозбиљно је то сада процењивати. Искуства су различита, од Румуније где је производња домаћег намештаја пала за готово 50 одсто, до Бугарске где се долазак Икее није ни осетио. Навике потрошача су различите, а наша прелиминарна процена је да ће на српском тржишту бити поремећаја, само је тешко унапред тврдити коликог“, објашњава Ерчић.
Другим речима, очекује се да ће Икеин повратак угрозити поједине домаће произвођаче, вероватно допринети и гашењу неких мањих фирми, а тиме и неких радних места. „Претпостављам да су се озбиљни домаћи произвођачи већ спремили за долазак Икее и прилагодили могућим променама на тржишту, како би амортизовали овај ударац“, каже саговорник НИН-а.
Чињеница је да српска индустрија намештаја последњих година повећава производњу и извоз, те да је један од ретких сектора привреде који остварује спољнотрговински суфицит који је 2016. био 360 милиона евра. У ПКС кажу и да је последњих пет година извоз намештаја из Србије растао по стопи од 13 одсто, као и да је удео овог сектора у укупном извозу три пута већи но што је његов удео у БДП-у Србије. „Ови показатељи су позитивни, али далеко од тога да смо задовољни додатом вредношћу коју извозимо. Може то далеко боље“, каже Ерчић, желећи да објасни да бисмо уместо дрвета и сировина могли извозити више намештаја и готових производа бољег и препознатљивијег дизајна.
Различите су реакције и представника дрвне и индустрије намештаја, која није заслужила ауторски текст председника, иако извози и позитивно утиче на спољнотрговински биланс, који ће доласком Икее вероватно бити