На Балкану се сукобљавају сви светски интереси

АМАНДА БЕНЕТ, ПРВА ДИРЕКТОРКА ГЛАСА АМЕРИКЕ КОЈА ДОЛАЗИ НА БАЛКАН

Nin - - Садржај - За НИН из Вашингтона

Руској пропаганди у региону супротстављамо се кредибилним новинарством које се заснива на чињеницама. Не боримо се пропагандом против пропаганде

Руској пропаганди у региону супротстављамо се кредибилним новинарством које се заснива на чињеницама. Не боримо се пропагандом против пропаганде

Када је у априлу 2016. године прихватила позицију директора од администрације Барака Обаме, Аманда Бенет била је пуна ентузијазма и планова. Био је то неочекиван потез за жену која је дуго извештавала из Кине за Волстрит журнал, бившу чланицу борда Пулицерове награде, ауторку шест књига и бившу директорку у агенцији Блумберг. Три године раније, дала је отказ у Блумбергу након текстова о имовини породице актуелног кинеског председника Си Ђинпинга. Агенција је наишла на проблеме у Кини због тих текстова, па је неколико уредника и новинара дало отказе незадовољно начином на који је Блумберг реаговао на притиске из Кине. Након тога се посветила раду у добротворној фондацији The Dream, која финансира образовање деце илегалних имиграната која су малолетна дошла у Америку, а о чијој судбини сада одлучује администрација Доналда Трампа.

Америка 2017. године је значајно другачија од прошлогодишње. Транзиција у Борду гувернера за радиодифузију, институцији надређеној Гласу Америке, још увек није завршена. Већ месецима су тамо двојица представника Трампове администрације - десничарски настројени Метју Ципјеловски и Метју Шмук, и чак ни сама Бенетова не зна колико ће још остати на том месту директора. „Волела бих да останем што је дуже могуће јер никада нисам радила у тако инспиративној организацији са толико потенцијала и стварно сам заволела овај посао“, рекла је Бенетова у интервјуу за НИН, првом разговору који је дала за неки медиј са Балкана.

Још увек вас држи исти ентузијазам?

Апсолутно. Чак и више него на почетку. Тада још нисам разумела колико је важан Глас Америке, колико је дубоко укорењен у различитим земљама. Имамо 26 процената одраслих у Црној Гори и 12 процената одраслих у Србији који слушају и гледају Глас Америке. То је задивљујуће. Повезани смо са људима широм света

и то нисам разумела у почетку, као што нисам разумела квалитет новинара који овде раде.

Америка се у међувремену доста променила. Уз све што се дешава, са имигрантима, Обамакером, зидом ка Мексику, нередима у Шарлотсвилу… Да ли је ово Америка чији глас желите да будете?

У временима попут ових, када су ту конфликти, невоље, бројна отворена питања, тада је Глас Америке најважнији. Толико је поларизованих тема да је наша мисија објашњавања свега без држања неке стране, без „падања“на нечију реторику, без балансирања, већ извештавањем заснованим на чињеницама, без додавања придева. Ако се људи противе појединим политичким одлукама, ми ћемо то да кажемо, али ћемо рећи и који су аргументи оних који се залажу за те одлуке. Тај начин рада је данас важнији него икад јер то повезује једну земљу. Одлично знате, с обзиром на регион из ког долазите, шта се дешава када се друштво подели оштрим линијама.

Како било коме можете да објасните шта се догодило у Шарлотсвилу?

Тако што кажете шта се тамо заиста десило. Без „испирања“чињеница. То је наша мисија, да кажемо шта се дешава у САД, и добро и лоше, да објаснимо све елементе нашег друштва и онда да покушамо да утврдимо које то унутрашње силе у друштву доводе до догађаја попут оног што се десило у Шарлотсвилу. Радили смо то и раније. То нам је мисија. Шта је Кјуклукс клан? Није моје да се било коме извињавам због постојања ККК, али јесте моје да опишем ту организацију најбоље што умем, да откријем њихову историју, објасним одакле долазе.

А шта ће се десити ако неко попут Стива Бенона дође на место вашег шефа и тражи од вас да то покривате на други начин?

Људи баш и не верују, али чињеница је да је Повеља о Гласу Америке правно обавезујући документ. Од свих агенција у САД, само смо ми законом заштићени од било каквог мешања са стране. У овој згради, у Конгресу, у Стејт департменту, људи то поштују. У Америци још увек важи владавина права и имамо закон који каже да смо ми независни од извршне власти, да покривамо све стране неког питања, да не служимо ничијој политичкој агенди. Не штитим ја Глас Америке, већ закон. Четрдесет година сам радила у приватним медијима и пре него што сам прихватила понуду за Глас Америке звала сам бивше директоре, све до оних који су радили током деведесетих и сви су ме уверили да је то тачно, да се Повеља схвата озбиљно на свим нивоима власти.

Да, али имали сте ону ситуацију када је Глас Америке ретвитовао Шона Спајсера који је тврдио да је инаугурацију Доналда Трампа пратило највише људи у историји. Тада су многи Глас Америке оптужили да шири пропаганду.

Не можете нас оптужити за пропаганду због тога што је неко у брзини заборавио да један твит стави под наводнике. Због тога да почну да нас зову „министарством за информисање“? Да ли је то фер? Иако смо то одмах исправили. Напетост је била огромна у том моменту и сви као да су само тражили разлог да нас за нешто оптуже. Ја једнако озбиљно као сви други у Америци схватам било који покушај утицаја на слободу изражавања. Ако се нешто дешава, дешава се, али ако је неко нешто погрешио због брзине догађаја који су се у том моменту одвијали, немојте то да претварате у нешто што није. То је обесмишљавање онога што ми стварно радимо.

