УБИЈА ЛИ ТРАМП ДОЛАР
Хоће ли глобални инвеститори као у претходних 100 година наставити да чувају свој новац у земљи чији лидер не престаје да заподева свађе и прети „огњем и гневом“, или ће финансијско уточиште потражити негде другде
Скоро читаво столеће на амерички долар се гледало као на последњу сигурну луку финансијског света. Ниједна друга валута није обећавала исти степен сигурности и ликвидности акумулираног богатства. Кад би у прошлости дошло до невоља, препаднути инвеститори и опрезне централне банке су имовину претварали у доларе, посебно у обвезнице америчког министарства финансија. То можда више неће бити случај.
Хаотична администрација председника Доналда Трампа озбиљно је поткопала поверење у долар. Од инаугурације пред фантомском „милионском“масом, Трамп не престаје да заподева свађе с владама низа земаља, укључујући ту и савезнике попут Аустралије и Немачке. У скорије време, довео је свет на ивицу нуклеарног рата укрстивши рогове с севернокорејским диктатором Ким Џонг-уном.
Долар ће се ускоро суочити с озбиљним тестом. Хоће ли глобални инвеститори наставити да свој новац чувају у земљи чији лидер гласно провоцира Северну Кореју претећи јој „огњем и гневом“, или ће финансијско уточиште потражити негде другде? Никада у периоду после Другог светског рата сигурност долара није била под таквим знаком питања. У послератном периоду, америчко изванредно велика и добро развијена финансијска тржишта обезбеђивала су неупоредив ниво ликвидности. А због тога што су Сједињене Државе биле доминантна војна сила, биле су у стању да обезбеде и геополитичку безбедност. Ниједна друга земља није била у бољој позицији да обезбеди сигурна и флексибилна средства високог кредитног рејтинга у обиму који је глобални финансијски систем захтевао. Као што је њујоршка експерткиња за инвестирање Кети А. Џонс у мају 2012. изјавила за Њујорк тајмс, „кад су људи забринути, сви путеви воде ка америчком министарству финансија“.
Један пример за то јесте пуцање балона америчког тржишта некретнина 2007. Сви су знали да су финансијска криза и рецесија која је уследила започеле у Сједињеним Државама, и да су оне биле криве што је глобална економија дошла на ивицу колапса. Па ипак, чак и кад је криза била на врхунцу, велики талас капитала преплавио је америчка тржишта, омогућавајући Федералним резервама и министарству финансија да примене противмере које су осмислили.
Само у последња три месеца 2008, нето износ куповине америчке имовине премашио је 500 милијарди долара - три пута више него у претходних девет месеци. Не само да долар није депресирао, него је и ојачао. Тржиште обвезница које је издало министарство финансија издвојило се као један од ретких финансијских сектора који су глатко функционисали. Чак и након што је агенција за оцењивање кредитног рејтинга Стан-
Све док инвеститори и централне банке многих земаља имовину чувају у америчким обвезницама, влада у Вашингтону може да троши колико год жели
дард енд Пур снизила рејтинг вредносних папира које је ово министарство издало - што је била реакција на краткотрајну блокаду финансирања савезне владе средином 2011 - страни инвеститори су наставили да гомилају доларе.
Добар део објашњења за рекордну потражњу за доларима пре десет година лежи у чистом страху: нико није знао колико би лоше ствари могле да буду. Исто би могло да се каже и за актуелну ескалацију између САД и Северне Кореје. Али, хоће ли се историја поновити, и хоће ли инвеститори поново кренути да масовно купују доларе?
Кратак одговор на то питање је: не рачунајте на то. Тржишта већ месецима шаљу сигнале да немају поверења у Трампа. У овом тренутку, страх од нове кризе могао би да подстакне капитал да крене да бежи од долара, што би САД могло да доведе у ситуацију да, осим о потенцијалном војном конфликту, морају да размишљају и о кризи долара.
Ризик да дође до кризе долара чинио се минималним у првим седмицама након Трампове изненађујуће изборне победе прошлог новембра. Заправо, до краја 2016. прилив капитала је долар погурао навише до нивоа који није виђен дуже од деценије, захваљујући очекивањима да ће уследити масовна дерегулација, кресање пореза и фискални стимуланси у виду улагања у инфраструктуру и повећаних издвајања за економски наводно „девастирану“војску. Економски раст, веровали су у том тренутку инвеститори, могао је само да буде још већи.
Али како је Трампова администрација кренула да запада из једног скандала у други, постизборни позитивни економски трендови кренули су да бледе, заједно с поверењем у долар. У првих 200 дана администрације, долар је изгубио скоро десет одсто своје вредности.
Док је Трамп на Твитеру објављивао бесмислице, инвеститори су почели да трагају за алтернативним сигурним лукама на другим тржиштима, од Швајцарске до Јапана. Овај тренд започео је пре најновијих тензија између САД и Северне Кореје, али је тада то било само цурење. Сада то цурење прети да се претвори у поплаву која ће долару нанети трајну штету.
Наравно, могуће је да Трампова администрација заправо жели да долар ослаби, и да пусти друге да преузму улогу глобалне сигурне луке. Али би та абдикација била историјски - и опасно - кратковида.
Популарност долара као „чувара вредности“, Сједињеним Државама дарује несвакидашњу привилегију. Када инвеститори и централне банке свој иметак чувају у обвезницама америчког министарства финансија и другој имовини деноминованој у доларима, америчка влада може да настави да троши колико год жели како би и даље испуњавала преузете безбедносне обавезе широм света, те финансирала свој трговински и буџетски дефицит.
Утисак је да се својим трансакционим приступом политици Трамп више фокусира на трошкове него на предности ситуације у којој је амерички долар глобална резервна валута. Али он не може да се нада да ће „учинити Америку поново великом“ако мора да брине због одлива капитала, и неће бити у стању да спроводи своју домаћу агенду ако ће морати да се прилагођава негативном расположењу на страним тржиштима.
Неће бити ничега сјајног за Америку уколико жртвује своју доминантну позицију у глобалном финансијском систему. Ако Трамп буде превише тестирао долар, вероватно ће доћи тренутак када ће због тога зажалити.
Ни током кризе из 2008. долар није слабио, чак је и ојачао, да би за 200 дана Трампове владавине изгубио скоро десет одсто вредности, а страх од нове кризе могао би да подстакне ново бекство капитала из долара