Како се разговара

Канцеларија за сарадњу са медијима Владе Србије доставила је НИН-у одговор, у име те службе, а не, нагласили су, у име премијерке Ане Брнабић или њеног кабинета, у коме пише да су први јавни догађаји планирани у октобру, до када се очекује да сви детаљи о техничком току дијалога буду прецизно утврђени, а да већ сада постоје јасни оквири. „Дијалог је замишљен као инклузивна демократска полемика, која треба да буде транспарентна и која ће се, уз очекивану подршку медија, одвијати пред очима јавности. Председник Вучић је већ конкретизовао низ тема о којима ће се дискутовати.“

Професор комуникологије на Факултету политичких наука Мирољуб Радојковић објашњава шта заправо значи унутрашњи дијалог, у каквом Србија до сада није имала прилике да се опроба, сумњом да такав дијалог може да функционише. „Сви већ имају своје представнике, не само страначке, него и верске, мањинске и друге. Упркос развоју интерактивне, двосмерне, дигиталне комуникације, до сада нисам видео друге форме осим директног изјашњавања уколико се нека тема жели изложити суду јавности. Комуникација свих могла би да траје годинама и да се никада не заврши“, каже он. Радојковић подсећа да, ако се води дијалог, онда мора бити равноправан и подразумевати исти ранг свих који у њему учествују. „Дијалог не сме да се претвори у причу у затвореним судовима, после које ће се појавити нека форма саопштења, која ће грађане још више збунити. Људи не знају ни контекст ни генезу проблема, а то би било потребно да би се разумео данашњи положај Србије у вези са КиМ.“