НАШ КОАЛИЦИОНИ ПАРТНЕР РАМУШ
Зоран Кесић и екипа Njuz.net-a
Српска листа, највећа политичка странка Срба на Косову и Метохији, ушла је у владу Рамуша Харадинаја и, штавише, омогућила му је да постане премијер.
Српска листа има подршку Српске напредне странке. Исте оне која је у јануару ове године на Косово слала воз са натписима „Косово је Србија“и исте оне која је донела одлуку да највиши српски званичници три месеца бојкотују Француску зато што је ослободила Рамуша Харадинаја из притвора. Такође, то је иста странка која и данас, у данима када је практично подржала избор Харадинаја за премијера, јавности у Србији говори како се њихов однос према њему није променио и да је он за Србију и даље злочинац са потернице.
Све ово указује на то да ће односи са Косовом у будућности бити и више него занимљиви. За почетак, сада бисмо рецимо могли на Косово да пошаљемо воз са исписаним честиткама Харадинају. Тај, сасвим извесно, не би стигао само до Рашке, а ни Марко Ђурић не би морао да сиђе на Топчидеру већ би могао да ужива у комплетној вожњи све до Приштине.
Уколико, пак, дође до тога да Рамуш Харадинај у неком тренутку, као косовски званичник, посети Београд, поставља се питање како ће Србија поступити? Да ли ће лепо угостити премијера чијем је избору помогла, па потом ухапсити злочинца за којим је расписала потерницу? Или обрнуто? И шта ће се десити ако га не ухапсимо? Да ли ћемо морати да прекинемо све дипломатске односе сами са собом јер је то принцип који доследно поштујемо према свим земљама које ураде нешто у вези са Косовом, а нама се не свиди? Врло компликовано.
А замислите тек како би изгледала конференција за штампу приликом једне такве посете.
Новинар: „Господине председниче, да ли ће Рамуш Харадинај, сада када је на нашој територији, бити ухапшен“?
Вучић: „Свакако, он ће бити ухапшен у складу са потерницом која је за њим расписана“.
Харадинај: „Не можеш да ме ухапсиш, ја сам премијер...“
Вучић: „Какав си ти премијер, ко те је поставио да будеш премијер“?!
Харадинај: „Па ви сте подржали Српску листу, а они су ми обезбедили већину“.
Вучић: „Немој да лажеш, тебе су на власт довели Сорош, стране амбасаде, обавештајне службе и Сергеј Трифуновић! Следеће питање“!
Новинар: „Зашто сте се састали са Харадинајем“?
Вучић: „Харадинај је легитимно изабрани представник народа на Косову, ја сам спреман да се састанем и разговарам са свима да би Србији било боље“.
Новинар: „Али, малопре сте рекли да ћете га ухапсити“?
Вучић: „Наравно да ћемо га ухапсити, Харадинај је један злочинац, он је људима одсецао главе“!
Харадинај: „Брате, буквално стојим поред тебе...“
Вучић: „Опуштено, прекрстио сам прсте иза, ништа се не важи ово што причам“.
Рамуш Харадинај је тако за мање од годину дана превалио пут од тешког злочинца до коалиционог партнера. То показује да је онај унутрашњи дијалог, на који нас је председник Србије недавно позвао, изгледа почео још одавно. Само што ми у њега нисмо укључени.
Сада би власт из Београда могла на Косово да пошаље воз са исписаним честиткама Харадинају. Тај, сасвим извесно, не би стигао само до Рашке, а ни Марко Ђурић не би морао да сиђе у Топчидеру већ би могао да ужива у комплетној вожњи све до Приштине