ВУЧИЋ ВЛАДА КАО ХУЛИГАН

Вук Јеремић

Nin - - Садржај - ОЉА БЕЋКОВИЋ

Главна карактеристика наше регионалне политике је вештачко креирање криза за потребе насловних страна режимских гласила. Уместо да се води озбиљна политика, смишљају се шпијунске сапунице које имају за циљ да их они исти који су их режирали неколико дана касније и реше, не би ли се показали као миротворци и гаранти стабилности на Балкану

Разговор са Вуком Јеремићем, будућим председником странке чије име још држи у тајности је уговорен још пре два месеца с намером да први извучемо од њега име странке и имена оснивача. После 90 минута неговог тврдоглавог опирања и мог дубљења на глави успело ми је оволико.

Докле сте стигли са формирањем странке?

Тренутно се формирају иницијативни одбори широм Србије - од Суботице до косметских општина, а оснивачка скупштина је планирана за крај октобра. То ће бити нова политичка организација честитих и одговорних људи који не одустају, не мире се са неправдом и не желе да седе скрштених руку док се око њих све урушава. Странка ће бити позиционирана на политичком центру, и почиваће на грађанским и националним вредностима.

Како ће се звати ?

Не бих желео да објављивањем имена пре формалне регистрације отворим простор власти за бирократске смицалице сличне онима које су недавно приредили Саши Јанковићу.

Повлачим питање, али се надам да нема разлога да се крију имена оснивача?

Веома сам захвалан, између осталих, писцима Синиши Ковачевићу и Владимиру Кецмановићу, прослављеном спортисти Милораду Чавићу, адвокату Влади Гајићу, водитељу Марку Степановићу на досадашњем ангажовању и подршци. Међу оснивачима ће бити још оних који су познати широј јавности, али ми ћемо бити пре свега странка обичних, часних људи који воле своју земљу и желе да поштеним радом зарађују за себе и своју породицу. Уз нас је и доста пристојног света који нам помаже на различите начине, али се једноставно плаше последица уколико би се њихова имена открила. Претње и методе притисака којима су изложени људи у унутрашњости Србије су још драматичније од оних са којима се сусрећемо у већим градовима.

Да ли је само ова последња реченица довољан доказ да се ништа није променило у односу на председничке изборе?

Променило се - ситуација је много гора, а све се урушава чак и већом брзином него што је тада могло да се предвиди.

Да ли је брзина урушавања земље обрнуто пропорционална спорости реаговања и трежњења опозиције?

Нажалост, морам да признам да је тако. Добрано каснимо не само када је реч о формирању заједничког фронта, већ чак и по питању јединственог става о изборним условима, где не би смело да буде било каквих препрека за сарадњу.

Каква је то нова странка на чијем челу је човек који је имао прилику да мења ствари и био део власти коју велики део јавности препознаје као главног кривца за ситуацију у којој смо данас?

То је фер питање, али истини за вољу, моје претходно бављење политиком у Србији је било пре свега усмерено на међународне односе. Председнички избори су били моје прво право окушавање у домаћој политици. У кампањи сам направио низ грешака, укључујући и ту да сам потценио важност органски израсле страначке инфраструктуре. Зато сам и провео последњих неколико месеци градећи њене зачетке. Али, желим јасно да кажем: то неће бити странка Вука Јеремића! Ја ћу вероватно бити њен први председник, али то ће бити демократски устројена организација остварених људи којима није могуће самовољно управљати и манипулисати, и која ће свакако надживети моје ангажовање у политичкој арени. Са нашом енергијом, свеобухватним програмом и кругом људи који очекујем да нам приступи, мислим да можемо да направимо значајну додатну вредност у времену које долази. Волео бих да на промене не чекамо годинама и да наш рад почне да доноси резултате већ на београдским изборима.

Мислите да је то могуће без обзира на „добрано кашњење“опозиције да направи било какав договор?

Још увек постоји простор да опозиција на тим изборима победи. Али мислим да то неће бити могуће било којим другим наступом осим заједничким. Само тако ћемо моћи да пробудимо снагу народа који вапи за јединством, и упркос нефер условима - од медијских до свих других - однесемо победу.

Ако се то не деси?

Уколико дође до потпуно дезинтегрисаног наступа, уколико свако буде ишао на своју страну са својом листом и својом причом, бојим се да ћемо пропустити реалну шансу да режиму нанесемо ударац од којег не би могао да се опорави.

