РАСТ ЗАСНОВАН НА ЗНАЊУ

Бранислав Вујовић

Некад су 90 одсто вредности 500 највећих фирми у САД чинила материјална средства, а данас Гугл, Амазон, Епл и Убер креирају вредност на нови начин

Уекспозеу премијерке Ане Брнабић скоро 13 страница од 102 посвећено је дигитализацији и разматрању како Србија може да искористи могућности које доноси дигитална или четврта индустријска револуција. „Наши животи ће се фундаментално променити и повећаће се ефикасност, смањити трошкови и креираће се нова вредност у скоро свим областима живота и рада.“Као илустрација се наводи да ИТ индустрија учествује са више од 10 одсто у БДП-у, расте брже него друге гране индустрије, а „профит просечне ИТ компаније је 560 одсто већи него у просечној компанији са истим бројем запослених“.

Дефинисани су предуслови и акције које ће се предузети, као што је развој телекомуникационе инфраструктуре (повезивање свих домаћинстава на брзи интернет до 2020), коришћење облака за јавну управу, развој е-управе уз коришћење е-документације, е-плаћања. Дигитална револуција утиче на све гране, а Србија ће подстаћи дигитализацију пољопривреде, прехрамбене и аутомобилске индустрије... Нови правни оквир подржаће иновације и омогућити коришћење модерних извора финансирања. Пореска политика ће бити промењена да подржи инвестиције и дигитализацију кроз пореске олакшице и смањење пореза. Отвориће се фондови предузетног капитала, омогућити микрофинансирање и масовно финансирање.

Зашто је то један од фокуса развоја Србије?

Први разлог је да су у дигиталној економији најважнији ресурси подаци и информације (нематеријална основна средства) и зато су могући процеси дематеријализације, раста економије дељења, аутоматизације пословних процеса и глобализације. Тиме се смањују потребна улагања у материјална основна средства, што дефинитивно одговара мање богатим земљама. Пре 40 година 90 одсто вредности 500 највећих фирми у САД чинила су материјална средства, а данас су то вредности у нематеријалним средствима - Гугл, Амазон, Епл и Убер креирају вредност на нови начин.

Промене су већ свуда око нас и на сваком месту могу се уочити људи са паметним телефоном. Комуникација је прешла на имејл, Вајбер, Воцап, пријатеље пратимо преко Фејсбука а пословне новости преко Линкдина. Нестале су грамофонске плоче, ВХС траке, ЦД и ДВД и сада је „стримовање“основни извор за музичке и видео-садржаје. Све је више Нетфликс корисника. Енциклопедија Британика је престала да издаје штампана издања а Википедија је одличан бесплатан извор енциклопедијских информација. У прошлости смо авио-карте куповали у агенцијама или директно код авио-превозника, стрпљиво чекали у реду и преговарали са службеницом на шалтеру аеродрома да нам пронађе жељено место до пролаза. Данас, најчешће, сами преузимамо ту обавезу као да смо службеници авио-компаније. Дигитална економија поред физичких додирних тачака са клијентима уводи и интернет, мобилне платформе, социјалне мреже. За отварање ових канала потребна су значајно мања улагања, а они омогућавају глобални приступ тржишту.

Подаци се прикупљају из класичних интерних извора (службеници компаније), али и из дигиталних канала, тако да се количина података значајно повећава, а њиховом обрадом се креирају вредне информације за клијента и компанију - од вођења корисника од једног до другог места (користи се податак о локацији корисника и циља и креира се вредност кроз вођење корисника оптималним путем до циља), преко комплексних анализа података о раду авио-мотора, из којих се оптимизује потрошња горива, па до персонализације понуда за клијенте на бази њиховог понашања и активности у прошлом периоду.

Аутоматизација и роботизација пословних процеса смањују трошкове и омогућавају тренутно или брзо извршење послова у банкарству, е-управи или приликом интернет куповине. Аутоматизација се постиже кроз софтверска решења и алгоритме. И поново су трошкови мањи, а повећава се и брзина и тачност.

Ове фундаменталне промене ће повећати вредност, смањити трошкове и убрзати напредак ако се регулатива заиста промени а потом и правилно примени, подстакне предузетништво и обезбеди даљи развој инфраструктуре и платформе.

У Србији ИТ индустрија већ ствара више од 10 одсто БДП-а, расте брже од других грана, а профит просечне ИТ компаније је 560 одсто већи него у просечној компанији са истим бројем запослених