Ко надзире надзираче
БИА већ има огромну институционалну и ванинституционалну моћ, па је законска промена само озваничила нетранспарентности рада Агенције. И дала могућност Гашићу да одреди јесте ли безбедносно интересантни или не
БИА већ има огромну институционалну и ванинституционалну моћ, па је законска промена само озваничила нетранспарентности рада Агенције. И дала могућност Гашићу да одреди јесте ли безбедносно интересантни или не
Обившем министру одбране Братиславу Гашићу се свашта може рећи – да је избегао политичку и кривичну одговорност у „афери хеликоптер“, да се ђилкошки понео према новинарки Златији Лабовић, па и да је, према процени председника Вучића, као напредњачки апартчик стоички поднео депримирајућих годину и по дана без функције. Међутим, мало ко је могао да претпостави да ће, чак и само формално, од његове воље зависити, ни мање ни више, систематизација радних места у Бе-
збедносно-информативној агенцији. Према изменама Закона о БИА који је по хитном поступку ушао у скупштинску процедуру, директор Гашић ће убудуће без расписивања конкурса одлучивати ко ће по ком основу у БИА бити запослен, колика ће имати примања, ради ли добро и следује ли му у том случају награда. Наравно, биће му неопходна претходна сагласност Владе, а слути се да премијерка Ана Брнабић, баш као и Гашић, одговарају искључиво председнику Вучићу. Део грађана Србије се с правом
Кршење Закона о заштити података о
личности: Ако сте се нашли у близини особе чији су задржани подаци интересантни службама, у њиховим се рукама сигурно налазе и ваши задржани подаци, и то заувек
уплашио да је хитно доношење измена Закона о БИА још једно у низу насиља власти над државом и да БИА и званично постаје напредњачка тајна служба. С друге стране, наши саговорници сматрају да нема те измене закона која ће битно променити досадашње нетранспарентно функционисање служби безбедности, а хитност усвајања измена закона објашњавају убрзаним законским усклађивањем с повезаном легислатуром и скретањем пажње с важнијих друштвених проблема. Указали су и на недоследности унутар предлога измена, превасходно у погледу овлашћења директора које се понегде сударају с постојећим законима и последично Уставом.
Професор права на Универзитету Унион Богољуб Милосављевић оставља партијско-политичку димензију измена Закона о БИА по страни и у њима види нормативно усаглашавање постојећег Закона о БИА и Закона о полицији из јануара 2016. Још откако је настанком БИА 2002. укинут ресор Државне безбедности, за запослене у тој служби су важила иста правила као и за запослене у МУП-у. Нови Закон о полицији није одговарао захтевима агенције, па се појавила потреба за мењањем Закона о БИА.
„Искрено, криво ми је што није написан нов закон који би био више европски и који би се више ослањао на институције, јер је стари текст прегазило време. Овим изменама се овлашћење директора БИА поистовећује с овлашћењима директора других државних органа. Једина је разлика што приликом запошљавања није предвиђен јавни конкурс, али су они и раније били врло ретки, чак и у иностранству. Сигурносна провера запослених је исто стандардна процедура у службама безбедности, као и у војсци и у полицији. Нема, дакле, много контроверзе. О свему одлучује директор. Е сад, што је то Бата Гашић, друга је ствар, нарочито медијима занимљива“, каже Милосављевић за НИН.
Према његовим речима, систем унутрашње контроле је, као и у другим државним органима, вазда подређен шефу, а скупштински Одбор за контролу безбедности никад није био предан свом послу, иако су његова овлашћења солидно уређена. Питање је колико тренутно његови чланови имају мотива, храбрости и воље да надгледају моћну БИА. Тако је свуда у свету, тврди наш саговорник, и додаје да смо тек након сазнања Едварда Сноудена видели да ни америчка Национална агенција за безбедност није невина ни наивна и да ју је врашки тешко контролисати. Сматра да у нашим околностима једини прави вид притиска на безбедносне службе може да дође из правосуђа, али и да је у том случају политичка воља упитна.
