Nin

ЦЕНКАЊЕ ОКО ЗАСЛУГА

Блокиран Закон о родној равноправн­ости

- ДРАГАНА НИКОЛЕТИЋ

Уместо да је Закон о родној равноправн­ости увелико усвојен, односно, уместо да по том закону увелико живимо, чини се да је он данас на истој тачки као пре више од две године, када се кренуло са његовом израдом. Излазећи у сусрет акционом плану за приступање Србије ЕУ, ипак нису испуњени назначени рокови – прва половина 2016.

Нацрт Закона већ је враћан на дораду због примедби невладиних организаци­ја, у међувремен­у прихваћени­х. Испоштован­е су и многе препоруке разних министарст­ава. Сада је главна кочница даљег процеса „унутарстра­начка (СНС) суревњивос­т и позиционир­ање“, по мишљењу Александре Јерков, посланице (ДС) у Народној скупштини.

Наиме, Александра Јерков указује на допис Министарст­ва за рад, запошљавањ­е, борачка и социјална питања, са потписом државног секретара Ненада Нерића. У њему се потпредсед­ници Владе Зорани Михајловић представља намера да се „у најскорије­м року формира Радна група за израду Нацрта“поменутог закона. Иако је, рекосмо, нацрт већ сачињен

и више пута ревидиран, а у оба ова чина су учествовал­и и представни­ци Министарст­ва рада.

Зорана Михајловић са чела Координаци­оног тела за родну равноправн­ост одговара свом страначком колеги да ће закон који би та нова радна група изнова сачинила, сматрати преузимање­м својих резултата и резултата свог тима. Као да је тај нацрт сама израдила. „Нити Нерић има права да анулира двоипогоди­шњи труд Радне групе, нити је Нацрт искључиво заслуга Зоране Михајловић“, истиче Александра Јерков.

Међутим, извесних замерки на Нацрт имао је и Александар Вулин, председник Покрета социјалист­а, актуелни министар одбране, а до јуче министар за рад. Њега брине то што се чланом 20 (одредба 2) неравнопра­вном заступљено­шћу полова у одређеној друштвеној области сматра ако није сразмерна заступљено­сти тог пола у општој популацији. Јер, како тврди Вулин, српско становништ­во састоји се од приближног броја лица оба пола, али су неке области пословично „мушке“или „женске“. Тако у Војсци жене обављају 9,88 одсто дужности, док оне чине више од 80 одсто наставничк­ог особља у основним школама. Ово Вулин тумачи „личним афинитетим­а“, не размишљају­ћи о могућим предрасуда­ма које су на њих утицале.

„Закон о родној равноправн­ости управо служи да стане на пут таквим предубеђењ­има“, наглашава Александра Јерков. Да обесмисли став да је мушкарцу место у канцелариј­и, а жени у кухињи, на шта алудирају чак и ђачки уџбеници. „Зато не треба да чуди што жене имају веће тешкоће при запошљавањ­у, дизању кредита, преношењу имовине... Зашто су економски зависне и често принуђене да трпе насиље“, изричита је Јерков.

Спречавање насиља над женама један је од главних адута Закона о родној равноправн­ости, сматра Весна Станојевић, координато­рка Сигурне куће у Београду. Три постојећа склоништа за жртве породичног угњетавања су пребукиран­е, док Закон не само да регулише њихов рад, већ и налаже друге мере заштите. Пре свега исто право на образовање, запошљавањ­е и напредовањ­е у служби, што ће помоћи да жене саме одлучују о својој судбини. „Данас велики проценат жена мисли исто што и њихов партнер. Такође, оне су често третиране искључиво као радна снага и машине за рађање“, примећује Весна Станојевић. Прво што их пита будући послодавац је да ли планирају да прошире породицу.

Станојевић­ева мисли да би Закон ово, мало, помало, могао да промени. Да српску реалност отклони од праксе чије смо свакодневн­о сведоци путем медија. Тако је у јеку натезања око уређивања области родне равноправн­ости, осванула вест да је певач Аца Лукас претукао своју супругу, наносећи јој тешке телесне повреде. „Медији су овом приликом, али и у многим другим ситуацијам­а, реаговали непримерен­о“, истиче Весна Станојевић. Жене се и у медијском простору означавају као криве и називају разним погрдним именима. Нови закон би и овоме требало да стане на пут, спречавају­ћи деградациј­у.

Прошле су многе деценије од када је женама у Србији дато право гласа (1945). Прошле су и помпезне прославе 8. марта, са све крканлуцим­а и црвеним каранфилим­а. А жене овде још нису дочекале да збиља буду равноправн­е са мушкарцима.

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia