ФИЛМ ТРЕБА ДА УЗНЕМИРИ

Пол Шредер

Велике шансе са оскаровску трку има и великан америчког филма Пол Шредер, легендарни редитељ и сценариста антологијских дела Таксиста, Разјарени бик, Људи мачке, Последње Христово искушење... Искусни ветеран интелигентно је спојио свет религије и тероризма у филму Прва реформисана.

Шта вас је мотивисало да се вратите старој теми и снимите свој филм о духовном животу?

Пре него што сам постао сценариста, био сам критичар и написао сам књигу о духовности у филмовима. Али никад нисам мислио да ћу један такав и снимити. Није ме то посебно занимало, интересовали су ме акција, насиље, осећања. Нисам ишао у том правцу. А онда сам, пре две и по године, вечерао са Павелом Павликовским, који је направио Иду, филм о опатици. Отишао сам са те вечере одушевљен и рекао сам себи „време ти је“. Време је да снимиш један такав филм. Имаш седамдесет година. И тако је све почело. Кад сам одлучио да снимим филм о духовном животу, све је почело да излази из мене.

Како сте приступили естетици филма да би био свеж и иновативан?

Једна од интересантних ствари у филму тренутно јесте да све иде веома брзо. Сви раде више послова, монтира се брзо. Али сад је и лакше успорити него некад. И ја сам у овом филму успорио. Све сам успорио. Снимио сам филм који се суздржава, одмиче се од вас. Постајеш свеснији филма који се одмиче од тебе, кад ти се толико много филмова примиче.

Једном сте рекли како уметници треба да узнемире људе. Да ли је из тог разлога насиље на централном месту у вашим филмовима?

Да, то је један од разлога. Филмови треба да узнемире гледаоце на добар начин. Да их покрену интелектуално и емотивно. Више интелектуално него емотивно, емоцијама се врло лако манипулише. Али покренути им ум и дух је врхунски изазов за приповедача.

Да ли вас четири деценије Таксисте подстичу на размишљање о прошлости?

Тешко је то не радити, то је саставни део старења. Док сам монтирао филм Прва реформисана, монтажер ми је скренуо пажњу како у њему има много од Таксисте. И био је у праву!

Који су, по вама, изазови модерног филмског стваралаштва?

Да филм буде гледан. И тачка. Има толико тога. Петсто ТВ серија снима се само у САД, да не помињем остатак света. Како да гледају твој филм кад стојиш на Пјаци Сан Марко с још пет хиљада људи? Како да се истакнеш? Ово је један начин. Надаш се да ћеш бити позван на филмски фестивал.

Како се ви као титан америчког филма борите да останете релевантни?

Сви се за то боримо, не мораш бити, што рекосте, титан. Овај свет се врло брзо мења. Можеш се или одмаћи или ангажовати. Забавније је бити ангажован, мада то понекад фрустрира.

Мислите ли да је данас могуће снимити озбиљан филм?

Мејнстрим више и не постоји. Биоскопски филм је на заласку. Има различитих врста филма. „Тентпол“филмови, породични филмови, бутик филмови... Виђење филма из двадесетог века је застарело. То је био други век.

Који су ваши извори надахнућа? Обичан живот?

Трава. Све. Ви.

Какве филмове волите да гледате?

Ја гледам све. Не гледам све до краја. Али имам врло истанчан укус. Могу да гледам било који филм из историје филма, било коју националну кинематографију – ако хоћу да гледам малезијски филм месец дана, могу га гледати месец дана. Чињеница да можеш гледати све отежава ти да одгледаш било шта.