ЦЕНКАЊЕ ОКО ЗАСЛУГА

Блокиран Закон о родној равноправности

Nin - - Садржај - ДРАГАНА НИКОЛЕТИЋ

Уместо да је Закон о родној равноправности увелико усвојен, односно, уместо да по том закону увелико живимо, чини се да је он данас на истој тачки као пре више од две године, када се кренуло са његовом израдом. Излазећи у сусрет акционом плану за приступање Србије ЕУ, ипак нису испуњени назначени рокови – прва половина 2016.

Нацрт Закона већ је враћан на дораду због примедби невладиних организација, у међувремену прихваћених. Испоштоване су и многе препоруке разних министарстава. Сада је главна кочница даљег процеса „унутарстраначка (СНС) суревњивост и позиционирање“, по мишљењу Александре Јерков, посланице (ДС) у Народној скупштини.

Наиме, Александра Јерков указује на допис Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, са потписом државног секретара Ненада Нерића. У њему се потпредседници Владе Зорани Михајловић представља намера да се „у најскоријем року формира Радна група за израду Нацрта“поменутог закона. Иако је, рекосмо, нацрт већ сачињен

и више пута ревидиран, а у оба ова чина су учествовали и представници Министарства рада.

Зорана Михајловић са чела Координационог тела за родну равноправност одговара свом страначком колеги да ће закон који би та нова радна група изнова сачинила, сматрати преузимањем својих резултата и резултата свог тима. Као да је тај нацрт сама израдила. „Нити Нерић има права да анулира двоипогодишњи труд Радне групе, нити је Нацрт искључиво заслуга Зоране Михајловић“, истиче Александра Јерков.

Међутим, извесних замерки на Нацрт имао је и Александар Вулин, председник Покрета социјалиста, актуелни министар одбране, а до јуче министар за рад. Њега брине то што се чланом 20 (одредба 2) неравноправном заступљеношћу полова у одређеној друштвеној области сматра ако није сразмерна заступљености тог пола у општој популацији. Јер, како тврди Вулин, српско становништво састоји се од приближног броја лица оба пола, али су неке области пословично „мушке“или „женске“. Тако у Војсци жене обављају 9,88 одсто дужности, док оне чине више од 80 одсто наставничког особља у основним школама. Ово Вулин тумачи „личним афинитетима“, не размишљајући о могућим предрасудама које су на њих утицале.

„Закон о родној равноправности управо служи да стане на пут таквим предубеђењима“, наглашава Александра Јерков. Да обесмисли став да је мушкарцу место у канцеларији, а жени у кухињи, на шта алудирају чак и ђачки уџбеници. „Зато не треба да чуди што жене имају веће тешкоће при запошљавању, дизању кредита, преношењу имовине... Зашто су економски зависне и често принуђене да трпе насиље“, изричита је Јерков.

Спречавање насиља над женама један је од главних адута Закона о родној равноправности, сматра Весна Станојевић, координаторка Сигурне куће у Београду. Три постојећа склоништа за жртве породичног угњетавања су пребукиране, док Закон не само да регулише њихов рад, већ и налаже друге мере заштите. Пре свега исто право на образовање, запошљавање и напредовање у служби, што ће помоћи да жене саме одлучују о својој судбини. „Данас велики проценат жена мисли исто што и њихов партнер. Такође, оне су често третиране искључиво као радна снага и машине за рађање“, примећује Весна Станојевић. Прво што их пита будући послодавац је да ли планирају да прошире породицу.

Станојевићева мисли да би Закон ово, мало, помало, могао да промени. Да српску реалност отклони од праксе чије смо свакодневно сведоци путем медија. Тако је у јеку натезања око уређивања области родне равноправности, осванула вест да је певач Аца Лукас претукао своју супругу, наносећи јој тешке телесне повреде. „Медији су овом приликом, али и у многим другим ситуацијама, реаговали непримерено“, истиче Весна Станојевић. Жене се и у медијском простору означавају као криве и називају разним погрдним именима. Нови закон би и овоме требало да стане на пут, спречавајући деградацију.

Прошле су многе деценије од када је женама у Србији дато право гласа (1945). Прошле су и помпезне прославе 8. марта, са све крканлуцима и црвеним каранфилима. А жене овде још нису дочекале да збиља буду равноправне са мушкарцима.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.