Када сте прихватили посао морали сте бити свесни да ће вас оптуживати за пропаганду, с једне или друге стране.

Ако вас неко оптужи да ширите пропаганду, да ли то одмах значи да је заиста ширите?

Наравно да не.

Онда? Немам никакву жељу да утичем на то како ће свет да мисли. Моја обавеза је да обезбедим да ово место функционише на што је могуће више фер начин. Као новинар, не смете се превише обазирати на критике. Али ако је критика заслужена и ако сте урадили нешто што није у реду, ако сте погрешили, објавили неизбалансирану причу, то поправите, али ако критика није на месту, наставите даље.

Били сте на удару критика због прекида интервјуа мандаринског сервиса Гласа Америке са кинеским бизнисменом Гуом Венгуијем који је велики критичар Комунистичке партије Кине.

Издала сам саопштење након прекида тог интервјуа и даље стојим код тога: разлог за прекид интервјуа није имао никакве везе са спољним меша-

њем и имао је сваке везе са жељом Гласа Америке да очува највише новинарске стандарде.

С обзиром на искуство у извештавању из Кине и чињеницу да је чак и ваш одлазак с посла у Блумбергу повезан са извештавањем о имовини Си Ђинпинга, како сте доживели критике да сте прекидом тог интервјуа управо заштитили Си Ђинпинга?

Један од разлога због ког је моје извештавање о Си Ђинпингу било тако успешно је управо зато што смо сваки корак испратили са најпрецизнијим, најправеднијим и најпажљивијим новинарским стандардима. Све је било засновано на јавним подацима, свима смо пружили прилику да дају свој коментар, све смо радили школски. Када радите тако нешто, то морате да испратите највишим новинарским стандардима. Што је већи улог, виши су новинарски стандарди.

Стејт департмент је у више наврата наглашавао да је један од најважнијих америчких задатака на Балкану борба против руске пропаганде. Која је ваша процена? Да ли добијате ту битку?

Не знам да ли могу то да проценим, али могу сигурно да кажем да се руској пропаганди супротстављамо нашим првим амандманом и кредибилним новинарством које се заснива на чињеницама. Не боримо се пропагандом против пропаганде. Не желимо да се бавимо слањем порука. Ми кажемо „Шарлотсвил се десио, хајде да покушамо то да објаснимо.“Кажемо: „Хеј, неким људима се допада ова администрација, некима се не допада, дај да пробамо да видимо зашто је то тако.“Ми се не бавимо пропагандом. Најбољи начин да се боримо против пропаганде је да упражњавамо наше демократско право на слободу штампе. Да ли добијамо ту борбу? То не могу да кажем.

Рекли сте да 12 одсто одраслих у Србији прати Глас Америке, али то се не примећује у српској јавности. Спутњик има редакцију у Београду, воде радио-станицу, имају разрађен сајт. Када упоредите колико пута се Спутњик спомиње у српским медијима, а колико Глас Америке, очигледно је да Руси добијају ту битку.

То можда управо показује да треба да радимо више него икад, а не да нисмо потребни. То показује да ми као држава морамо читаву ту ситуацију да схватимо много озбиљније. Глас Америке ту ситуацију схвата озбиљно, а сад мислим да је ред на читаву Америку да одлучи шта је њен глас у свету.

Чини се, међутим, да је Спутњик боље прилагођен на нову реалност дигиталних медија, а да Глас Америке још увек живи у доба Хладног рата.

Управо то је био један од наших највећих изазова за ових годину и по дана. Веома касно смо се укључили у дигиталне медије и мислим да смо за кратко време веома напредовали. Сјајна ствар код дигиталних медија је у томе да вам нису потребни милиони за опрему. С тим можете брзо да ухватите корак. Сада када смо се фокусирали на то, један од најважнијих изазова ће нам бити да постанемо ефикаснији у дигиталном свету.

Који су вам изазови у региону Балкана?

Иако сам радила у многим земљама света, никада нисам била на Балкану и управо зато се радујем посети. Наравно, као и сви на свету, знам општу причу и опште проблеме региона још од деведесетих, али не и проблеме који су искрсли у скорије време. Екстремизам у региону, конфликт Истока и Запада, НАТО и Русије, лажне вести које су долазиле из региона током избора у Америци... Балкан је веома компактан регион у ком се сукобљавају сви светски интереси. Укључујући и Кину. Сви ти утицаји се укрштају на Балкану и једва чекам да дођем и видим то из прве руке.

Зашто сте први директор Гласа Америке који долази на Балкан?

Била сам шокирана када сам открила да ниједан директор пре мене није био у региону. Моји претходници су пропутовали читав свет, било је великих ствари које су се дешавале на другим местима, али никада нису били на Балкану. Зато је то велика прилика за мене, да будем први директор Гласа Америке који је посетио регион јер мислим да Балкан заслужује пажњу због свега што се дешава. Видећу се са званичницима више земаља.

Да ли уопште планирате с њима да разговарате о медијским слободама у региону? Знате ли да су оцене о слободи говора и слободи штампе све ниже и ниже?

Новинарске слободе су у читавом свету под притиском. Начин на који се контролишу медији је комбинација феномена који су у Америци природни а у другим земљама се дешавају под утицајем економске силе. Овде медијима управља тржиште. Управо сам се вратила из неколико земаља у Африци где су медији изложени великом економском притиску. То очекујем да ћу видети и на Балкану.

Није моје да се било коме извињавам због постојања Кју-клукс клана, али јесте да опишем ту организацију најбоље што умем и откријем њихову историју

Без калкулација: Покривамо све стране неког питања, да не служимо ничијој политичкој агенди

Цена истине: Због текстова о имовини породице Си Ђинпинга, Бенетова је напустила Блумберг

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.