Цена избора
Уметници Селман Тртовац и Владимир Фрелих су створивши успелу дијалошку изложбену и уметничку целину, слојевито разгранали идеју истог простора. Тај простор је најпре галеријски, а потом и географски, интелектуални, идејни, web, мисаони, историјски, егзистенцијални... Унутар њих, сваки од уметника креће се на равноправан и несметан начин, без страха да ће нарушити говор оног другог. Владимир Фрелих испитује и истражује гранична места вишемедијске уметности, док се Селман Тртовац окреће цртежу, перформансу и акционој уметности.
Централно место изложбе и заједничка полазишна тачка је рад У истом простору. Овај рад дефинише уметнички и интелектуални предтекст двојице уметника. Поникли из југословенског културног простора, Тртовац и Фрелих су се у критичном историјском периоду, деведесетих година XX века, када се њихов матични мисаони и географски простор рушио до темеља, нашли у образовном центру друге земље – Академији уметности у Диселдорфу у Немачкој. Тешке егзистенцијалне околности и заједничка искуства која су прошли да би опстали на уметничком путу сажели су у уметничку акцију из које су произашли заједнички радови: слика и видео-рад.
Акција је подразумевала чин једноипочасовног утабавања недовољно ситно измлевене праве угљене прашине на празну површину папира. Чин табанања са неадекватним материјалом изазвао је ране на ногама и слику прекривену угљеним пигментом. У симболичној равни, овај рад исказује напор, често здравствено и егзистенцијално угрожавајући, који су аутори морали да поднесу да би се, упркос материјалним и историјским околностима, изборили за своје право да се баве уметношћу. Оправданост тих напора видимо у њиховој актуелној продукцији.
Владимир Фрелих се у раду Area бави web простором. Последица реализације рада на интернету је могућност креације или деструкције у виртуелном простору. Од избора који ће учесници овог интерактивног рада учинити зависи да ли ће у истом простору стварати или поништавати све што је у оквиру рада створено. Питање избора, али у другој равни, Фрелих истражује у раду названом по каталошком броју одређене нијансе црвене боје. Исту бојену површину као дигитални запис, Фрелих даје на развијање у радњама градова из региона. Настале аналогне фотографије ни у једном случају немају исто решење. Увек постоје већа или мања одступања. Питање које поставља уметник јесте: шта се дешава у процесу обраде исте информације, односно на који начин иста информација бива прочитана на потпуно погрешан начин.
Шта се дешава када се креативан процес подвргне неинванзивној магнетној стимулацији мозга – покушао је да кроз експериментални рад Последице открије Селман Тртовац, применивши научне методе које др Тихомир Илић развија у неуролошкој лабораторији Војно-медицинске академије у Београду. Својеврстан креативни и документарни приказ овог процеса су серија фотографија и цртежа представљених у Салону. Емотивно најпотреснији рад на изложби је фотографија из видеа Фуга. Рад је настао у Немачкој, где Тртовац сучељава судбину свог деде, који је као заробљеник рат провео у радном логору нацистичке Немачке, у времену тоталног зла, тоталне антиутопије, како то каже уметник, и сопствену судбину човека који у другом времену али на истом простору покушава да изгради своју будућност и будућност свога детета.
Чин табанања у симболичној равни исказује напор који су аутори морали да поднесу да би се, упркос материјалним и историјским околностима, изборили за своје право да се баве уметношћу