Писацемо по колумнама
Ових дана у Србији је завладала општа паника. Не, није због претње нуклеарним ратом, јер су за те сврхе грађани већ припремили залихе од 5,9 кошница по глави становника. Људи се плаше да случајно не налете негде на Сергеја Трифуновића, а још ако приде није дуго ишао у тоалет, тешко ономе ко га сретне. Мада, ако сте живи, нема бојазни по вас јер, ако је веровати владајућој гарнитури која се већ недељама својски труди да нам појасни његов твит о парафрази наслова једног романа, он мокри само по гробовима. Но, ако сте којим случајем метар испод земље, може вас спасити једино ако мало шара и евентуално вас промаши, или, што би министар полиције рекао „дрифтуј мало“.
Кад смо већ код дрифтовања, народски речено шлајфовања, недавно је одјекнула вест да су три сумњива лика на Топчидерској звезди позајмљеним „бентлијем“улетела у колону у којој се налазило и председниково возило. Да су, након хапшења, којим случајем уместо приче о томе како су кренули да наточе гориво за једног фудбалера, изјавили како им се журило у тоалет, па су се, пошто у близини није било ниједног, упутили ка оближњем Топчидерском гробљу да се олакшају, одмах би били препознати као атентатори. Овако, имали су срећу да је истрага утврдила како ниједан од њих није Сергеј Трифуновић, што ће им се, свакако, узети као олакшавајућа околност. Мада, зашто да се лажемо, када и деца која тек уче писање (с, не ш) знају ко једини може бити прави власник поменутог „бентлија“. Ако то није Саша Јанковић, онда је сигурно Драган Шутановац, а ако није ни он, онда мора да је Бојан Пајтић коме је претходно ауто продао Владо Георгиев, који га је купио од прве власнице Јелене Маћић.
Да се разумемо, сваку претњу по било чији живот, а камоли председников, потребно је озбиљно истражити, а за то што такве ствари схватамо све мање озбиљно, добрим делом су заслужни и политичари због својих изјава које углавном служе таблоидима да не шаљу баш празне листове у штампарију. Сетимо се само случаја Јајинци где се тресла авалска гора, а родио миш и то у облику министра који се представио као лав који брани рањивог Александра Вучића. Из тог разлога, јавност са правом сумња да и овај случај није неко ново дрифтовање из кухиње, боље речено ауспуха владајуће гарнитуре.
У сваком случају, будите опрезни ако ових дана на друштвеним мрежама качите неки текст, а сви знају да вас мрзи да куцате квачице на словима, јер врло лако можете бити приведени због претње смрћу. „Писацу колумну за НИН“- аха, прети смрћу и то из оног недељника који је против Вучића! „Писање развија когнитивне функције“- ево га, терориста, и још прича у шифрама! „Писацемо по Твитеру“- то је О.К. тај Твитер ионако служи само за угрожавање Вучићеве безбедности и много је опаснији од оног „бентлија“што дрифтује.
Итако се у Србији ових дана дешава редак феномен да се од шума Трифуновићевог мокрења не чује ништа друго, попут питања јавности ко је рушио у Савамали, избегавања кривичне одговорности градоначелника Суботице који је претио чупањем гркљања, жмурења на Палмино незаконито дељење пара сиромашним грађанима пред камерама, протурања кроз мала врата закона којим се шефу БИА Братиславу Гашићу дају недемократска овлашћења да ради шта му је воља, па ако жели и да тера раднике да пред њим лако клекну и сличне ствари, мање интересантне од твита једног глумца. Када се на све то дода и дрифтовање гумама, бука постаје несносна, а нама не остаје ништа друго него да у себи гласно негодујемо, док уринирају по нама.
Будите опрезни ако ових дана на друштвеним мрежама качите неки текст, а сви знају да вас мрзи да куцате квачице на словима, јер врло лако можете бити приведени због претње смрћу