ШУТНИТЕ МЕ, НЕРАДНИЦИ

Унутрашњи дијалог о уринарним темама

Nin - - Садржај - ВЕРА ДИДАНОВИЋ

То се заиста десило први пут у историји: гостовање једног председника државе на телевизији познатој по опскурном програму најављено је не само на таблоидни, већ на потпуно скаредан начин. „Ексклузивно – пишају по Вучићевом гробу, а он им први пут одговара“– писало је на екранима гледалаца ТВ Хепи, уз ТВ Пинк, омиљене телевизије председника Србије. И то данима – ишчашена памет која је смислила уринарну најаву (логички неизводљиву, осим ако није реч о васкрснућу) није се за то време постидела, нити је важни гост свој долазак условио

успостављањем начина комуникације достојног функције коју обавља.

За тужну причу о сатеривању Србије у септичку јаму – и то с предумишљајем - одговорна је, изгледа, потреба да се заташка агресивни испад напредњачког градоначелника Суботице Богдана Лабана (чија агресија није била усмерена ка политичком противнику, на шта смо навикли, већ према страначком колеги). У помоћ је позван месец дана стари твит глумца Сергеја Трифуновића у коме је, бесан због застаревања случаја самоубиства дечака жртве вршњачког насиља, парафразирао наслов култног романа Бориса Вијана „Пљуваћу по вашим гробовима“, променивши, при том, глагол („пишаћу“).

Неко је, нажалост, израчунао да је добит од скретања пажње са напредњачког скандала, приде и многих других актуелних непопуларних тема (нова етапа бриселских разговора о Косову, закон о БИА, потонуће Ер Србије, нова афера афлатоксин, кршење обећања да струја неће поскупети...) много већа од менталног загађења земље од кога ће опоравак, ако га буде, бити мучан и крајње неизвестан. Или је, можда, управо то крајњи циљ – загадити политички живот толико да човеку који држи до личног достојанства постане потпуно неподношљива и сама идеја политичког активизма? Није да актуелној власти нешто нарочито ремети планове, али, зар не би било још лепше кад би се сваки озбиљан заметак опозиције самоукинуо - кад је већ толико непопуларно отворено забранити политичко организовање, осим у минималном и строго контролисаном облику?

Да дно не постоји, јер је увек могуће спустити се ниже, прво нас је подсетио градоначелник Суботице бујицом претњи страначком колеги и асистенту на Грађевинском факултету Владимиру Половини, у којима је помињано „чупање гркљана“, „бетонске ципеле“„млевење меса“... Након што је аудио-снимак процурио у јавност, нови корак наниже направио је анонимни писац саопштења СНС у коме се странка није, као што би неко наиван очекивао, јасно оградила од Лабановог поступања, већ је, оценивши да су његове речи „недоличне“, посегла за омиљеним рецептом - пребацивањем кривице на политичке противнике - ни најмање се не оптерећујући чињеницом да је повод оглашавања обрачун у напредњачким редовима.

Правдајући Лабаново силеџијство, писац саопштења СНС кривца је пронашао у неидентификованим лицима која су, наводно, препоштеног Лабана „терала да краде“а која „штите заштитник криминалаца Саша Јанковић и Демократска странка “. И ето копче са грубом и бајатом метафором импулсивног глумца: „Истина је да је тај исти Јанковић са својим најближим сарадником Сергејем Трифуновићем најављивао да би радо и са нестрпљењем мокрио по гробу председника Србије Александра Вучића“, писало је у једном од скандалознијих у жестокој конкуренцији увредљивих и чињеницама неоптерећених саопштења СНС.

У разраду сценарија укључили су се таблоиди и њихове главне ведете, а најдаље је, као и обично, отишао Драган Ј. Вучићевић, човек који ужива огромно Вучићево поверење: „Да ли је Вучић жив? Јесте. Дакле, да бисте пишали на његовом гробу, морате прво да га убијете. То је директан позив на убиство председника Републике“, изјавио је Вучићевић. Тужилаштво, међутим, (још) није реаговало на наводе о намерама једног глумца и политичара кога глумац подржава да убију шефа државе и то упркос чињеници да га је на то позвао и министар полиције Небојша Стефановић својим јавно изреченим „очекивањем“. Али, не знамо зашто -да би се остаци тужилачке институције сачували од учешћа у трагикомичном сценарију, или да се не би ометало медијско оргијање пре него што донесе жељене резултате?

