Сви председникови нови пријатељи
Уколико би вам неко поставио сасвим једноставно питање „ко је највећи српски непријатељ у новијој историји“, шта бисте одговорили? Хрвати? Јесу незгодни, али са њима имамо традицију дужу од новије историје. Харадинај? Нисте у току, он је сада пријатељ. И то коалициони. Промаја? Она је Србима архинепријатељ! Као Епл и Мајкрософт, као Бетмен и Џокер, као Зорица Марковић и Милош Бојанић. Али није фришка, свежа.
Видимо да вам тешко иде са овим. Дакле, у тешкој конкуренцији са кемтрејлсима, вакцинама, ХААРП-ом, масонима, равном Земљом, Рокфелером и Анђелином Џоли, највећи српски непријатељ у новијој историји је – Џорџ Сорос!
У ствари, сада не знамо тачно да ли је још увек јер... знате шта је... али ово нека остане међу нама, немојте да ширите... шта кажете, ћутаћете ко српски медији? Хехе, та вам је добра! Дакле, њега је пре неколико дана посетио председник Србије Александар Вучић.
И ми сад не знамо како тачно да се понашамо. Службени гласник Информер се о овоме још није изјаснио, а ни јавни сервис са Дедиња. Вероватно ни они нису могли много да закључе из штуре изјаве нашег председника, која је гласила отприлике овако: „Саслушао сам их, али су и они мене саслушали. Нисмо се бавили трачевима, већ озбиљним стварима. Разменили смо виђења о дешавањима у свету, Европи, на Балкану. Мислим да је важно да на тако битном месту кажем те ствари. Био је то веома занимљив разговор“, испричао је Вучић.
Ништа нисмо разумели. Прво, да ли нам је Сорос сада пријатељ?
Друго, да ли је кованица „Соросевци“и даље погрдна или је то сада комплимент? Да ли ћемо убудуће за доброг и поштеног човека говорити „фин господин, прави Соросевац“, а оне лоше описивати са „то да нешто ваља, добило би грант од Сороса!“?
Треће, како ће господину Џорџу, када дође у пријатељску посету, објаснити све оне насловне стране поменутог службеног гласника и надахнуто отворено писмо власника ружичастог јавног сервиса?
Док ће на прве две дилеме одговор дати време, код треће би требало да будемо проактивни и већ сада се мора деловати. За сваку негативну насловну страну требало би, у складу са принципом реципроцитета, објавити једну позитивну.
Да ли нам је Сорос, после сусрета са Вучићем, пријатељ? И хоће ли власник ружичастог јавног сервиса, диригент-аматер и писац отворених писама од Сороса тражити подршку за пројекте „Повећање демократског капацитета физичких обрачуна у ријалити програмима“или „Унапређење економско-сексуалних перформанси Змаја од Шипова“
На пример, насловну страну „Сорош наредио својим људима: Хоћу хаос и немире у Србији!“анулирати насловом: „Сорос никоме ништа није наредио, жели само мир у свету и нарочито у Србији!“. Наслов „Сорош за хаос у Србији дао скоро четири милиона евра - објављујемо списак свих плаћеника америчког тајкуна“заменити насловом „Сорос дао скоро четири милиона евра за журке у Србији - објављујемо списак свих ди-џејева, биће супер зезање“.
Власник јавног сервиса и диригент-аматер, који иначе веома воли пројекте као такве, могао би да аплицира за донацију код неке од Соросевих фондација пројектима попут „Повећање демократског капацитета физичких обрачуна у ријалити програмима“, „Унапређење економско-сексуалних перформанси Змаја од Шипова“или „Искорењивање дискриминације према животињама на основу врсте у ријалитијима“и тиме се искупи за отворено писмо.
И, да не заборавимо, обавезно, али обавезно приликом посете Џорџа Сороса Србији, поставити билборде „Соросе, Србине!“. Можемо и пројекат за то да напишемо.