Миливоје Глишић (1943-2017)

IN MEMORIAM

Био је ученик средње школе када је, као веома талентован, почео да пише у Студенту, на средњошколским странама. Наставио је у овом листу да би убрзо отишао у Вечерње новости. Упознала сам га када сам дошла у ову редакцију као млади новинар Сусрета, који су Новости преузеле. Он је важио за доброг зналца шаха, бриљантног репортера, а као многи новинарски мангупи тога времена, радо је седео у кафани. Зближили смо се када је постао уредник културне рубрике, веома приљежан у том послу. Дипломирао је у Сарајеву на Филозофском факултету (театрологија, општа књижевност и уметност), био уредник листа Осмица и отишао у НИН. Био је уредник културне рубрике, 1997. и 1998. и главни уредник НИН-а, али је новинарску славу стекао као бриљантни колумниста овог листа током деведесетих година.

Имали смо заједничког блиског пријатеља, мог потоњег кума, песника и драмског писца Велимира Вецу Лукића, са којим смо проводили много времена причајући о литератури, филму, позоришту. Глиша је имао истанчан укус, био је строг и прецизан. Када је почео да пише текстове под називом „Јунаци нашег доба“(позајмљено од Љермонтова), читаоци су ишчекивали НИН само да би видели ко је те недеље био на Глишином „нишану“. Писао је портрете тадашњих политичара и личности који су кројили политичку и јавну сцену Србије, веома храбро, у препознатљивом, духовитом и циничном маниру.

После демократских промена 2000, указом тадашњег председника Војислава Коштунице, од 2002. до 2009. био је амбасадор СРЈ, а потом Србије у Аустралији и Новом Зеланду.

У првом браку имао је сина Дамјана који је рано умро, у другом ћерку Ксенију, а најдуже је, до краја, био у трећем браку са Видом Ракић Глишић.