И оспоравање открива намере

УБилтену АРС (Анкета о радној снази) 2016. на страни 11 стоји објашњење о разликама у броју запослених које произлазе из разлике у дефиницијама запослености и у периодици прикупљања података, а не објашњење о изузимању, које у реаговању наводи Миладин Ковачевић. Пољопривредници су обвезници социјалног осигурања (самим тим су у Централном регистру обавезног социјалног осигурања) и изузети су од ове обавезе само ако су осигурани по другом основу. Речником АРС изузети су у случају када им пољопривреда није главни посао, а радни статус се одређује на основу главног посла. Делатност домаћинстава као послодавца припада сектору услуга, самим тим се ни делом не „односи на пољопривреду“, већ их уколико производе робу и услуге за сопствене потребе „треба сврстати овде само у случају када није могуће идентификовати претежну делатност“(Класификација делатности, стр. 181, РЗС). Изузимања нису добра исприка.

Друго, резултати Ковачевићу „непознате анкете“налазе се у Билтену за 2016, на страни 24 у табели 1.9.

Треће, подаци о потенцијалној радној снази, који се објављују и у годишњим Анкетама, не приказују потенцијалну радну снагу у складу са дефиницијом Еуростат – да су то лица која су расположива за посао али га активно не траже и 2) лица која траже посао, али нису расположива у наредне две недеље. У табели 4.5. Анкете наводи се број од 12.400 лица која нису у могућности да почну да раде у року од две недеље (категорија 2. Еуростат) и 116.400 обесхрабрених (само део 1. категорије Еуростат). У 2016. према Анкети (табела 4.3. страна 66) неактивних који желе и могу да раде било је 352.000, што значи да се на путу од табеле 4.3. до табеле 4.5 изгубило 235.600 потенцијално активних.