МЕНТАЛИТЕТ НА РАСПРОДАЈИ

Зоран Кесић и екипа Njuz.net-a

Икеа је стигла у Србију. Рекламна кампања је била обимна. Укључивала је видеоспотове, новинске рекламе, билборде, а Швеђанима је пошло за руком и нешто што би мало коме успело – да за њих пи-ар текст, каквог се не би постиделе ни многе агенције које се тиме баве, напише председник државе Александар Вучић.

Тако је председник у ауторском тексту у листу Ало, који му је у последње време нарочито наклоњен, између осталог написао и да Икеа „мења начин размишљања“.

„И, по мени, она је, уз Закон о раду, најзначајнији `удар` на застареле и превазиђене делове менталитета, на колективну лењост и непомерљивост, као и на ону животну филозофију која нам је, стално, понављала да треба да чекамо да неко други све заврши уместо нас самих“, надахнуто је написао председник Вучић.

Није ни чудо што су онда хиљаде људи жељних инстант промене менталитета тог 10. августа господње 2017. године похрлили у Бубањ поток. Можда нису успели да купе ништа више од хот дога и чиније која кошта 69 динара, али шта је то у односу на нови и, што је још важније, потпуно бесплатни менталитет са којим су се оданде вратили?

Тако се рецимо господин, кога је у правом тренутку „ухватила“камера, приликом уласка у Икеу прекрстио, показујући да је религија добила озбиљну конкуренцију и да се више нећемо крстити само кад пролазимо поред цркве, већ и поред Икее. Многи су на улазу у ту робну кућу, мислећи да су бесплатне, узимали по неколико торби које иначе служе за куповину у објекту, па се потом љутили када су схватили да морају да их врате назад. Сасвим је сигурно да ће убудуће прво питати „Је л’ ово џабе?!“, па тек онда узети нешто што се дели. И ето нове промене менталитета!

Такође, велика промена менталитета могла би да се деси и код привредника. Председник Вучић, наиме, често истиче како треба подржавати и подстицати домаћу производњу. Мали, поштени српски привредник би, читајући председников текст о Икеи, са пуним правом и потпуно логично могао да се запита: „Хеј, па ако председник рекламира страну фирму, зашто не би мало изрекламирао и моју?“

Апредседник то не би требало да одбије. Тако би, за почетак, могао да одреди термин у којем би примао српске привреднике у Председништву. Али да их стварно прима, а не као ономад грађане у само једном термину. Привредници би му том приликом излагали своје проблеме и „брифовали“га у погледу онога што им је битно да он помене кад буде писао следећи ауторски текст за неки таблоид.

Замислите, рецимо, председников текст за Ало, само да не говори о Икеи већ о некој имагинарној малој фирми из Великог Шиљеговца, пекари Ђурин ђеврек.

„Прича о Ђурином ђевреку и о њеном оснивачу Ђури није ништа друго него доказ да рад, труд, скромност и фокусираност могу да ураде баш оно што сви други прогласе за немогуће. И управо то се и догодило када је 1953. Ђура отворио први `шоу рум` у Великом Шиљеговцу, месту које броји тек пар хиљада становника. Ђуриног ђеврека нема тамо где нема бар жеље да се размишља и ради на нов, другачији начин. Ђурин ђеврек не трпи стајање у месту, одустајање од циља, заустављање због проблема. И све то јер је Ђура увек био свестан једне ствари – да није циљ стићи до циља, већ је циљ путовати и стално померати циљ. И зато није стао у Великом Шиљеговцу већ је, ево, баш данас отворио пекару и у Мачковцу.

П. С. „Бухтле су прсте да полижеш, обавезно пробајте. Ајд’ сад здраво, одох ја да радим!“

Швеђанима је пошло за руком да за њих пи-ар текст напише председник Александар Вучић, па није ни чудо што су хиљаде људи жељних инстант промене менталитета похрлили у Бубањ поток. Можда нису успели да купе ништа више од хот дога, али шта је то у односу на нови, бесплатни менталитет са којим су се оданде вратили