Језички патријархат

JOШ ЈЕДНОМ О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ

Да није било коинциденције између трвења око доношења Закона о родној равноправности међу министрима, и одлуке Института за српски језик САНУ о неподобности родно диференцираног језика, могло би се помислити да је Одбор за стандардизацију језика грешком поново послао саопштење срочено пре шест година. Овако, можемо да посумњамо да се ради о радикално десном доприносу Влади да се што побожније држи мерила патријархата. По којима је, у граматичким оквирима, мушки род наводно неутрална категорија када се ради о професијама.

Ма немојте, ректор је, значи и ректорка, али, спремачица је увек у женским оквирима. Јер, тако је народ навикао, а све остало је „силовање језика“, без обзира на то што је још у 19. веку постојала и благајница, и председница, и деловоткиња, управитељка, како показује један финансијски црквени извештај из 1896.

Али, Одбор је устао против „банализације лингвистичке теорије“притиском („из иностранства“) да се на свако звање дода „иња“или „ица“, да би се знало да је на овом месту женска особа. Јер, и без тог суфикса се може закључити постојање „одговарајуће логичке категорије“, како се тврди у наведеној одлуци. Дакле, да осим менаџера, има и менаџерки.

Друго вам рогобатно звучи не само из навике, већ из (потиснуте) мизогиније, поручују поборници родно осетљивог језика. Наглашавајући да је српски по својој природи прилагодљив полним разликама, те да му не пашу конструкције типа .„председавајућа особа“(chairperson), што Одбор препоручује у најгорем случају.

А што би довело до нових зачкољица, јер како тај облик сложити са мушким глаголом? Лепо, као што се без проблема пише „државни секретар Татјана Матић је рекла“, што мање смета него „психолошкиња“или „суткиња“.