Епоха без филтера
СПЕЦИЈАЛНИ ИЗВЕШТАЧ НИН-А НА КОНЦЕРТУ РОЛИНГСТОНСА У ХАМБУРГУ
Дилема да ли отићи или не није постојала - бог сами зна да ли ће се у скоријој будућности указати прилика да их гледам још који пут. Мик и екипа су све само не у цвету младости. Додуше, тако сам размишљао и уочи концерта у Хајд парку у Лондону лета 2013. И погреших – Стонси „праше” од тада већ четврту годину заредом, пунећи стадионе и концертне дворане
Највећи „котрљајући’’ рок циркус на свету је најавио у мају да ће своју европску турнеју No Filter започети деветог септембра свирком у Штадпарку у Хамбургу. Дилема да ли отићи или не није постојала - бог сами зна да ли ће се у скоријој будућности указати прилика да их гледам још који пут. Мик и екипа су све само не у цвету младости. Додуше, тако сам размишљао и уочи концерта у Хајд парку у Лондону лета 2013. И погреших - Стонси „праше” од тада већ четврту годину заредом, пунећи стадионе и концертне дворане. Постоји нека тајна веза између бенда и обожаватеља. Чеслав Милош је негде написао да у политици, као уосталом и у животу, не треба имати идоле јер идолопоклонички приступ отежава критичко расуђивање код обожаватеља. Ово дефинитивно не важи за Стонсе.
У овом лепом и богатом лучком граду нас сачека киша која је дан и по упорно пљуштала. Време смо „убили” посетом највећем моделарском музеју железница на свету Miniatur Wunderland, затим луци и Ратхаусу, за који са поносом кажу да има шест соба више од Бакингемске палате, као и згради Филхармоније, чија изградња је коштала готово 800 милиона евра. Мој другар Пера и ја смо успели да „загребемо” само делић онога што овај град пружа. Гостовање Стонса је био толико битан догађај за град, да је чувени недељник Шпигл, чија је централа у Хамбургу, тим поводом штампао специјално издање.
Финалну „припрему“за концерт смо одрадили у Altes Mädchen пивници уз коленицу и кобаје заливене најбољим немачким пилснером. Бог се смиловао и киша је престала да пада неколико сати пре почетка концерта. Не знам да ли су Мик, Кит енд компани имали каквог удела у томе или је Свевишњи на тај начин желео да им ода признање за минули рад.
Обресмо се у парку неких сат и по пре почетка свирке. Немачка организација је била беспрекорна. Пива и писоара на све стране, а код улаза и неизбежних тапкароша. Уђосмо брзо на једну од безброј капија. Похитасмо да купимо и који сувернир. Цене – права „ситница“. Мајице и дуксеви од 35 па до 80 евра. И то и цена карата нас подсети да су Стонси и велики бизнис. Гласине кажу да су две најскупље карте продате за астрономских 25.000 евра по комаду. Најјефтиније су коштале 100 евра. По изворима педантних Немаца, на концерт је дошло 82.000 људи.
Шоу је почео у 20.30. И кренуло је жестоко. Огромна бина са четири џиновска екрана од по тридесетак метара је „поцрвенела“. Покуљао је дим и деловало је да бина, услед светлосних ефеката, плеше. Одјекивало је познато „уууу уууу”. Ни најзагриженији фанови нису могли да претпоставе да ће се камење закотрљати уз Симпатију за „онога“. Мик је истрчао у шљаштећој јакни сребрне боје и запевао чувено Please allow me to introduce myself, I’m a man of wealth and taste... Делиријум.
Ако је неко и имао дилему да ли ће старци „покидати“, та дилема је брзо отклоњена. Харизматични фронтмен је рекао да су му неки момци из Ливерпула поручили да је Хамбург добро место за почетак каријере… Алузија на Битлсе??
Наставили су са It’s Only R&R, преко Tumbling Dice do Out of control. А онда је за сладокусце дошао повратак коренима и блузу уз Just Your Fool i Ride ’Em on Down. У то стиже и прво изненађење: Play with Fire, коју нису свирали од ’90. Па You Can’t Always Get What You Want. Следеће изненађење је извођење Dancing with Mr. Dee, прво од 1973. Иде и Under My Thumb, први пут од 2006. То је била жеља фанова. Мик, сада већ старији господин заробљен у телу младића, мењао је
Прво изненађење било је Play with Fire, коју нису свирали од ’90. Следеће Dancing with Mr. Dee, прво од 1973, а онда и Under My Thumb, први пут од 2006. То је била жеља фанова
гардеробу чешће него Мадона. Час је био у шљаштећим сакоима и јакнама, час у дуксу, па у шареној кошуљи. Мање је трчао по бини него пре четири године, али је плесао и кретао се, како би Maroon 5 рекли, „moves like Jagger“.
Кит је био у свом хипи фазону са марамама око чела и појаса. Рон, који је у мају оперисан од канцера на плућима, на каишу за гитару имао је извезено име своје супруге Сели. Чарли - господин у белој кошуљи. Мистична и снажна Paint in Black па Honky Tonk Woman. Кит уобичајено „гази“своје две нумере – овај пут Happy и Slipping Away – храпавим гласом којим као да нам поручује шта је све преко главе претурио за све ове године. То је увод у мрачну величанствену блуз оперу Midnight Rambler, овај пут без великог Мика Тејлора. Прелазе на диско звук и Miss You, уз сјајан бас соло Дерила Џонса који вас тера да се њишете у ритму... Преко Street Fighting Man и Start Me Up стижемо до замамне Brown Sugar. Боби Киз то слуша негде одозго са неба и као да кроз сакс свог наследника, Карла Денсона, поручује: „То, момци, само грувајте“.
Упаузама између песама особље чисти бину од влаге да се старци не оклизну, што би у њиховим годинама могло да буде фатално. Блок од 20 песама затвара Satisfaction. Иде чувени Китов риф. Како неко рече, његови рифови су као рам у коме су смештене песме. Види се колико ужива када му „леђа чувају у позадини“, држећи чврсто ритам, смирени Чарли Вотс, Дерил Џонс и Рони, кад није на солоу.
Бис креће са Gimme Shelter. Китов риф нас лагано уводи у овај рокенрол бисер који нас подсећа да живимо на корак од ратова, очаја, поплава, олуја, али и љубави. Овај пут без фантастичне Лизе Фишер која је са бендом од 1989. Уместо ње, ту је талентована Саша Ален. Стихове „Rape! Murder! It’s just a shot away“пева гласом од кога се леди крв у жилама. У најбољој традицији Мери Клејтон и Лизе Фишер.
Иде Jumping Jack Flash .... Крај уз ватромет. Камење је стало у 22:50. Свирали су пуна два сата и двадесет минута. Невероватно је да ови маторци, од којих је Рони најмлађи са 70, а Чарли најстарији са 76 година, са толиком љубављу и страшћу изводе своју музику. Неко би помислио да им је мотив новац. Међутим, да им је до тога - одавно већ не би морали да раде ништа. Напротив, као да поручују: „Шта значи живот ако не гајиш страст према ономе што волиш? И потруди се да то што радиш, радиш боље од других”.
Остало је још 12 концерата у Европи. Момци, долазим да се поклоним. Видимо се поново у Цириху!
ЗОРАН ПЕТРОВИЋ Председник Извршног одбора Рајфајзен банке, специјално за НИН из Хамбурга