Неки ефекат већ је донело Вучићево летошње јадиковање да га чак ни људи из његове странке не штите довољно од „напада“којима тврди да је изложен: у „одбрамбени бедем“храбро је стао и Миленко Јованов, она млада напредњачка узданица у

Изједначивши политичке противнике са опскурним ликом са јавне маргине, Вучић је увредио више од милион грађана Србије који су гласали за опозицију

којој је Вучић препознао себе у младости, мада га је шира јавност запамтила по несувислој оптужби на рачун Наташе Јеремић коју је, у време председничке кампање њеног супруга Вука Јеремића, без блама оптужио да управља нарко-тржиштем у Србији. „Не само што очекујем да ће Тужилаштво да реагује, већ се питам зашто до данас није реаговало. Заиста мислим да би неко требало да реагује у најмању руку да се одређени људи хоспитализују и склоне са улице, јер су очигледно опасност по околину. Данас имају тастатуру, сутра ко зна шта могу да дограбе, па да почну да реализују оно о чему пишу“, рекао је Јованов, кога претходне очигледне лажи изречене у жару политичке борбе нису дисквалификовале из јавног живота - што најбоље говори о том животу.

Јавности се представио и Дарко Глишић, председник Извршног одбора СНС, који се накачио на случај погибије у стану Саше Јанковића из времена младости: „Убити човека и носити неког на души није лако и то се најбоље види по понашању и изјавама које даје Саша Јанковић. Позивати на убиство Александра Вучића и пишање по гробовима могу само веома опасни људи, јер ко убије једном, убиће опет“, рекао је Глишић, директно оптуживши политичког противника за најозбиљнији злочин - али и потпуно негирајући резултате истраге надлежних органа који су се тим случајем увелико бавили.

И тако је припремљен терен за онако огавно најављен наступ нашег главног јунака - из кога је, међутим, изостала свака спектакуларност која би могла послужити као оправдање за уринарну терминологију. У више од два сата дугом разговору са новинаром са којим је толико близак да један другом не персирају - сасвим неуобичајено за обраћање председнику државе - добили смо уобичајену дозу приче о (наводним) великим успесима и Вучићевим (наводним) огромним жртвама којим су ти успеси плаћени, наравно, уз перманентно заклињање у неустрашивост пред страшном алом противника и критичара.

Било је у медијима, што страним, што домаћим, много анализа текстова потписаних Вучићевим именом, који су последњих година, различитим поводима, објављивани у штампи. Чињеница да нема никаквих доказа да је сам Вучић, а не неко од његових саветника, аутор тих мешавина грдњи „лењог народа“и сновиђења светлије будућности, богато зачињених цитатима славних личности, није, наравно, разлог за довођење у питање тих аналитичких напора – из простог разлога што их председник Србије, раније премијер, јавно потписује и стаје иза њих. Али, зар се не би требало мало позабавити и анализом јавног наступа, на који су саветници можда донекле утицали, али тешко да су их могли битно „прекројити“и до краја савладати Вучићеву осебујну личност?

Уту сврху, нудимо само мали, малецни део транскрипта Вучићевог овонедељног главног ТВ наступа. За слабије упућене, битно је објаснити да су „они“политичка опозиција, али и остали критичари, са нагласком на твитераше (па макар били и потпуно анонимни и са организованом опозицијом не имали никакве везе). Просечан грађанин, такође, тешко да је упознат и са живописном појавом „новинара“Милована Бркића који већ деценијама објављује гадости о људима с јавне сцене, нарочито о припадницима власти, ко год то био. У јавности не постоји ниједан доказ о повезаности Бркића и било ког представника опозиционих странака - осим ако се не налазе на списку оних који су против њега покретали судске процесе. Али то није препрека Вучићу да изједначи политичке противнике са опскурним ликом са јавне маргине, па чак и више од тога – Бркића је у последњем наставку прогласио идејним вођом опозиције, увредивши тиме више од милион грађана који ту исту опозицију подржавају. И зато: даме и господо бирачи, стручњаци разних профила, господине Мекалистер, даље говори председник Србије Александар Вучић:

„ ...Није проблем у њему (Сергеј Трифуновић, прим.нов.). Никад

Јадиковање да га чак ни људи из СНС не штите довољно имало је ефекта – проговорио је Миленко Јованов, кога раније лажи нису избациле из јавног живота

нико не би одговорио на то, да политика Милована Бркића, политика псовки, та милитантно-уринарна или како год хоћете да је назовете политика, не постаје једина политика коју имају. И пошто немају политику у којој би рекли - идите у Европу брже, урадите са Косовом нешто брже, или немојте да идете у Европу зато што нам то не ваља, због тога и тога, или, дајте да урадимо нешто са инвестицијама, како да их привучемо више, кад их ми имамо више од БиХ, Албаније, Македоније, Црне Горе и како они рачунају Косова заједно. Пошто имамо заједно више страних инвестиција, онда се чуде како то и на који начин иде...

