НОВИ МИТ ИЛИ КОНАЧНО РЕШЕЊЕ

Унутрашњи мини-дијалог о КиМ

Интервју са Сашом Јанковићем радимо у Сланкамену у његовој викендици, у тренутку када се у Београду одржава Парада поноса на којој су овог пута неки чланови Покрета слободних грађана, али не и њихов председник. Био би, каже, и он тамо да је учесницима Прајда безбедност на било који начин угрожена. „Но, сигурност учесника сада гарантују они који су је раније угрожавали. И насилници ће слушати своје шефове на власти. Мучно ми је да се шетам са појединцима који припадају политици која ће се, када више не буде могла да ради шта хоће, поново вратити каменицама.”

Зашто допуштате да вам чак и када је реч о људским правима, којима сте се професионално бавили, мера личних поступака буде власт?

Не власт - мера ми је истина. Не могу и не желим да прихватим да неко киднапује одборнике, чупа гркљане, дави новинаре, упозорава у Скупштини „немој сад, Ана је ту“, и ја с њим да идем подруку као да је све у реду, правим селфије, баш смо кул. Ишао сам некад на геј прајд као једини државни функционер. Са овима ми тамо није место. Са Синишом Малим нисам хтео да отворим нови део Куће људских права када сам био државни функционер, зашто бих тек сада с њим било шта радио. Насилници свакодневно харају, а ми треба да будемо срећни када им газда једном каже да остану код куће јер му је, уз сва кршења социјалних и економских права, крађе избора, гушење медија, урушавање владавине права, најзгодније да један дан не туче гејеве и тиме до даљег запушава уста сваком ко му помене људска права. Припадницима ЛГБТ популације ништа не замерам, за њих је сваки дан без насиља добитак. Али ја нисам део представе, ни на нивоу прајда, ни на нивоу државе.

У којој су мери тензије и насиље последица реалних политичких и друштвених односа, а у којој су креирани и контролисани?

Напредњачка власт све време гради конфликт јер њиме најбоље управља, манипулише, прети и на њему опстаје. Уместо дијалога о различитостима, они „побеђују противнике“, најчешће измишљене. Још као заштитник грађана сам упозоравао на то. Ишарани воз, повлачење амбасаде, све је то стварање конфликта и манипулација. Ова власт гуши образовање, науку, уметност, а гради култ личности, једноумље, лаж. Научили су кључне речи из проевропског речника, нашли уџбеник о демократији и преписали решења са краја књиге. Са лажним оценама и дипломама смеју нам се у лице. Да они заиста искрено желе дијалог и демократију, поштовање људских права, први бих им помогао. То сам и покушао као заштитник, упркос паклу кроз који су ме провлачили после истраге о инциденту током геј прајда. Али то је немогућа мисија.

Кажете да је конфликт у друштву контролисан. А да ли је могуће да измакне контроли?

Лако. Зато што се сваког дана подиже лествица, повећава доза физичког и психичког насиља како би ефекат страха опстао. Они сада и међународну политику воде таблоидима, не само унутрашњу. Почело је од лажних порно снимака хрватске председнице, сада сваки дан на насловним странама или ми неком претимо или неко нама прети ратом. На недавним протестима испред Пинка видело се да то може да измакне контроли. После председничких избора нисам изашао на демонстрације студената, сада је време да то кажем, јер сам знао да је спреман сценарио са бацањем Молотовљевих коктела на продавнице, да се то фотографише, и ја у маси, да се каже да Јанковић изазива хаос и тиме оправда насиље према демонстрантима. Који на то нису били спремни. И Александар Вучић, подсвесно, тежи сценарију у коме пали све око себе, као Нерон Рим. Ваљда мисли да ће тако ући у историју. Пре три године сам му рекао да ћу у будућности бити тај који ће га спасити да не доживи судбину Чаушескуа. Тако не треба да заврши нико, на таквим основама се будућност тешко гради.

Како вам је одговорио?

Ћутао је. На крају крајева – питајте га. Али, да, он не разговара са новинарима.

А како знате тај план са протеста, ко вам је то јавио?

Увек има људи којима су њихова земља и суграђани пречи од унапређења, богаћења.

Ако су тако поштени, искрени и етични, како онда раде за оне које сматрају непоштеним?