С друге стране, адвокат и бивши министар полиције Божо Прелевић сматра да усвајање измена Закона о БИА по хитном поступку и без јавне расправе служи да засени истински горућа питања. С једне стране, тврди он, грађанима нико неће објаснити зашто је Вучић сменио правника Александра Ђорђевића и на његово место довео доказаног партијског послушника. Таква би одлука била погубна по сваку државу, па и Србију, а Прелевић је образлаже историјски доказаном истином да се главешина службе безбедности мења само у случају сумње у издају. Је ли реч о чишћењу субверзивних елемената и, ако јесте, шта је био узрок? С друге стране,
Од сва три оператера, једино је Теленор бележио све непосредне приступе задржаним подацима
наш саговорник верује да је циљ ујдурме о Закону о БИА и да скрене пажњу јавности с питања по којем је то уставном овлашћењу у Бриселу обећано да ће се српско правосуђе утопити у косовско правосуђе.
„Исту функцију има и оптужба да Саша Јанковић планира убиство председника на основу твита Сергеја Трифуновића у којем се Вучић и не помиње. Сада је актуелна и глупост о пресретању колоне аутомобила на Топчидерској звезди. Раније је то било оружје нађено у Јајинцима. Део на-
ших суграђана који гласа за СНС ће у тим наводима видети храброг мученика који је на мети неког моћнијег. А истина је да Вучић силује, мења и креира јавно мњење и да од њега прави свињац. Потом зове остатак Србије на гађање блатом, у којем побеђује захваљујући таблоидима који објављују управо оперативна сазнања из БИА на основу прислушкивања које суд није одобрио. Онда то још назове унутрашњим дијалогом“, каже Прелевић за НИН.
Како наводи, БИА већ има огромну институционалну и ванинституционалну моћ, па законска промена није ни била неопходна, изузев као озваничење нетранспарентности рада Агенције.
„Ако желите да у БИА запослите људе с најбољим квалификацијама, зашто вам смета расписивање конкурса? То је само једна у низу нелогичности. Ниједан извештај унутрашње контроле БИА не садржи ни реч критике њеног деловања. Како агенција може да ради одлично ако није откривено ко је оставио оружје у Јајинцима или ако се не зна да ли је и ко је од српских држављана учествовао у тобожњем покушају пуча у Црној Гори? Добар извештај би требало да покаже и кога је у БИА звао њен официр Горан Живаљевић пре но што је ушао у македонско Собрање за време упада насилника крајем априла, а то није случај“, закључује Прелевић.
Вучић је као председник Србије врховни командант војске и члан Савета за националну безбедност, али је нејасно како је приде и секретар Савета откако га је бивши председник Томислав Николић 2012. поставио на то место. Тиме се крши Закон о основама уређења служби безбедности. Секретар Савета је уједно и први човек бироа за оперативно усклађивање рада служби безбедности, што подразумева знање потенцијално шкакљивих информација. Његова уплетеност у питања војна и безбедносна значи да или не верује службама безбедности, или није задовољан њиховим радом, или жели апсолутну контролу. Извесно је реч о комбинацији три елемента, а извесније је да је неуобичајено, да не кажемо недемократски да председник једне државе руководи безмало целокупном њеном безбедношћу. Прелевић сматра да је БИА изменама закона само и фактички постала зависна од власти, ако не и главне владајуће партије.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић за НИН каже да је од именовања Гашића за директора БИА око јавности било будније но иначе, и то с правом. Рецимо, чињеницу да члан 20 тог закона предвиђа да „припадници Агенције не могу бити чланови политичких странака“, Гашић је заобишао не баш елегантним решењем – замрзавањем чланства у странци, што мора да је преседан. Значи ли то да ће замрзавање чланства у странци бити могуће и у случају других припадника агенције? Повереник верује да се позитиван одговор намеће, што дезавуише концепт деполитизације БИА. Измене закона налажу и да ће директор моћи да креира акте који ће бити „тајни“, мимо одредаба Закона о тајности података, чиме се нарушава хијерархија правних аката, тј. Уставом утврђена обавеза да закони и други општи акти буду складу с Уставом, а подзаконски акти у складу са законима. Директору је дозвољено и да сам одређује који ће се подаци о личности обрађивати у поступку безбедносних провера, што већ јесте предмет законског регулисања, те је јасно да ће нова овлашћења директора БИА бити неуставна.
