ПОЗИВАМО ОПОЗИЦИЈУ: ’АЈДЕ СТАНИТЕ СВИ ИЗА НАС
Добрица Веселиновић
Не да(ви)мо Београд позива опозицију да стане иза ове иницијативе на предстојећим градским изборима јер, како за НИН каже активиста Добрица Веселиновић, већина грађана је опозиција целом систему, само је питање да ли смеју то јасно да кажу и изразе.
„Грађани се плаше јер постоји добро разрађен механизам који велики број људи држи економским везама за сам систем који је ужасно страначки политизован. Развијен је механизам који држи људе у страху од базичне егзистенције и, када гледамо од чега живе, од једне плате или пензије из јавних извора, од повремених и привремених слабо плаћених послова, свако замерање је проблем због нарушавања базичне сигурности. А квалитет живота постепено опада, развој или ’напредак’ не иду брзо и сви су под утиском да може бити горе, неки рат, криза, санкције. Ту је извор страха. И нама најближи круг пријатеља каже - ’па добро, пусти, имаш дете, немој то да радиш’ или, још горе, што ме понекад и плаши - ’па добро, што се не договорите’.”
С ким?
С напредњацима. То показује тај тренд немешања или повлачења од улажења у сукобе, јер сукоби нужно носе праћење, претње, финансијске ударе на чланове породице, блаћење преко таблоида. Али, с друге стране, и то је оно што ме охрабрује, много је више оних који ће вам рећи „браво“када у негативном контексту изађете на
насловној Информера. Власт контролише канале комуникације, труди се да не дозволи да ово мало медија наклоњених истини приђе функционерима на власти и поставе питање. Тако, на пример, на најави за конференцију за медије за ФЕСТ, Синиша Мали није био најављен, али је ипак говорио. И то тако траје месецима, та замена теза, да је стварно и питање колико је то грађанима јасно шта се стварно дешава. Поруке власти су у свим мејнстрим медијима, а ми немамо дебату ни по једном важном питању, сучељавање мишљења било кога. Имамо изјаве функционера и неку количину критике. Мислим да се веома плаше, јер су уложили велику количину времена и ресурса да обесмисле све што радимо, кроз причу да смо страни плаћеници, да је у питању светска завера и слично. Њихова теза око насиља које ми провоцирамо, о деструкцији, тотална је лаж и служи да прикрије да су насилници на власти и да су били умешани у рушења, као у Савамали на пример. На нашим протестима, подсетићу, било је пуно људи и није било деструкције.
Покушали су да вас зауставе, заплаше претњама, отвореним праћењем?
То су два нивоа. Један је ниво прикупљања оперативних података о нама, други ниво је застрашивање. Како то раде конкретно? Седимо са професором са факултета и преко пута нас два човека снимају све време. Или, док седимо у парку и чекамо да дамо интервју, неко све време седи баш поред нас. Одемо у Младеновац, опет двојица седе и крећу се куда и ми. То отворено показивање да су ту заправо је важнији ниво, јер показује да је њих баш брига, да могу да раде све. Јасно је да ми не представљамо никакву опасност за поредак, државу, а ипак воде опсадну акцију пратње, док истовремено не прате некога ко је права опасност. Тако власт и службе функционишу на прављењу колективне параноје. Иако нас прате и знају сасвим сигурно да се финансирамо из донација грађана, Александар Вучић не преза да форсира причу о 8, 16, 30 па и 40 милиона евра… … Сорошевих?
Некад он, некада су према тврдњама власти то домаћи тајкуни, некада је то Америка, некада ЕУ, зависи, по потреби.
Зашто то раде? Зашто кроз толико сејање страха и лажи, спречавају ли тиме могућност за природну замену власти? Штите свој новац?
Како би се одржали на власти покушавају да увере грађане да је немогуће да постоји искрена и органски настала опозиција, него да је пројектује неко са стране ко у томе има неки интерес. Тако развијају колективну параноју да су сви против њих и уносе пометњу.
