Право стаје где власт почиње
САВАМАЛА, ГОДИНУ И ПО КАСНИЈЕ
Форензичари МУП-а тврде да и најмања честица води до убице, а како онда ни цела срушена градска четврт не води до починилаца
Форензичари МУП-а тврде да и најмања честица води до убице. Како онда ни цела срушена градска четврт не води до починилаца
Реченица коју су изговорили сви који су икада имали везе са правом, а притом нису имали активне везе са СНС-ом, да је у ноћи рушења у Савамали „на пар сати суспендована правна држава“, више не важи. Годину и по дана касније са сигурношћу се може рећи да је те ноћи не само суспендована већ и укинута
правна држава, а да се праве размере тек сада осећају. И да ће се тек осећати. И то не само када је у питању опструкција истраге о Савамали већ и свака друга истрага која има везе са актуелним режимом.
Рецимо, тужилаштво је одбацило кривичну пријаву коју је Наташа Јеремић поднела против СНС-а, њеног лидера Александра Вучића, као и функционера Миленка Јованова јер су је у саопштењу, усред председничке кампање њеног супруга, оптужили да је шеф нарко-картела. Образложење за то звучи подједнако надреално као и све што нам се ових дана догађа: Јованов није починио кривично дело лажно пријављивање, пошто је своју тврдњу изрекао у партијском саопштењу. Нажалост, тужилаштво није прецизирало да ли тамо где почиње страначко саопштење престаје да важи закон у сваком случају или само када се ради о саопштењу СНС-а. Баш као што није прецизирало ни зашто је одбацило пријаву против Вулина у вези порекла 205.000 евра уложених у куповину стана иако су докази да ту нешто није како ваља врло видљиви. Довољно је само поменути чињеницу да Вулин тврди да је новац доносио из Канаде у ратама, а да
је његова супруга, дајући званичну изјаву тужилаштву, рекла да је новац у Београду позајмила од тетке, што значи да је бар једно од њих двоје криво за давање лажног исказа.
Дакле, Савамала је била пробни балон у томе колико далеко држава може да оде и показало се - далеко, даље него што смо могли и да претпоставимо. Иако се за разлику од афере „хеликоптер“, која је угашена за само неколико недеља, одржала у фокусу интересовања скоро годино и по дана, приметно је да је у последњих месец дана са свих инетрнет-претраживача, на којима се појављивала као једна од најтраженијих вести, нагло нестала. Нечињење се показало као делотворно, а нова чињења су понуђена као сасвим добра алтернатива.
И у таквој атмосфери сасвим лако може да прође вест објављена у Вечерњим новостима, на основу разговора са форензичарима МУП-а да „и најмања микрочестица води до убице“, а да се нико не упита како тешка механизација и двадесетак агресивних нападача на људе и туђу имовину не воде нигде.
Ако бисмо одговор потражили у интегралној верзији извештаја које је МУП доставио тужилаштву, а које је објављено захваљујући редакцији КРИК-а, одговор би био – више него лако. Довољно је најинтригантнију истрагу у „савременој историји“поверити МУП-у, а његови „стручњаци“ће тај позамашан посао обављати читавих 13 дана, а онда годину дана крити шта су открили. Конкретно, МУП је после неколико ургенција тужилаштва извештај поднео 14. 6. 2017, дакле 13 и по месеци након рушења у Херцеговачкој, а у њему је описао радње које је обавио само у периоду од 6. маја 2016. до 19. маја исте године. Не само да су скоро две недеље каснили са почетком истраге за злочин који се догодио у ноћи између 24. и 25. априла (ваљда су чекали да службе пажљиво уклоне све доказе да којим случајем не би набасали на неки од њих), већ су бојкотовали и оно што им је убацивано директно у крило. Рецимо, 17. маја 2016. добили су ин- формацију од Службе за специјалне истражне методе који су све бројеви мобилних претплатника регистровани да су имали активности у то доба и у том делу града, али су одлучили да их не провере „јер их је много“. У извештају су закључили да је у питању ужи центар града у коме постоји велики број базних телефонских станица и много корисника, због чега се нису упуштали у анализу. Да којим случајем јесу, до сада би проверили не само оне који су те ноћи телефонирали у „ужем центру“већ и све грађане Београда.
Али, у тих 13 ударничких дана ударнички су разговарали са чак 16 сведока. Неки од њих су им рекли оно што су медији већ објавили: да те ноћи није било светла у Херцеговачкој, да чистачи први пут нису дошли у одређено време (нису дошли уопште, мада нема податка да ли су били на колективном одмору), да су камиони запречили пролаз ка Херцеговачкој од кружног тока до Ластине станице, да су људи затварани и да су им одузимани телефони...
Међутим, неколико сведока је могло да буде прави извор информација да су којим случајем нудили информације које су МУП-у битне. Ноћни чувар „Променаде“задужен за потез шеталишта од савског моста до сплава речне полиције, дао је врло конкретно сведочење: прво је стигао човек који се представио као обезбеђење „Београда на води“и тражи од њега да помери ауто пре него што стигне паук који ће „рашчистити“пут за три багера. Исти сведок је касније видео рушење, али на луцидно полицијско питање да ли се ради о оним багерима који су прошли поред њега, није могао да одговори са „да“јер је у том тренутку био предалеко да их препозна. С обзиром да је Херцеговачка била затворена из свих других праваца за пролаз багера осим из правца Београда на води, ово се изгледа није могло сматрати доказом јер увек постоји могућност да су неки други багери пали са неба. А и у Миленијум тиму, предузећу које изводи радове у пројекту „Београд на води“је речено да „они те ноћи нису имали активности“мада то не могу да докажу. Од Паркинг сервиса се није ни тражило да доказују зашто су у глуво доба ноћи „рашчишћавали пролаз“, било је довољно што су изјавили да су радили свој редован посао.
Последњи доказ који је МУП прибавио, а који се налази у извештају тужилаштву, јесте обавештење из Службе за катастар од 19. маја 2016. Након тога ништа! Нема саслушања градских челника, нема исказа оних који су јавно објављивали да имају податке, нема узимања исказа од директора јавних предузећа који су своје ресурсе уступили рушењу у Савамали...
Довољно да се извуче закључак да је полиција у потпуности опструирала истрагу. Или није? Наравно да није, изричит је директор полиције Владимир Ребић, који је изјавио да полиција марљиво ради а да он лично не верује да је тужилаштво доставило било какав извештај јавности. Министар Стефановић није био баш толико необавештен, већ је изјавио да има више извештаја, а да он не зна који је објављен.
Требало би дакле да поверујемо да нам је презентовано нешто што брука полицију а да је сакривено оно што доказује сав њихов труд. Добро, могли бисмо и тако, али онда остаје нејасно зашто је Прво основно јавно тужилаштво издало саопштење у ком нас обавештава да је од МУП-а тражило да прибави све податке који недостају, од идентитета Н. Н. лица до утврђивања предузетих радњи од стране надлежних државних органа. Можда су и они добили погрешан извештај?