Шта је опозиција урадила у међувремену да обезбеди услове за фер изборе и поштено бројање гласова?

Да будем искрен - готово ништа.

Јесте ли спремни да кажете: уколико не буду обезбеђени елементарни услови за фер и поштене изборе, моја будућа странка на тим изборима неће учествовати!?

Начин на који ће се наша будућа странка постављати према том и сваком другом питању неће зависити искључиво од мене. Лично сматрам да бојкот предстојећих избора не би требало да буде опција која се априори одбацује. Властима треба да заједнички упутимо врло разумне и једноставне захтеве на које је тешко рећи НЕ. Ако они не буду испуњени, бојкот би требало да буде на столу. Наравно, што је више оних који су спремни да стану иза такве идеје, то ће шансе за макар и делимично успостављање пристојних услова бити веће.

Да ли је највећи проблем за договор о вашем заједничком наступу са ПСГ Саше Јанковића неслагање око тога да ли у тој коалицији има места за Бошка Обрадовића и „Двери“?

То јесте проблем, али није највећи. Саша Јанковић је добио убедљиво највише гласова на председничким изборима и остајем при томе да му то даје право да вуче беле фигуре у овом процесу. Добро би било имати што је могуће шири опозициони народни фронт, поготову у Београду где постоји капацитет за победу. Лично верујем да би то било лакше уколико би и „Двери“биле у њему присутне, али ниједног тренутка нисам поставио ниједан ултимативан захтев било коме од својих саговорника.

Ако то није питање „Двери“, шта је највећи проблем?

Највећи је проблем у разумевању да је питање заједничког наступа кључ за победу, и да стога не би смело да буде било каквих тактичких консидерација. Мислим да смо на председничким изборима озбиљно погрешили - зашта и ја носим део одговорности - и да ту грешку не бисмо смели да поновимо. Верујем да наше идеолошке разлике падају у други план када се упореде са оним чему се супротстављамо.

Када кажете да нисте имали никакве ултимативне захтеве коме је место у предизборном савезу, да ли сте постављали услове с ким не желите у исту колону?

Не. За мене и људе са којима сарађујем једина права црвена линија раздвајања је одлучност потенцијалних партнера да након избора не уђу у коалицију са режимом.

Да ли сте охрабривали Сашу Јанковића на раскид са ДС?

Не, нипошто. Али разумем Јанковића који је Шутановчеву изненадну понуду Вучићу за сарадњу по питању Устава протумачио као спремност на колаборацију.

Осим што разумете Јанковића, да ли мислите да је добро протумачио намере ДС-а?

Шутановац свакако није направио користан потез, али хајде да видимо како ће то даље да се одвија. Немогуће је борити се против овако устројеног режима једном ногом стојећи на њиховом броду. Они који су спремни на такву акробатику, кроз дијалог или учешћем у локалној власти, по мени не представљају истинску опозицију.

Да ли се Демократска странка по вашим критеријумима исписала из тога што зовете „права“опозиција?

Надам се не трајно. Желим да верујем да је могуће да свој став ревидирају, те да се разговори о заједничком наступу обнове.

Шта је ваш одговор на питање: Како Вуку Јеремићу није био проблем да сарађује са Вучићем тражећи његову подршку да се кандидује за генералног секретара у УН и зашто је тек када није прошао постао тако строг према свим облицима сарадње?

Хајде да већ једном демистификујемо ту ствар. Вучић прстом није мрднуо да помогне ту кандидатуру - напротив, све време ју је активно подривао. А до саме номинације не би ни дошло да пред само истицање рока за њено подношење Вучић није био обавештен од стране једне утицајне земље, чланице Г20, да ће ме они кандидовати уколико Србија то не учини. Није имао куд, с обзиром на то да се то дешавало свега десетак дана пред парламентарне изборе 2016, и да није желео да му таква срамота поквари финиш кампање. Иако би моје шансе за победу у трци за генералног секретара вероватно биле далеко веће да сам у њој учествовао као кандидат те друге државе, ја сам ипак желео да то буде у „дресу“Србије. Толико о томе да ми је Србија „резервна опција“.

Србија и свет: Западна политика према Србији де факто даје пун ветар у леђа репресији коју над грађанима спроводи Александар Вучић Регионална сарадња: Не постоји ниједан промил шансе да, уколико дође до гласања, Македонија не гласа за чланство Косова у Унеску, баш као и Црна Гора Унутрашњи дијалог: Мислим да је пред нама дуга серија дијалога Вучића и Марића о свим кључним државним питањима. Не говорим метафорично

Која је то била држава?