Победа у Београду је важна, како каже Санда Рашковић Ивић, не само ради прекидања бесмислених пројеката попут фонтана и уместо тога бављења инфраструктуром, институцијама, већ зато што би у симболичком смислу то значило да је коло среће почело да се окреће?
Коло се окреће у сваком тренутку, али у једном моменту постаје важније да ми као грађани почнемо да се организујемо око конкретних проблема на локалном нивоу – типа „парк или паркинг“, јавни превоз… За нас је Савамала почетак краја бављења најопштијим стварима, заверама и светском политиком. Ако успемо да наметнемо реалне проблеме за теме, то је победа. Победа грађана. И они ће тада осетити да имају моћ да мењају и показаће другим градовима да је то могуће.
Суботици, на пример?
На пример. Али није Лабан једини. Сви они наступају с тим наративом. Имате Синишу Малог који има контролу наратива у јавности, али и кривичну пријаву против њега за насиље у породици. Поента је да се позиција моћи користи да се прикрије лош, криминални начин оперисања. Нажалост, Лабан је само ухваћен у томе, али је то ситуација која се понавља свугде. Тако се деси да Београд има градоначелника Синишу Малог за кога грађани нису ни гласали и уместо да фокус буде на Скупштини коју смо бирали, имамо градоначелника који је постављен одозго, тако да грађани немају приступ одлучивању.
Градоначелници „чупају гркљане“, изливају бетонске ципеле, или деле новац пред камерама, управљају градовима попут феуда, али када прети градоначелник Суботице, Александар Вучић узвраћа – програм опозиције је убити Вучића по сваку цену?
Сваког дана се доносе неке одлуке у наше име и тражи се још пара које су наше. Зато се ми залажемо за апсолутну транспарентност у вођењу града и државе. Учешће грађана у сваком сегменту и кораку власти је легитиман захтев. Они који траже испуњење тог свог основног права нису непријатељи државе, напротив. Ми се никада Вучићем нисмо бавили, бавио се он нама. Као иницијатива почели смо и заустављамо се на питањима локалних проблема. То је наша жеља и наш домет. То јесте повезано са државном политиком, која се заснива на локалу, на самом грађанину. Па онда, ако је тако, хајде да видимо који је ниво одр-
жавања вашег блока у којем живите, како се превозите на посао, да ли имате здраву воду? Вучић ту није битан. Суштинска промена мора да дође на нивоу другачијих политика. Власти су обавезне да транспарентним учине податке о томе како су паре долазиле, из којих извора, како су се доносиле одлуке. То је иновација и на пољу демократичности, јер демократија захтева транспарентне партијске системе, а ми имамо политику лидерских странака са нејасним начинима финансирања, нејасним одлучивањима и људима који стоје иза тога.
Сматра се наивним веровање да ће Вучић и интересни лоби око њега изгубити изборе у Београду, јер је на досадашњим изборима у престоници пролазио нешто лошије него у остатку Србије, а сад ће се тек свом машинеријом фокусирати на њу...
Он је свакако пет година овде. Зар не? А тај пут промене власти неће бити лак. Биће спор и тежак, али само зато што идемо далеко. Није ово блицкриг. Неће се све решити за ових пар месеци кампање, потребан је константан рад са људима на терену и жао ми је што нисмо видели тога више од стране опозиције, већ имамо калкулисање око некаквих колона.
Јесу ли вас звали представници опозиције на договор?
Било је некаквих назнака, али јасног позива не, није било, што показује недостатак основне демократске културе. „Не би било лоше да се видимо“, кажу, али није било званичног позива на састанак где је одређено ко је позван, шта је тема. Ми се нисмо тиме бавили, али је можда потребно да ми позовемо све на састанак, можда је то следећи корак. Ми смо спремни да их позовемо да стану иза нас, јер имамо кредибилитет, идеју и план. И ми једини можемо да их позовемо, и да искрено кажемо – „’ајде сад станите иза нас сви“.