Обични државни службеници не треба да напуштају службу јер држава није власништво напредњака. Али за оне на командним положајима више нема оправдања. Знам - кредит, дете, посао. Али када их чувате тако што другим људима који такође имају децу и кредит узимате посао јер су радили по закону или јавно рекли шта мисле, оправдања више нема. Сви су дужни да ово зауставе, не само опозиција. Не тиче ли се медијски мрак пре свега новинара; зар судије и тужиоци немају више разлога да се боре за независност правосуђа од политичара; када ће привредници да устану и кажу „доста више рекетирања, шта је бре ово“? Опозиција треба политички да каналише процесе, али не може да замени цело друштво. Многи олако прихватају наратив који власт циљано прави - о неспособности опозиције, о безидејности, мањку енергије, недостатку програма… „Каква нам је опозиција, ови ће сто година владати“. Драги моји професори, тичу ли се можда лажни докторати и вас? Лекари, адвокати, инжењери, где

Треба да нормализујемо односе са Косовом, наравно. Из истог разлога из ког мислим да се демократија у Србији не може градити са антидемократом Вучићем, ни односе са Косовом не можемо градити преко Харадинаја

сте, треба ли рудари и оружари опет да повуку највише? Синдикати – чему служите ако опозиција треба и раднике да брани? Ћутање данас није часна опција. А, што се опозиције тиче, колико год власт подстицала причу да смо лоши, неупоредиво смо упорнији, отпорнији, храбрији него што се под овим ненормалним, бруталним околностима, без помоћи, новца, инфраструктуре, заштите институција може очекивати, а камоли захтевати од било кога. Замислите да ја НИН-у кажем – немате идеја, енергије, како вам је тако мали тираж у односу на Информер, а постојите толике године, што се не обједините са другим листовима у једну колону, што сте сујетни... Одговор би вероватно био – знаш ли под коликим смо притиском, колико је конкуренција непоштена? А шта тек мислите како је, на пример, Покрету слободних грађана, који неће да узме тираж, већ власт!? Дакле, да, може и биће боље, али размислите пре него што баците камен да бисте потхранили осећај своје објективности на оног кога власт гађа стенама.

А у тим условима ослањате се на Твитер политику?

Написао сам недавно ироничан твит „извините што не твитујем, не стижем од гостовања на РТС“. И још има људи који не схватају зашто сам толико присутан на мрежи. То ми је највећи слободан канал комуникације. Идемо и по Србији, али људе је страх да се појаве на скуповима, отворено их пописују. Да ли су протести на улици, што је летос најављено, замена за наступ на медијима? Јесу. Захтеваћемо на улици елементарну правду.

Да ли мислите да се било ко ујутру пробуди са мишљу: „Баш је страшно што нема елементарне правде у Србији“, морам на протест, или се буди са мишљу шта ће спремити деци за доручак...

Управо то је елементарна правда - да свако има за доручак и за књиге за децу. Без елементарне правде нема економије, само крађа и лаж. Имамо најнижи привредни раст у Европи, а човек на власти бесрамно тврди да је највиши. Пристојни људи испред ТВ екрана не могу да појме да неко тако брутално лаже и верују му. Ми смо жртве Сократове клетве. Пре 25 векова Сократ је рекао да ће се, кад завлада демократија, ако се не нађе начин да се спречи да лопови и барабе управо демократским путем дођу на власт, успоставити већа тиранија од свих монархија и аутократија заједно. Ми у Србији то живимо.

Како се то постиже без сарадње опозиције, ако о Покрету причамо, делује да једино са Вуком Јеремићем сарађујете?

Нетачно. Са Јеремићем разговарам, али не само са њим. Ускоро ћемо потписати споразум са више опозиционих организација. А то што су неки одлучили да сарађују са Вучићем је њихова одлука. Сами су се исписали из опозиције.

Говорите о ДС, никада нису рекли да ће да сарађују са Вучићем, већ да ће свој предлог Устава послати на веома много адреса, укључујући све институције, посланичке групе, амбасаде, па и председника државе. Где је ту сарадња?

То са ДС је више пута објашњено. Не знам како сте препознали баш њих, ја сам више мислио на неке друге. Људи се мењају, доносе одлуке, некад погрешне. Зато постављамо ствари принципијелно, дали смо 11 принципа за сарадњу опозиције. А нико нема тапију да заувек буде опозиција или власт. Свако може да погреши и да се исправи. И обрнуто. Ако ја одступим од ових принципа, добићу отказ у Покрету. Избациће ме.

Током ове недеље појавила се информација из круга око Јеремића да се ради на документу који треба да дефинише минимум изборних фер услова.