... Ви (опозиција, прим. нов.) морате да научите да поштујете правила демократије и да се понашате пристојно. А пристојност, сва пристојност вам лежи у политици Милована Бркића. Милован Бркић је један криминалац који има папир из луднице да је луд, јер на сваком суђењу све тера до краја, а онда увек донесе папир да је луд да не би био кажњен. А он је постао главни идеолог српске опозиције уз подршку појединих спољних кругова који би желели српску владу што слабију и председника што слабијег...

... Сви ови људи заједно, у свој тој силној мржњи, незнању, недовољном образовању...Најсмешније је кад они почну да причају о дипломама. Најсмешније је кад ОНИ почну да причају о дипломама. Па замислите њих са њиховим дипломама. Којим дипломама? Какву диплому они имају? Од Живковића, Шапића, свих њих, какве дипломе они имају? Које су то дипломе? Где су их стекли, на који начин? Само знају другима да причају. О знању, образовању, хајде да се такмичимо, о знању страних језика, о чему хоћете, хоћете о историји, географији, о чему хоћете, изаберите област! На крају, нема ни о чему. Јер не знају ништа! Хоћете о економији? Не знају ништа! Знају само да се такмиче у псовкама...

...Суштина политике је политика Милована Бркића. Убиј, ударај, као што овде имате безброј твитова које сам донео, који се тичу само (некадашњег директора РТС-а Драгољуба, прим. нов.) Милановића, и то високи функционери

Тешко да ће председник добацити до реченице која делује као логичан наставак - „коме се не свиђа, нека иде“. Јер, ко би онда био крив за гладне на улицама?

опозициони говоре – проћи ћете као Милановић, ако имате снимак да људи виде како се то пролази као Милановић и чиме они мисле људима да прете. Кажу, могу политичари да забораве, али народ не заборавља, па водите рачуна. Ви ћете да ме бијете? Ви ћете мене да бијете који радим по цео дан, ви нерадници једни који никад ништа не радите, само чекате да опљачкате ову земљу. Вама ћу да се извињавам зато што радим поштено и одговорно, вама који сте крали по 20 тона злата, вама који сте узимали све од ове земље, вама који сте разорили ову земљу, вама који данас ништа не радите, који се возикате глисерима по мору, на мору проводите по два месеца, ви ћете то мени да говорите који нисам узео три дана одмора и то у последњих пет година?! Ви ћете да ми говорите да треба да вас се плашим! Ја вас да се плашим? Па ви нисте нормални! Па мени је савест толико чиста, толико мирна, волим овај народ, волим ову земљу, увек ћу да будем овде. Да ли ћу да изгубим једног дана поверење народа? Могу да га изгубим, али образ нећу, јер за разлику од вас сам поштен и увек ћу да знам за шта сам се борио за овај народ. За разлику од вас, које народ не интересује, интересују вас само фотеље и интересује вас да можете да уђете у комбинације, да можете да крадете и да пљачкате, и мислите да ће неко да вас се уплаши. Да нећеш ти, Вуче Јеремићу, или ти, Саша Јанковићу, да ме шутираш? Па скупите се сви заједно, дођите. Дођите, сам сам, дођите да видите да ли можете да ме шутнете једном. И то сви заједно дођите!“

Све то и још много сличног изговорио је Вучић у свом „уринарном трактату“у понедељак. До појаве овог НИН-а на киосцима могући су, наравно, нови наставци, како с његове, тако и са стране опозиционих делатника, познатих по раскошном таленту за постизање фаулова. Мало је, међутим, вероватно да ће „нападнути“председник добацити до реченице која делује као логичан наставак актуелне драме - „коме се не свиђа, нек иде“. Јер, ко би, у том случају, био крив за гладне раднике на улицама?

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.