Бора Чорба и Пол Макартни су једнаки
Страни музички репертоар све више преузима примат у радио и телевизијским програмима, а музички аутори у Србији сусрећу се са озбиљном ситуацијом да се све мање емитују њихова дела. Директор организације за колективно остваривање ауторских права Сокој, Александар Ковачевић, истиче да ова организација чини све што је у њеној моћи како би заштитила права аутора домаће музике.
„Постоје примери држава у којима је, као део државне политике, прописано процентуално обавезно учешће домаћег музичког репертоара у програмима радио и телевизијских станица. У Србији то није случај. Према Сокојевим подацима, електронски медији код нас још највише користе домаћи репертоар, али је последњих година присутан тренд раста удела страног репертоара у укупно коришћеном. Од страног репертоара највише се емитује музика са енглеског говорног подручја и музика из региона. Сокој мора да третира ауторска права Пола Макартнија на исти начин као и права Боре Ђорђевића. Ефекат наведеног правила у бројкама јесте да су права десет хиљада Сокојевих аутора и три милиона аутора из `остатка света` једнако заштићени на територији Србије“, каже Ковачевић.
Сокој, ипак, на један индиректан начин помаже српско музичко стваралаштво. Наиме, према правилима Међународне конфедерације аутора и композитора (ЦИСАЦ заједнице) свако друштво, па и Сокој, сходно међународним уговорима, има одбитке за културна и социјална давања чија је намена да помогне домаћем музичком стваралаштву, као и социјално угроженим домаћим члановима. „Фонд за културна и социјална давања чини део средстава од свих тантијема које се остваре у обрачунском периоду на једној територији. Илустрације ради, од тантијема свих страних аутора остварених у Србији, Сокој задржава део намењен домаћим ауторима, као што се и део тантијема Сокојевих чланова у иностранству задржава и намењује тамошњим домаћим ауторима“, прича Ковачевић.
Средства из фонда намењена културним давањима се већ дуги низ година расподељују искључиво путем јавног конкурса. Сокој је и претходне и ове године доделио скоро по 30 милиона динара за стимулисање и промоцију музичког стваралаштва домаћих аутора свих жанрова, чиме се у овом тренутку сврстава у сам врх субјеката који финансирају домаћу музичку културу:
„Прикупити и обрадити податке од преко 20.000 корисника, као и наплатити ауторску накнаду од истих је комплексан и захтеван посао. Још комплексније је распоредити тако прикупљену накнаду по строгим међународним правилима ЦИСАЦ, јер то захтева прикупљање и обраду података о десетинама милиона дела домаћих и страних аутора, као и о коришћењу истих уз дневна ажурирања вишемилионских података у међународним базама аутора и дела и милионским подацима о коришћењу. Сокој је, дакле, озбиљан привредни субјект. Поред тога што запошљава људе, пуни и државни буџет, по основу пореза и доприноса, како на рад тако и на тантијеме и промет (ПДВ). Затим, реализује и `извоз домаћег производа`, јер годишње од страних друштава прими око милион евра на име коришћења домаћег репертоара у иностранству. Потребно је истаћи да Сокој врши врло важну функцију, кроз остваривање музичких ауторских права, у заштити интелектуалне својине на територији Србије, што је најбитнији услов за пријем Србије у СТО и ЕУ (поглавље 7)“, каже Ковачевић на крају разговора.
Електронски медији највише користе домаћи репертоар, али последњих година расте удео страног садржаја