Шта то нудите?
Процес! И то је најтеже схватити. Осмислили смо временски оквир укључивања људи. Не нудимо некакав програм у десет тачака, који је саставило пет до десет људи, него процес у који ће бити директно укључени грађани у решавању питања и наметању тема шта то Београду треба. То радимо кроз онлајн платформу и на терену кроз 200 месних заједница. То треба да се заврши до краја године, како бисмо почетком 2018. имали документ који одсликава праве потребе и жеље.
Зашто вас сматрају играчима власти?
Не знам. Зашто?
Можда зато што сте одустали од протеста? Отупела вам је борбена оштрица?
Протести су један начин борбе и дефакто нису престали, само су променили оквир... Масовни протести нису уродили оним што смо хтели – одговорношћу вршилаца јавне власти, процесуирањем одговорних. Још немамо одговор на дешавања у Херцеговачкој. Нисмо успели да натерамо протестима, ма како масовни били, да се власт, као што јој Устав и закон налажу, транспарентно односи према грађанима који је плаћају да обавља тај посао за њих. Ни годину дана касније немамо одговор на питање ко је рекао полицији да се не јави на позив
„Не би било лоше да се видимо“, рекли су нам из мејнстрим опозиције, али није било званичног позива на састанак где се знају учесници и теме
грађана! И онда, годину дана касније, променили смо тактику, обелоданили смо идеју уласка у политику. Била је то за нас тешка одлука, јер смо кренули као грађанска иницијатива око Београда на води.
Шта ћете у политици, у том муљу којег се пристојна већина клони?
Страх је евидентан, али одабрали смо да се тога не плашимо. Да, иако ти понори депресије и апатије постоје, они заправо могу много да нам покажу. Наше деловање је показало да се може другачије. На нама је да поставимо темеље да је другачије од овога што је сада муљ могуће. А муљ се може прегазити само ако поставимо добре основе, што лежи у јасним плановима и процедурама и транспарентности управљања.
Градски избори почетак су краја диктатуре?
Диктатура је тешка реч, али бих рекао - да. Има још времена, али мислим да ће се показати зашто сам оптимистичан. То су, за почетак, ствари које смо назвали мапа жаришта, заправо је то мапа борбе и отпора. А ми до сада имамо више од 20 различитих грађанских борби у Београду.
Александар Вучић и власти нам редовно реферишу ко вас финансира и…
… И, подигли смо тужбе због таквих лажи у Информеру да рушимо Вучића, да смо део завере и слично. Видећемо како ће се завршити. Било је неколико рочишта и очекујем да победимо јер су докази јасни.
Докази о томе када и где сте се „састајали са тајкунима“?
Сороша никада нисмо видели (смех), али остали тајкуни… са њима смо се састајали. Имали смо догађаје „Буди и ти тајкун који нас плаћа“, људи су нам донирали новац, многи другари, уметници, правили су нам магнете за фрижидер које смо продавали. То су наши тајкуни.
Имате ли шансе с њима?
Укључили су читаву машинерију против нас, но и то показује да су апсолутни дилетанти и да не могу тако довека уз сву помоћ медија и тајкуна, не могу све да подведу под контролу. Ове дивље реконструкције по граду због којих се не можете кретати тек ће показати да је могућа промена, јер свакодневно људи изражавају своје незадовољство, а вера људи у промене расте.
Колико је то реално, када Горан Весић каже да је деструкција једина политика данашње опозиције и да сви који кажу лепу реч о садашњој власти пролазе кроз медијску харангу?
Интересантно да градски менаџер сада већ има редовне колумне у Политици којима се бави свим само не градским темама. Он ту покушава да обрне ситуацију, да убеди грађане да се деструкцијом баве они који су жртва деструкције. Контрола медијског наратива је на врхунцу дошла кроз разне аквизиције и приватизације медија, али са друге стране кроз разне акције, петиције и протесте грађана видљиви су бунт и побуна.