Јунгов змај
Купам се још у врелу, тако ћу и у децембру. Поред мене плива змија белоушка, а кад, за трен, станем рибице ми грицкају стопала, срећом, нису баракуде. Хоћу рећи, животињице из мокранског врела не сматрају ме, очигледно, опасним људским бићем већ неким усамљеним змајем који се склања од људи долазећи сваки дан да се осами и расхлади и да спаси понеку пчелу која се жедна дави у врелу Али, авај, тог јутра, плутала је и једна полумртва пчела. Умирала ми је на длану и ставио сам је на стену. Она је, једва, махнула и то само једним крилцем, у знак захвалности, и укоченим погледом ме, на самрти, гледала... За ту драму, доле, у Белој Паланци није се, наравно, знало. Градоначелник Миљко Прелетачевић је послао четири аутобуса, али без сендвича, на отварање траке Коридора 10 до Димитровграда, где је мој Алек, опет, нешто блебетао, блебетао... Ох, небеса, како може толико да говори а да ништа не каже.
Него поносан сам на себе што сам бржи и од таблоида. Још лане сам завршио роман Чувар Космичког левка, а таблоиди, јелда, ексклузивно пишу ових дана да је и Тесла за Левак знао, али не пишу да је, тим поводом, у Мокру долазио. Јер, „срце“Космичког левка налази се, одмах, изнад мокранског врела код Најданових кругова. НАСА агенција је сателитски снимила Левак који у пречнику има четрдесет километара и гле, чудне ли случајности, код мене у Видово, за викенд, долази Исток Чадеж који је својевремено радио за НАСА агенцију! Иначе је белопаланачки зет, супруг професорице Гоце која је, пак, својевремено била разредни старешина мојим Бобићкама у Првој београдској гимназији, доле на Дорћолу, у Душановој улици... И све је јасније да се око Видова и Космичког левка у ствари ломи светска геостратегија између Руса и Американаца. Јер, није свеједно, брале, ко ће се први срести са ванземаљцима са Сиријуса када се спусте низ Космички левак, ту, поред Видовог храма.
Али, сем Космичког левка имам и других слатких мука. Елем, почео сам да пишем десету бајку о лепотици Тари и змају Драгону, и рука ми, сама од себе, склизне у мој отрцани цегер у коме увек носим светски бестселер Јунг за почетнике (Мег Хајд и Мајкл Мекгинис). И та магична књижица отвори ми се, баш на страници на којој је нацртан раскошан Јунгов змај! Испод цртежа је писало: „Ја сам стари змај кога налазите свуда на земаљској кугли, стар и млад, врло јак и врло слаб, смрт и ускрснуће, видљиви и невидљив, тврд и мек. Ја силазим у Земљу и пењем се на небеса, ја сам највиши и најнижи, најлакши и најтежи. Ја сам тама и светлост! Славан сам, а, ипак, не постојим!“Преписавши ово у свешчицу, поновио сам ове магичне речи, полугласно и у себи. Тог часа, на Белу Паланку спустила се незапамћена олуја и разнела ми је све папире по Драгичкином дворишту. Зовем Биљу да питам да ли је Јунгов змај направио хаос и по Београду. А она ми каже да јесте у Борчи и Овчи, али да је, код нас, на јужном Врачару – мирно!?
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице, објашњава ми позадину свега: „Ти знаш да сам, после чаше доброг вина из мог подрума, легао у постељу и преминуо и да је мој змај из мене изашао и произвео олују на Циришком језеру да би целом свету ставио до знања колико сам моћан био. А ти си, мој дечаче, изговарајући мантру мог змаја примио њега у себе са свим врлинама и манама и то је морала да осети и твоја Бела Паланка! Бајдвеј, не зовеш се ти, тек тако, Драган илити Драгон, значи – змај!“
Ту ме моја Црна теши: „Када кроз Космички левак, брзином муње, стигнеш на Сиријус, тада Срби више неће ни постојати. То ће им бити казна што те нису препознали и славили!“
Или: ако је епицентар Космичког левка у Најдановим круговима изнад мокранског врела, да ли то онда значи да ће се ту ломити и белосветска геополитика