Није као што изгледа
ПОПУЛИСТИЧКЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ У НЕМАЧКОЈ
Релативно слаба подршка популистичким партијама прикрива незадовољство које у немачком друштву постоји, и које је по много чему налик гневу који је допринео успону антиестаблишмент странака у Европи и другде, пише Михаел Бренинг, шеф Одсека за међународну политику у Фондацији Фридрих Еберт, у тексту за Project Syndicate.
Према једној анкети, 71 одсто Немаца нема поверења у своју владу, док 70 одсто њих не верује мејнстрим медијима. Етаблиране политичке партије су у истраживању прошле још горе: 80 одсто Немаца у њих има „мало или нимало“поверења, а скоро 60 процената више не верује да оне могу да понуде решења за ургентна друштвена питања. Осим тога, на листи „професија од поверења“, коју је лане саставио Global Trust Report, немачки политичари су заузели убедљиво последње место - далеко иза агената осигурања и маркетинг стручњака. А број напада на изабране званичнике - од упућивања увреда, преко уништавања имовине, до физичких напада - у 2016. је утростручен.
Чак се ни подршка немачке јавности демократском уређењу не може узимати здраво за готово. Према једном истраживању, само 62 одсто младих Немаца се слаже да је демократија најбољи облик владавине.
Иза овог скептицизма јавности уочава се јасан и растући јаз између погледа обичних грађана и политичке елите. Ово је посебно очигледно на примеру односа према имиграцији: супротно ставовима буквално комплетног политичког естаблишмента, већина Немаца жели затварање државних граница за пријем избеглица, а 70 одсто њих верује да исламу „нема места у Немачкој“. Можда више од тога изненађује да сличан диспаритет између бирача и политичких лидера постоји и око појединих економских питања. Само 31 проценат немачких бирача се активно противи избацивању Грчке из еврозоне, а две трећине њих подржава протекционистичке мере уколико ће то помоћи да се сачувају радна места.
С обзиром на широку раширеност оваквих ставова, било би прерано рећи да је Немачка некако имуна на популизам, резонује Бренинг. Истина је да су историјски табуи и динамична економија досад спречавали да незадовољство јавности продре у коридоре моћи. Али то незадовољство наставља да бубри испод површине - као што се може видети на друштвеним мрежама, те огледа у апстиненцији од политике - и нема назнака да ће ускоро минути.
Стога би, уместо да се теши релативно слабим изборним резултатима популистичких партија, немачка политичка класа требало да нешто предузме по питању елиминисања узрока тог незадовољства. Ту би од посебног значаја могло да буде оно што ће се дешавати после избора: иако можда политички посматрано делује да је опстанак актуелне велике коалиције препоручљив, то би могло да ојача заговорнике радикалне политичке промене. Можда звучи парадоксално, али борба против екстремизма у Немачкој ће вероватно захтевати мање политичког центризма, сматра Бренинг.
Само 62 одсто младих Немаца се слаже да је демократија најбољи облик владавине