Шта то беше слободна воља
ЦРКВА И ЉУДСКА ПРАВА
Зашто држава ћути кад јој се Црква меша у посао око осмишљавања мера за пораст наталитета, да ли зато што ће и њена стратегија о рађању бити репресивна
Дужни смо да обновимо наш народ и да препоручимо нашим матерама да су дужне да рађају, поручио је недавно патријарх Иринеј и, обишавши Сајам књига, сео у свој бесни ауди, или неки други луксузни ауто. Ваљда није била прилика да примети и да је монаштво дужно да се одриче овоземаљског блага, за које често каже да не припада појединцима у мантији, већ епархијама. Као да то није иста ствар, само другачије паковање.
Изјавом је први међу једнаким епископима мало препаковао део беседе митрополита Амфилохија. Који је, служећи литургију у Пећкој патријаршији оптужио Српкиње да „у својим утробама побију за једну годину више деце него што су побили Мусолини и Хитлер и Броз и ови који су овде на Косову и Метохији“. Радовић, или његова митрополија, може да купи и хеликоптер, само да приштеди од прихода манастира Острог, за који се тврди да износи два и по милиона евра годишње.
А није да му хеликоптер не треба, он вазда негде жури да се обрати и другима разноразним увредама. Да л’ ЛБГТ популацији као носиоцима „смрада“и „неморала“, или Црногорцима, као „воловима“, или неком трећем, петом…, каквим другим бисером говора мржње. Он ће, можда бити позван да за то одговара пред цивилним законима, али, рекло би се - никад неће признати основна људска права грађана. Јер, шта је њему до Устава и међународних конвенција? Мада, ни Бог не би благонаклоно гледао на митрополитове испаде.
Црква је у Србији, чини се, претежнија од државе, и боље од медицине зна да је фетус (и до 10. недеље) већ човек, те да је абортус убиство. „Постајемо ембриоцентрично друштво, а све више запостављамо квалитет живота рођених, као и здравље трудница“, изричита је Драгана Стојановић из Асоцијације за сексуално и репродуктивно здравље.
По томе су црква и држава једнаке, она сматра, али биће да је прва „једнакија“јер дугој не плаћа порез (на енормни промет), па смо све мање секуларни, док црквена догма буја. У
тој клими моћи, појединцима се може да ударе на право на слободу грађана у свим видовима, чим се то коси са СПЦ доктрином. А она је, примећује Стојановићева, по питању абортуса малтене ексклузивна.
„Већина других религија се по тој ставци не изјашњава. Ислам нема став када је почетак живота, исто је и са јудаизмом, будизмом, док је 53 одсто римокатолика на страни слободне воље жене да одлучује о свом телу“, она наводи. Шта то беше „слободна воља“, да ли је то оно што нам је и сам Господ бог оставио? Да не похрлимо сви у рај као зомбији.
Иу цивилном смислу слобода је загарантована најпримарнијим законима, али се држава не изјашњава када је Црква ограничава. Истина, јави се понеко, или тачније – понека, као што је Зорана Михајловић, потпредседница Владе и председница Координационог тела за родну равноправност. Или Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља, задужена за демографију, о чему ћемо нешто касније. Након што се осврнемо на стратегију о рађању коју је министарка најавила. Е, баш ту (можда) лежи „квака“зашто држава ћути кад јој се Црква меша у посао око осмишљавања мера за пораст наталитета.
„Абортус је идеалан основ за озваничење брака између ове две институције“, Стојановићева слути да ће и ова стратегија бити репресивна, како би се моделовала демографска слика Србије. Шта би могло следеће, ако би се држава испречила личној контроли рађања? Стерилизација оних са преко одређеног броја деце, она наговештава и такву могућност. Да буде што више (православних) Срба, а да се Ромима и муслиманима смањи наталитет, могао би бити заједнички циљ тих складних „супружника“, чега се плаши Стојановићева. Само, ко ће ту да буде мушко, глава породице? Јер, по нашем Уставу, истополни бракови се не признају, док је милијарду пута изречено шта о томе мисле црквени званичници.
А јасно је шта Црква хоће од жена, да јој буду покорне, као и свом мужу, како гласи један од брачних завета. Али, чему тежи држава пре доношења поменуте стратегије? Што драстичнијем капитализму, ако је судити по тетошењу залагања Цркве за хиперрепродукцију.
„О томе је најбоље говорио Маркс, оцењујући прекомерну производњу као основ све већих социјалних разлика, а мањих могућности за запослење и едукацију“,Стојановићева објашњава како се ствара „резервна армија радника“. Или лумпенпролетеријат, речено Марксовим језиком. На црквеном дијалекту, хиперрепродукција значи вишак купаца реликвија и корисника услуга. Јер, ако немаш за струју, бар имаш за свећу.
Цивилно говорећи, или по Марксу, креирани однос снага прекомерном производњом води већој незапослености, услед чега они што раде, раде удвостручено. Звучи ли вам то познато? Срж свега је увећавање профита елите, и стално обнављање радне снаге. Плус, бесплатни допринос жена у рађању, те процват (пробраног) наталитета, а преломљено по сопственој грбачи.
Зато Зорана Михајловић каже: „Пустите жене да рађају када оне то желе“. Нису јој остали дужни свети оци, па је владика Иринеј бачки оптужио за нешто слично велеиздаји. Својом критиком патријарха она је заправо подржала немачку нобеловку Херту Милер, која је само дан раније за ратове у Југославији прогласила кривим српски народ и СПЦ, како је бачки протумачио речи Михајловићеве.
Видећи је као кукољ у житу СНС-а, он је у томе прозрео „њен лични, а не политички став“, те напоменуо да јој треба „помоћ духовника“. Да се не би даље „удаљавала од цркве својих предака“. Шта је следеће, бациће на њу анатему? Као што су безмало учинили са припадницима ЛГБТ популације. Премијерку Брнабић, иако „антироткињу“по Амфилохију, некако су успели да сваре, па се патријарх са њом чак и фотографисао. Али она је очито и више од жене, чим је тако блиска председнику Вучићу, подједнако забринутом за српски природни прираштај.
Са најважнијим Србином и синонимом државе, Црква има још доста сличности јер се пача у све и свашта. Од расподеле медијских фреквенција, што јој је омогућила држава, као и учешће у сваком важном телу система (кога, истина, и без ње нема) до школовања и политичких питања, чак и прекограничних, у Републици Српској, рецимо. Црква се пита и када се ради о, рецимо, организацији пихтијаде, па што не би рекла и коју о абортусу.
Све и да се забрани, стратегијом, па законом (а можда и Уставом!), а упркос јасном противном ставу Ђукић Дејановићеве, надлежној за демографију, абортус неће нестати. Само ће жене своје право остваривати илегално. „У Румунији је Чаушеску 1967. ставио ван закона вољни прекид трудноће, што је драстично утицало на смртност трудница будући да су побачај вршиле у неадекватним условима“, примећује Драгана Стојановић. Или је то била божја казна?
Међутим, нико са оба врха да каже неку истиниту реч о томе шта чека децу кад дођу на свет? За душу не морају да брину, ту су на стотине православних храмова (тачан број не знамо, јер нам га нису доставили из Патријаршије), а тек покоја народна кухињица. Али, кад им се на то скрене пажња, веле: ми нисмо социјална установа.
Кад је држава у питању, она подмлатку оставља у аманет дугове, нефункционалне институције, економију у суноврату... А Црква каже кроз уста патријарха да „крв и страдања у ратовима треба да буду семе нашег новог нараштаја”. Каква фантастична визија будућности!