Да подсетим, не дефинише, јер све већ пише у законима које власт не поштује. У име Покрета већ сам од надлежног министарства тражио податке о броју уписаних гласача у бирачке спискове у Београду пре шест месеци, пре три месеца, на данашњи дан. Имамо информације да неколико стотина људи дневно пријављује боравиште и бива уписано у бирачки списак. Главни захтев мора бити приступ националним ТВ фреквенцијама. И контрола избора. Рекао сам већ, за три године ова власт би се и сама урушила у међусобној борби за плен, али нама је и још један дан превише, сменићемо је много брже.

На чему базирате уверење о три године?

Добио сам пријатељски савет из једне амбасаде да напустим земљу на отприлике три године. Али овај кошмар трајаће много краће. Јер, ово није рационална диктатура. Ово је све лаж, инвестиције су лаж, БДП је лаж, радна места су лаж, фабрике су лаж, падање у несвест у студију је лаж, ботови су лаж. Искоришћавају наивност и доброту људи. Али када све градите од лажи, ваша моћ је лаж. То већ и деца виде и спрдају се с тим.

Жртве смо Сократове клетве да ће се, кад завлада демократија, ако се не спречи да лопови и барабе управо демократским путем дођу на власт, успоставити већа тиранија од свих монархија и аутократија заједно

Где је стао договор око кандидата за градоначелника, неки дан је опет Ђиласово име било у оптицају?

Нећу више да причам ни о коме посебно, јер кад год неког поменем том човеку или тој жени ће бити изручена кофа свачега на главу. Биће му прећено, нуђено мито, породица ће бити под посебним режимом. Све ће се знати у право време. Чудно, нико не пита ко је кандидат власти. То ће бити Вучић. Никога неће кандидовати, јер не може да поднесе да било ко сем њега буде у фокусу. И својих се плаши.

Да ли је сарадња са Јеремићем за вас најприхватљивије решење?

Вук Јеремић ми је био најозбиљнији супарник на председничким изборима (Вучић није учествовао на истим изборима на којима и ми, за њега правила нису важила, он је имао своје приватне изборе, свој РИК, своје резултате, чуди ме да није прогласио да је победио са 80 одсто гласова). Наравно да треба ујединити опозиционе гласове, али не само Вукове и моје, ниједан опозициони глас не сме бити изгубљен. Број колона је техника, власт га намеће као битан. Ако можемо да остваримо бољи резултат са више листа које ћемо после избора да удружимо, то ћемо да урадимо и унапред најавимо, да се зна. А можемо и одмах у коалицију, ако је свако свестан својих квалитета и слабости. Мислим да у овом моменту можемо и једно и друго.

Слажете ли се идеолошки са Вуком Јеремићем?

Не у потпуности. А ако он може да сарађује са Дверима, у чему онда ви правите разлику између њих?

Нисам га чуо да каже како већина може шта год хоће да наметне мањини, нити да најављује како ће Црна Гора бити Србија. Нити да априори одбија евроинтеграције. Али међу нама постоји и много разлика.

У вашем су Покрету људи који по политичким ставовима, односу

према национализму, имају сличне ставове као некадашњи Београдски круг, Грађански савез или ЛДП. Имам утисак да су вам природнији савезници у том погледу ЛДП и Лига, него Вук Јеремић?

Мислили смо да нам је ЛДП ближи (мада ми сматрамо да у Србији нема услова за либералну економију), али људи тамо ћуте док њихов председник сваки дан хвали Вучића и напада опозицију. Њихова странка, њихова одлука.

Савез са Рамушем Харадинајем видите као проблематичан због његове „злочиначке прошлости“? Зар као бивши заштитник грађана не би требало да поведете рачуна о институту…

…претпоставке невиности. Видите, тај институт нисмо баш поштовали ни код Ратка Младића, што је лоше. Али њега нисмо пре хапшења поставили за премијера, нити слали у Брисел да преговара у име Србије, што је ваљда добро. Као земља која је подигла оптужницу за тешке ратне злочине против Харадинаја, можемо и треба да разговарамо са властима у Приштини, али са тим човеком - не. Иначе, Харадинај је постао председник Владе Косова гласовима СНС, без њих не би имао већину.

А шта је требало Срби да ураде као мањина?

Само да кажу - господине, док се ваше учешће у ратним злочинима не разјасни нећемо ми бити ти који ће да вас произведу у председника владе са међународним имунитетом. Уосталом, то нису сви Срби, већ једна странка, СНС, која нема тапију на српство. Шта је са политичком организацијом Оливера Ивановића, јесу ли они мање Срби, рођени да их киднапују и пале им аутомобиле, док су напредњаци рођени за министре? Дајте, молим вас!