Из поштовања према тој земљи нећу је именовати, али државном врху Србије је познато о коме је реч.

Залажете се за повратак пристојности у јавни дијалог. У исто време изјављујете да Београд мора да буде ослобођен од „примитивне камариле изгредника и преписивача и дилетаната“, да ли је то у супротности једно са другим?

То јесте доста тешка карактеризација, али стојим иза ње. Што се тиче дилетантизма и преписивања верујем да нема потребе да било шта посебно објашњавам. А ако рушење са фантомкама у Савамали није изгредништво, онда не знам шта јесте.

„Дилетантима“сте осим градског руководства назвали и оне који су донели одлуку о повлачењу службеника наше амбасаде у Скопљу. Реплицирајући на тај коментар, министар Дачић је изјавио да не разумете државне интересе и националну безбедност и да га чуди да о дилетантима говори онај у чије време је Македонија признала Косово. Шта је ваш одговор?

Колики сам ја био дилетант у међународним односима, остављам другима да процене. Али такав какав сам био, изабран сам за председника Генералне скупштине и био други на изборима за генералног секретара УН. Потпуно је незабележено у дипломатској пракси да нека земља повуче целокупно особље амбасаде и да га недељу дана касније врати. Али овде није само реч о познавању дипломатских протокола, већ и о много више од тога. Рецимо, онај ко иоле разуме државне интересе морао би да зна да од односа Србије и Македоније зависи степен будуће ангажованости кинеског капитала у Србији. Уколико дестабилизујете те односе, кинески „пут свиле“ће од Пиреја ка Европи проћи негде другде. Главна карактеристика наше регионалне политике је вештачко креирање криза за потребе насловних страна режимских гласила. Уместо да се води озбиљна политика, смишљају се шпијунске сапунице које имају за циљ да их они исти који су их режирали неколико дана касније и реше, не би ли се показали као миротворци и гаранти стабилности на Балкану. Тај крчаг ће ићи на воду док се не разбије, са тешким последицама. Премијерка Ана Брнабић каже да је уверена да ће председник македонске владе Зоран Заев да испуни обећање које је њој дао и да ће Македонија остати уздржана у гласању за улазак КиМ у Унеско?

Не постоји ниједан промил шансе да, уколико дође до гласања, Македонија не гласа за чланство Косова у Унеску, баш као и Црна Гора.

Значи ли то да Заев не говори истину Ани Брнабић, или да она не говори истину нама ?

Волео бих да верујем да Ана Брнабић напросто није разумела шта јој је Заев рекао. Иначе, сва је шанса да ове године неће ни доћи до гласања. Албанци антиципирају улазак у Унеско са подршком Србије, што би био резултат договора који Вучић планира да направи, а који би подразумевао прекид отпора косовском чланству у свим међународним организацијама укључујући и УН, а камоли Унеско.

Вучићева подршка: Он прстом није мрднуо да помогне моју кандидатуру за генералног секретара УН - напротив, све време ју је активно подривао Полиглота: Запањен сам да Вучић позива било кога да се утркује у знању страних језика. Верујем да није мислио на енглески, јер човек мора много да се напрегне да би га разумео када покуша да га користи Сарадња са режимом: Разумем Јанковића који је Шутановчеву изненадну понуду Вучићу за сарадњу по питању Устава протумачио као спремност на колаборацију Београдски избори: Још увек постоји простор да опозиција победи. Али мислим да то неће бити могуће било којим другим наступом осим заједничким

Да ли сте острашћени кад регионалну политику сводите на „сапуницу“у недељи у којој је председник Србије био у званичној посети Сарајеву?

Кад смо већ код тога, поменућу још један пример ирационалног и несистематског понашања. Причом о заједничкој Декларацији Србије и Републике Српске се у потпуности пренебрегава чињеница да је још 2011. усвојена Стратегија за односе матице и Срба у региону и дијаспори, која представља институционални законски оквир далеко веће специфичне тежине од неке необавезујуће декларације. Такве ствари служе искључиво да се забашуре друге теме, као што је на пример омогућавање ноторном злочинцу Рамушу Харадинају да постане премијер Косова директном подршком из Београда. То није једини пример гротескног гажења части и нарушавања виталних националних интереса. Сви релевантни параметри наше стварности су поражавајући.

