Гламур и са мало талента
Тони Бенет је у аутобиографији тврдио да је баш он направио први видео-спот 1956. y Лондону, за песму Stranger in Paradise. И док се теоретичари споре око тога шта је и када је настала „права“претеча спотова каквим их сада знамо, континуирани развој овог медија фасцинирао је од самог почетка. Током ‘60-их и раних ‘70их спотове за песме, тада познате као „промо-филмове“, креирали су махом најпопуларнији извођачи, једини којима би издавачи одобравали буџете за овакав вид промоције. Из тог периода остају бисери Битлса Strawberry Fields Forever и Penny Lane, велики хит Ненси Синатре These Boots are Made for Walking и нарочито први Диланов класик Subterranean Homesick Blues.
Ера ‘80-их и нарочито ‘90-их, доноси вртоглав успон музичког спота као медија за „гламуризацију“и потврду уметничке снаге извођача, али и уникатни израз редитеља који су радо доказивали умеће овим путем. Спот за Thriller Мајкла Џексона режирао је Џон Лендис, Bad је поверен Скорсезеу, а са масовним распрострањењем телевизије и новонасталих музичких ТВ програма, спотови постају одскочна даска за младе режисере жељне доказивања. Мало ко зна да је Мадонин Vogue и Freedom Џорџа Мајкла режирао нико други до Дејвид Финчер, који је снимио безмало 50 музичких спотова пре него што су му главешине Холивуда повериле дугометражне филмове. Следи 15 година увођења спотова као медија израза за шири спектар музичара, али и популаризацију иновативних метода снимања спотова великих звезда, те имена разних младих којима је континуирана сарадња са легендама ‘90-их и раних двехиљадитих донела светску славу. Спајк Џоунз, Мишел Гондри и Марк Романек нека су од имена тада младих аутора који су авангардним елементима у спотовима потом изградили утицајне редитељске каријере.
Ексклузивност и гламур спотова у неку руку нестају након 2005. односно појавом YouTube-a и успоном интернета као универзалне платформе за комуникацију. У непуних 13 година, број интернет-корисника скочио је са милијарду на чак 3,5 милијарди глобално, а доступност и ниске цене рачунара допринеле су томе да се популарност спота, па и извођача, данас не мери тиме да ли је нумера пуштена у „ударном термину“, већ искључиво бројем прегледа. Наравно, и то расте из дана у дан. Пре једва месец дана Despacito је постао први спот са више од три милијарде прегледа на YouTube-у. Одавно смо заборавили на Gangnam Style, прву нумеру која је досегла милијарду прегледа, сада већ давне 2012.
Ера интернета и доступности практично свег садржаја у секунди повећали су притисак на музичаре да што више и брже избацују нови материјал, а спотови остају најпогоднији маркетиншки алат напросто јер у себи носе и звук и жељену слику. Данас свако може снимити спот макар и мобилним телефоном и „подићи“га бесплатно на YouTube, чиме се баријера између извођача и публике ефикасно руши; заправо, управо су аматерски видеоснимци на YouTube-у прославили једног Џастина Бибера, Еда Ширана и The Weekеnd. Пре интернет-славе били су младићи који нису имали начина да натерају издаваче да их примете, али су зато до њих дошли другим, чак поузданијим путем од „талента“, односно пратиоцима и прегледима. Са друге стране, постојеће звезде као што је Тејлор Свифт данас се утркују саме са собом за пажњу старих и нових обожавалаца - Свифтова је 27. августа издала спот за Look What You Made Me Do који је за 24 часа имао рекордних 43,2 милиона прегледа, да би само шест дана касније већ најавила новији сингл, само надограђујући хистерију тинејџерки широм света које се угледају на њу. Након више од пола века, музички спот остаје један од ретких медија који и даље расте, развија се и сваким даном се мења.
Пре месец дана Despacito је постао први спот са више од три милијарде прегледа на YouTube