А да ли бисте подржали да Србија потпише правно обавезујући споразум о нормализацији односа са Косовом, што је део и поглавља 35?

Дајте ми да видим споразум, ко га пише, како је настао, у ком демократском процесу - па ћу вам рећи. Да ли смо видели цео Бриселски споразум? Тражи се од мене да кажем нешто о мачки у џаку. Треба да нормализујемо односе са Косовом, наравно. Из истог разлога из ког мислим да се демократија у Србији не може градити са антидемократом Вучићем, ни односе са Косовом не можемо градити преко Харадинаја. То су људи који су моћ, па чак и станове стекли у време конфликта који је однео огромне људске жртве и даље њиме уцењују целе народе. Трајан мир зависи од изградње владавине права, поштовања људских права и демократских вредности, без зарђалих кашика, кроз дијалог друштва који градимо на учешћу различитих друштвених група и на вредностима, а не уценама и лажи. Није дијалог то што ће њих двојица да се затворе у просторију са Федериком Могерини и нешто потпишу, а код куће и један и други таблоидима сеју мржњу у народу. Тако не иде.

Кад год Хан, Курц или ко год већ дође и каже да је фасциниран како нам добро иде, поверење у ЕУ опадне бар за један проценат. Људи не воле да им неко вређа интелигенцију

У којој мери подршка Европске уније властима у Србији чини да се овде губи вера у процес?

ЕУ прави историјску грешку. Кренула је странпутицом правећи се да не види рађање диктатуре, иде логиком мањег отпора. А можда стварно мисле да ми и нисмо за боље од карикатуре демократије, али вређа то што неки од њих очекују да са тим ми треба да се сложимо. Кад год Хан, Курц или ко год већ дође и каже да је фасциниран како нам добро иде, поверење у ЕУ опадне бар за један проценат. Људи не воле да им неко вређа интелигенцију. Кратковида је политика у којој повлађујете наопаком, а савезнике гурате под лед рачунајући да ће вам опростити када вам се приоритети промене. Када коначно схвате да што се грбо роди, време не исправи, почеће поново да помажу опозицију и невладине организације, Вучић да због тога хистерише и хапси и ето нас поново, благо нама, на улици. Ја бих да то избегнемо.

Да ли сте помислили да у опозицији не виде довољно снажну и јасну алтернативу?

Под диктатуром, ми можда изгледамо слаби. Немамо пропаганду, страначку сценографију, ретко путујемо, сваки дан је нова битка. А оног момента када упркос свему победимо, јер нити смо слаби нити лаж траје вечно, сви ће нам бити пријатељи, и то најстарији. То је политика. Западне дипломате не могу до краја, логично, ни да схвате околности у Србији, њихов координатни систем је другачији. Када је норвешки министар спољних послова рекао да би Ана Брнабић била сјајан министар у некој европској влади, није живео у свету у коме се постаје шеф владе а да вас нико на законом предвиђеним консултацијама о томе и не предложи. Дакле, драги странци, прво одведите ћелавце да вам организују изборе у Норвешкој, са све црним џиповима и пегланим листићима; ставите Бату Гашића за шефа тајне службе, др Стефановића за министра полиције, а Вулина или тетку његове жене за министра војног, па онда слободно и Ану Брнабић за министра чега год хоћете, свеједно је. Од муке је после нећете ни приметити, као што је ни ми не примећујемо. Истовремено, Александар Вучић дипломатама за сваки контакт са Покретом прави невероватне сцене. Поставићу реторичко питање: Зашто је Мајкл Давенпорт пре истека мандата отишао из Србије? Надам се да ће једног дана написати мемоаре.

Јесте ли прочитали текст Теофила Панчића у коме вас веома оштро критикује због начина на који сте објавили да сте три оснивача заменили новим оснивачима?

Прочитао сам текст, растужио ме. Људски, због лакоће због које је помислио и објавио да Покрет третира људе као потрошну робу. Није погледао наш статут који утврђује статус „члана-оснивача“потпуно невезано за чин оснивања Покрета, већ у контексту посебне позиције одлучивања. Само се пуким случајем десило да је покрет напустило троје, а баш троје, и пре него што је један отишао, добило статус члана оснивача. Пуким случајем. Али нема везе, нека је објавио. Требало је да боље објасним. Који новинар још у овом лудилу још чита статуте...