Дајте ми један конкретан параметар који је у супротности са параметрима успеха о којима смо дневно обавештени?

Имамо најнижу стопу привредног раста у окружењу, али почећу од образовања - у тренутку када Влада говори да нам је оно приоритет, плате

у просвети су 17 одсто мање од просечних и убедљиво најниже у односу на све државе бивше СФРЈ! Школска година је поново почела штрајковима, а овај пут и протестима родитеља због покушаја државе да по сваку цену уклони „непослушног“директора, упркос поверењу које тај човек очигледно ужива.

Нико, (осим власти) не доводи у питање ваше право да критикујете председника Србије и његову политику унутар своје земље, да ли прихватате критику да сте направили прекршај критикујући Вучића у Вашингтон посту?

Нисам критиковао свој народ или земљу, већ западну политику према Србији која де факто даје пун ветар у леђа репресији коју над грађанима спроводи Александар Вучић.

Да ли вас је изненадило оглашавање бившег амбасадора Мајкла Полта који је подржао Александра Вучића и довео у питање ваше право да критикујете ситуацију у Србији јер сте део бивше власти „која је изневерила добар и поштени српски народ“?

Био бих зачуђен када бих чуо да било који острашћени заговарач косовске независности не подржава Вучића. Такви као што је Мајкл Полт, Вучића с правом виде као највећу наду за њено пуно заокруживање.

Верујете ли да је питање КиМ једини разлог за подршку коју добија из Брисела, као и из Вашингтона?

Стиче се утисак да постоји један број западних политичара који имају интерес да Балкан послужи као „тампон зона“Европе према Блиском истоку. Имајући у виду тамошња дешавања, природно је очекивати да у будућности поново дође до ескалације кризе попут оне избегличке 2015. године. Зато је потребно оформити предворје континента, где ће бити могуће апсорбовати све потенцијалне шокове. Шта ће им демократија и слобода говора на таквом простору? Ту је демократски поредак вишак - потребан је само Управник, а Александар Вучић испуњава све карактеристике ефикасног управника кампа. Због тога окрећу главу од његових безобзирних ексцеса.

Очекујете ли нове позиве на нове „унутрашње дијалоге“?

Мислим да је пред нама дуга серија дијалога Вучића и Марића о свим кључним државним питањима. Не говорим метафорично, плашим се да он заиста доживљава разговор с Марићем у „Ћирилици“као адекватну форму за унутрашњи дијалог. Шта је ваш одговор на јавно упућен Вучићев позив да дођете да се „шутирате“?

Да је тако нешто изговорио први пут, вероватно бих био запањен овако нисам. То напросто одражава његов хулигански ментални склоп, и систем вредности где је физичко насиље легитимни саставни део. То је матрица понашања коју он пропагира и преноси у све поре друштва - зато имамо градоначелника Суботице који говори онакве ствари суграђанима, зато смо сведоци дневних најцрњих хроника, зато су ријалити програми слика наше стварности.

Када устајете? И како тумачите Вучићеве коментаре на твитове и његов позив на такмичење у познавању страних језика?

Прилично рано, али ми не пада на памет да се такмичим на том приземном нивоу схватања политике. У животу сам написао мање твитова него што их он дневно прочита. Али запањен сам да он позива било кога да се утркује у знању страних језика. Верујем да није мислио на енглески, јер човек мора много да се напрегне да би га разумео када покуша да га користи. Но суштина је да је такав начин његовог обраћања део стратегије да се скрене пажња људи са далеко озбиљнијих тема. Не желим да у томе учествујем, учинићу све да странка коју будемо основали пронађе начине да се и под условима медијске блокаде у јавности отвори дискусија о реалним проблемима у друштву - на слободни пад у свим областима, од економије, преко образовања и културе, до пољопривреде и очувања кључних националних интереса. Сваким даном, месецом и годином трајања ове елементарне политичке непогоде, ми тонемо све дубље и дубље. Због тога се искрено надам да ће бити довољно мудрости и прагматизма да се томе стане на пут у Београду.

Шта је ваша порука онима које позивате да вам се прикључе у борби против режима?

„На крају, нећемо се толико сећати речи наших непријатеља, колико ћутања пријатеља“.

Ко је то рекао?

Мартин Лутер Кинг.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.