Неодољива романтика

Мјузикл Фантом из опере свакако представља најзахтевнију и најамбициознију продукцију Позоришта на Теразијама, важан корак у развоју домаћег музичког театра који ово позориште негује.

Фантом из опере најпре је био роман Гастона Леруа, фељтонски објављиван далеке 1909. и 1910. године. И поред две славне филмске верзије ове приче (једна из 1925, друга из 1943. године - она трећа, из 2004. године у режији Џоела Шумахера је у ствари филмовани мјузикл), славни Ендрју Лојд Вебер је своју верзију засновао не на филмским остварењима, што је данас чест случај, већ директно на литерарном предлошку.

Након глобалног успеха Мачака, Лојд Вебер је желео да уради „нешто сасвим другачије“, мрачну, готским штимунгом прожету љубавну причу која се одвија по катакомбама париске Гарније опере. Успех је био моменталан и планетаран. Након легендарне Вест Енд премијере 1984. године, Бродвеј две године касније преузима ову продукцију учинивши од ње најпопуларнији мјузикл свих времена.

То је прва представа која је прешла 10.000 извођења (и то још 2012. године, сада је број извођења много већи), и што је важније, Фантом се још увек са подједнаким успехом игра широм света (али је Лојд Веберов покушај наставка Љубав никад не умире доживео неуспех). Разлози за огромну популарност овог мјузикла свакако пре свега леже у лако запамтљивим мелодијама и спектакуларној продукцији, али исто тако и у неодољивој романтици којом је прожета ова прича. Истовремено, ово је, ако ћемо већ тумачити поп феноменологију представе, и нежна посвета „великој“опери 18. и 19. века (између осталог фрагменти који су инкорпорирани у модерну музичку матрицу инспирисани су Мејербајером и Моцартом).

Ансамбл је с пуно ентузијазма, али не и без потешкоћа посебно у певачком делу, успео да „изнесе“ову захтевну продукцију до задовољавајућег нивоа

Поставка Позоришта на Теразијама верно прати задате координате оригинала прилагођавајући их далеко скромнијим условима домаће продукције. Југ Радивојевић је довољно искусан и вешт редитељ (посебно у мјузиклима) те је читаву поставку пажљиво свео на меру расположивих му могућности. Уз помоћ једноставне, али промишљено „покретне“сценографије Александра Денића, редитељ разиграва поприлично статичну поставку, успевајући да представа при том не изгуби иницијални „over the top“замах који ову продукцију и чини тако неодољивом. Слободан Обрадовић је зналачки и инспирисано превео текст и стихове прилагођавајући их природно и домишљато прилично захтевним певачким тачкама. „Најспектакуларнији“аспект представе задржан је у изванредним костимима Татјане Радишић, који плене оригиналношћу и повременим хумором.

Ансамбл је с пуно ентузијазма, али не и без потешкоћа, посебно у певачком делу, ипак успео да „изнесе“ову захтевну продукцију до задовољавајућег нивоа. Фантом из опере представљао би велики напор и за много богатије позоришне куће, а та похвала амбицији и смелости посебно добија на значају када се има у виду генерални ниво нашег музичког театра који већ годинама готово искључиво зависи од ове позоришне куће. Тако да, уз све поменуте одмаке, ипак треба громко поздравити ову продукцију која уз све недостатке представља корак напред у тумачењу овог специфичног, веома популарног али и захтевног позоришног жанра.

Позориште: Позориште на Теразијама Представа: Фантом из опере Режија: Југ Радивојевић