Иван Клајн
Муке с латиницом
Још од Вуковог доба зна се да „пишемо као што говоримо“, али никад није рашчишћено да ли то важи и за појединачна слова. Другим речима, хоћемо ли рећи „слово б“, „слово р“, „слово к“, или „слово бе“, „слово ер“, „слово ка“? Отуда и двојаки изговор словних скраћеница, рецимо СФРЈ “с-ф-р-ј“, али НДХ „ен-де-ха“. Одбор за стандардизацију српског језика покушао је да унесе мало реда својом Одлуком бр. 41, „Називи слова у ћирилици“, у новембру 2003, али одлуке Одбора, као ни радови стручњака у језичким часописима и већина нормативних приручника, не допиру до просечног писменог грађанина. Да пометња буде већа, ту је и латиница, коју користимо знатно чешће него што би требало, а познајемо је мање него што би се очекивало.
Читалац Д. А. послао ми је неколико примера такве врсте неписмености. У натписима верзалом, диграми DŽ, LJ, NJ често се пишу с малим другим словом (нпр. UDžBENICI, ODELjENjE), иако верзал значи да су СВА слова велика, било да означавају два гласа или један. Уместо латиничког đ многи још пишу застарело dj, а још горе је кад đ употребе у споју са ž: тако се у многим приватним продавницама може видети натпис „NARANĐŽE“уместо NARANDŽE или још боље НАРАНЏЕ.
Зорана Милутиновић из Чикага јавља ми да је на Марићевој телевизији наслов емисије „Ћирилица“написан ћирилицом, „осим што су заборавили како се пише слово р, па је оно у наслову написано латиницом“. Ја сам „Ћирилицу“гледао у време док је имала више од једног саговорника и док су међу њима били људи од струке, пре него криминалци (иначе Марићеви омиљени гости у свим емисијама). Последњих месеци сам закључио да би дотичној телевизији, уместо „Happy“(ако већ мора да има енглеско име), више одговарало да се зове „Crappy“, па више не знам ни где се налази међу десетинама канала на телевизору. Срећом, нашао сам поменути наслов на интернету. Ономе ко га је ликовно уобличио, писаним словима, очигледно је засметало што од осам слова једино мало „р“има црту надоле, па ју је одсекао. Уз то, полукруг десно од црте оставио је недовршен и мало заковрнут, с резултатом да ћириличко „р“изгледа готово исто као латиничко „r“. Графичари свакако имају уметничку слободу стварања, али она не би смела да дође у сукоб с правописом.