Политика празних стомака

КОСОВСКИ АЛБАНЦИ У ЕКОНОМСКОМ ЗБЕГУ

Nin - - У Фокусу - М. Ловрић

Једна од најбољих балканских вести ових дана свакако је та да тренутно не саобраћају аутобуси од Приштине до Београда. Како није јасно? Аутобуси су заустављени како би спречили нову масовну миграцију косовских Албанаца ка западној Европи, бег економске природе, а на Балкану је увек добра вест када људи не беже пред пушкама, већ пред глађу. Приштинску аутобуску станицу претходне седмице, кажу медијски извештаји, окупирали су Албанци који - супротно српским стереотипима - уопште нису деловали заинтересовано за то да протерују Србе. Напротив, чинило се да су ти људи вољни да Србима оставе и цело Косово, само да сами са њега збришу.

„Намеравам преко Београда и Мађарске до Немачке, јер овде нема будућности; Идемо, али нико не зна куда ће; Када бих имао посао који доноси 400 евра месечно, никада не бих отишао...”, одломци су изјава који су несрећници давали новинарима.

Четиристо евра месечно, а не хиљадугодишњи рај(х), то је плафон људских жеља, плафон и над Приштином и над Београдом. Но како се Европљани због тога љуте, управник приштинске аутобуске станице објавио је да се за Београд до даљег више не вози. Гледали су, вели, снимке, и видели „групе које охрабрују одлазак са Косова и организовано купују аутобуске карте“. Косовска полиција пак за БИРН тврди да се ни на станици ни на граници није дешавало ништа необично, и да се нико из ЕУ није жалио због вишка азиланата у покушају. Косовски парламентарац Енвер Хоџај позвао је грађане да не падају на провокације; укључујући, вероватно, и провокативно крчање стомака гладне деце. У претходном таласу економских миграната, 2015, са Косова су на Запад покушале побећи десетине хиљада људи. Азил није одобрен готово никоме.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia

© PressReader. All rights reserved.