Примера ради, тзв. задржани подаци које мобилни оператери аутоматски генеришу и на основу којих стварају рачуне не подразумевају садржину позива и СМС порука, али нуде одговоре на питања ко је, како, када, одакле, колико дуго, којим средством и с ким комуницирао. Левитирају над границом између техничких података и података о личности, те се уставне заштите односе и на њих. Шабић каже да се „задржани подаци“свуда у свету обрађују више него раније, што има везе с развојем информационих и комуникационих технологија, али и да оспособљени аналитичари на основу њих могу сазнати често и више него из саме садржине једног или два разговора. И, док безбедносне службе треба да ефикасно прате комуникацију криминалних група и терориста, постоји бојазан да се актуелном регулативом омогућује праћење свих грађана. У том светлу, истраживање SHARE фондације према којем МУП, БИА и ВБА годишње остварују више стотина хиљада приступа задржаним подацима не улива спокој. Само полиција је прошле година поднела 20.000 захтева за приступ више него у 2014. години.
„Код нас је обрада података о електронској комуникацији дуго вр-
Како Агенција може да ради одлично ако није откривено ко је оставио оружје у Јајинцима или кога је у БИА звао њен официр Горан Живаљевић пре но што је ушао у македонско Собрање
шена законито, али уз кршење члана 41. Устава према којем је тајност писама и других средстава комуницирања неповредива и према којем су одступања дозвољена само на одређено време и на основу одлуке суда. Службе, Влада и Скупштина су ову гаранцију тумачиле тако да се односи само на садржину комуникације и доносили су законе по којима је службама безбедности само за то требала одлука суда, док су свим другим подацима приступали по сопственој одлуци. Заједно сам са заштитником грађана успео да је данас, макар на вербалном нивоу, за приступ подацима о комуникацији увек потребна одлука суда. Према Закону о електронским комуникацијама, и оператери и државни органи морају водити евиденцију приступа, која садржи податке о судској одлуци која је правни основ за исте. Ако се не води, чини се прекршај, а ако се комуникација пресреће и задржаним подацима приступа без судске одлуке, чини се кривично дело“, каже Шабић за НИН.
Међутим, службе путем својим приступних апликација и даље могу непосредно приступати базама задржаних података без обавештења или дозволе оператера. С обзиром на масовност приступа, немогуће је утврдити да ли је за сваки приступ постојао судски налог. Од сва три оператера, једино је Теленор бележио све непосредне приступе задржаним подацима због чега је као друга најзаступљенија компанија на тржишту пријавио чак 300.000 самосталних приступа задржаним подацима. С друге стране, ВИП и Телеком су пријавили само оне приступе задржаним подацима који су прошли процедуру, па је њихова евиденција за 2016. била осетно мања – 114 и 684. Таквих приступа у мрежу Теленора је било 356. Број захтева за приступ не одражава број корисника чијим је подацима приступљено, већ број приступа укупном саобраћају на базним станицама чија је функција преношење и преузимање сигнала. Другим речима, ако сте се нашли у близини особе чији су задржани подаци интересантни службама, у њиховим се рукама сигурно налазе и ваши задржани подаци, и то заувек, што крши Закон о заштити података о личности.
Рецимо, дана када је покушано убиство Милана Бека, МУП је тражио податке с четири базне станице, чиме су прикупљени подаци 630 корисника. У периоду када је истраживано убиство Тијане Јурић, прикупљени су подаци 390 корисника. Када је убијен Велибор Дуњић, МУП је Теленору упутио захтев за подацима више од 300 корисника.
„Подсетићу да је сад готово заборављена заједничка иницијатива повереника и заштитника грађана садржавала сет од 14 препорука за нормативно и фактичко устројење система за надзор комуникација. Својевремено је добила подршку власти. Нажалост, само вербално“, закључује Шабић.
Напослетку, Гашић је тај који одређује јесте ли безбедносно интересантни или не. А зна се чије директиве прима, вербално и писмено.