Сумњиво лице

Услучају Врањских Влада Србије се бранила подацима о средствима која су путем пројектног финансирања додељена тим новинама, али новац није једини метод притиска и, штавише, за новинаре једног од најпознатијих локалних медија и није био највећи проблем. Власник и главни и одговорник уредник Врањских радикалном је методом - покушајем да штрајкује глађу - желео да укаже на неиздрживост те ситуације.

„Као појединац нисам могао да издржим да се мојој супрузи прети отказом, да добијам претње да ће одлука из судског процеса у коме је био мој син бити преиначена, да у сопственом граду будем третиран као непријатељ државе. И свих девет запослених има своје приче сличне мојој. Нама се јасно ставило до знања да смо проблем, не медијски него политички, јер смо писали да је градоначелник ишао на море службеним аутомобилом, да су правили коктел на дан кад је држава комеморацијом обележавала Олују, о непотизму, корупцији.“

Пре него што је пореска полиција почела да детаљно претреса пословање Врањских, Обрадовић је имао „дојаву“да ће се то догодити ако не престане са критикама. Сарадња са влашћу им је понуђена након локалних избора, па након што је то одбио, каже Обрадовић, јавни делатници престају да говоре за Врањске и тако их спречавају да раде.

„Нисам власник који има јасну дистинкцију посла од редакције. Ово није била моја одлука да се повучем из нископрофитабилног посла, него заједничка да нећемо дозоволити тиху еутаназију него ћемо подићи глас макар нам то било последњи пут. Из редакције сада излазе социјални случајеви, јер нико од нас неће моћи да се запосли ни у једном медију у Врању.“

Нама се јасно ставило до знања да смо проблем, не медијски него политички