ТВРДИ БАТА И МЕКИ АЦА
ОДНОС ВЛАСТИ И МЕДИЈА
Однос власти и медија
То што је шеф тајне полиције недавно направио још један скандал с новинарима никако не значи да их председник Вучић мање презире само зато што је театрално бојкотовао скуп
Братиславу Гашићу, директору БИА, баш не иде с новинарима. Једва да је прошло нешто више од две године како је своју ђилкошкошибицарску досетку о томе како „воли новинарке које лако клекну“платио губитком ресора одбране, нетом постављеном шефу тајне полиције десио се нови скандал и то на једном рутинском, протоколарном скупу. И да се разумемо, пуца Гашићу каиш што су новинар Политике Душан Телесковић и новинарка КРИК-а Весна Радојевић враћени с капије и нису могли да присуствују Академији поводом обележавања дана Безбедносно-информативне агенције јер, како им је речено, представљају безбедносну сметњу. Његов проблем је што је председник Србије Александар Вучић театрално бојкотовао скуп БИА наводно констерниран оваквим односом према медијима, а заправо бесан због аматерског приступа његовог штићеника који је јавности дао прилику да запита које то безбедносне аспекте двоје новинара не задовољавају, ко је, када и по чијем налогу радио ту процену. „Немам појма зашто нису пуштени, требало је све да их пусте“, казао је Вучић и нагласио да не мисли да су то биле безбедносне провере. „Много волим шефа БИА Братислава Гашића и много ценим његов рад, али нисам могао да допустим себи да одем на пријем на који нису могли да уђу сви новинари“.
Да бурлеска о тврдом Бати и меком Аци буде комплетна, Гашић се по налогу шефа лично извинио новинару Политике објаснивши како је заправо дошло до забуне и да је проблем у акредитацији а не у томе што је Телесковић безбедносно
ризичан, иако у Политици кажу да су недвосмислено утврдили да је акредитација стигла до сервера БИА. Новинарку КРИК-а овог пута није помињао. Чисто да му се опет нешто не омакне.
Опасна би заблуда, међутим, било уверење да Гашић има ту моћ да започиње рат с новинарима а Вучић игра улогу заштитника и миротворца. Оваква замена теза служила би једино да Вучић поред Стефановића, Гашића или садашњег министра војног Вулина у очима јавности изгледа пристојно. А ствари су далеко од тога. То је свет који не жели или не може, сасвим свеједно, да гарантује ни елементарну безбедност новинарима. То је свет који новинаре не доживљава као користан коректив власти, већ као политичке противнике на које свако мало напујда свој медијски батлерај, оне који су дужни по разним основама и који тај дуг морају да отплаћују. С тим што ће рок отплате потрајати онолико колико потраје и режим. А онда ће већ доћи нека друга власт којој су већ дужни из неког
претходног живота. Да није тако данас бисмо знали ко је напао новинаре на дан када је Вучић полагао председничку заклетву, уместо што у Тужилаштву имамо обједињен поступак против непознатих лица, са унапред познатим исходом. Да није тако знали бисмо да ли је новинарка Светлана Војиновић заиста праћена и ако јесте по чијем налогу и са којим намерама. Да није тако Вучићеве прес конференције не би изгледале као ислеђивање криваца који треба да прођу катарзу слушајући богоугодна питања режимских медија. И, напослетку, која то логичка опсервација оправдава чињеницу да велики оглашивачи паре по правилу истресају готово искључиво у режимске медије упркос очитој диспропорцији између њихових садржаја и стварности коју живимо.
Истина, Вучић је у еволутивном смислу направио озбиљне помаке. Пре скоро две деценије као министар информисања откидао је медијима главе кажњавајући их без икаквог судског поступка да би данас догурао и до спорадичних лицемерних извињења. Али читава ствар се не дешава зато што председник данас мање презире новинаре него пре двадесет година. Чињеница је да у Србији постоје два ефективна фактора – Вучић и странци. Кад ови други процене да је прекардашио и подигну обрву, код овог првог проради инстинкт за самоодржањем.
А што се оно мало професионалних медија и новинара у њима тиче, нема разлога за бригу. Они су безбедносна сметња већ самим својим радом. И још нешто - ако је симпатични фолк певач Драган Којић Кеба безбедносно интересантан, било би крајње забрињавајуће да часни професионалци то не буду.