У СРБИЈИ НАЈВЕЋИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА РАСТ
Григорис Стергиулис
Потрошачима у будућности неће бити толико важно који извор енергије користе - струју, нафту или гас – већ ће желети да на бензинској пумпи добију оно што им је потребно. Зато ће бензинске пумпе у будућности потрошаче снабдевати свим изворима енергије, истиче Григорис Стергиулис, главни извршни директор Хеленик Петролеума, грчке компаније која је 17. октобра прославила 15 година пословања у Србији.
„То ће се дешавати и због тога што живот постаје све компликованији, људи су све више преокупирани обавезама, што приватним, што пословним. Због убрзаних промена у свету данас морамо да планирамо како ће изгледати живот потрошача за десет година. Потрошачи сада о томе не размишљају, али ми већ размишљамо о начину живота у 2027. Зато смо ушли у све линије пословања - производњу електричне енергије, петрохемијски бизнис, природни гас, област истраживања, тако да се Хеленик Петролеум све више трансформише из нафтне у енергетску компанију“, наглашава Стергиулис.
Нафтне компаније су преживеле турбулентна времена и убрзано се мењају. Каква је визија будућности Хеленик Петролеума?
Визија развоја Хеленик Петролеума је и прилагођавање потребама тржишта. Када људи говоре о реформама обично помисле на губитак посла и смањење плата, а за нас реформе значе нешто посве друго – прилагођавање потребама друштва и потрошача. Живимо у глобалном свету који се мења екстремно брзо. Све промене и иновације морамо да прихватимо брзо и уколико то учинимо имаћемо предност у односу на друге играче на тржишту. Иновације за нас значе имплементацију најновијих технологија, техника и алата који ће нам омогућити да будемо ефикасни и конкурентни на тржишту. Захваљујући томе што послујемо на рубу Европе – Грчкој, Србији и другим балканским земљама - схватамо да конкуренција долази са Блиског истока, из Кине и Индије, а то и није тако далеко. У том смислу морамо да будемо конкурентни производњи са нижим трошковима, каква је у тим земљама. И прилично смо успешни у томе.
Коначно, компаније које мисле да доживе будућност морају да буду део друштва. Србија данас има најобразованију генерацију у историји, такође у Грчкој имамо најобразованије људе у нашој историји. То је за нас велика обавеза – да искористимо то знање и да створимо за те људе шансе и прилике. Уколико ми то не учинимо доћи ће до „одлива мозгова“- млади људи одлазиће у друге земље и нудити им своје знање. Недавно смо дали школарине за 19 студената, укључујући шест студената из Србије, који ће похађати постдипломске студије економије и енергетике на два факултета у Грчкој, у Пиреју и на Криту. Инвестирамо у знање, желимо да креирамо нову генерацију инжењера и најбоље од њих ћемо запослити у Хеленик Петролеуму. Можда ће баш ти млади људи нашу компанију учинити још бољом и снажнијом.
У реду, тако видите Хеленик Петролеум, а како видите будућност читавог енергетског сектора?
Кроз питање сте дали и део одговора, јер сте рекли будућност енергетског сектора, а не само нафтног или само електричне енергије... Данас се говори о енергији без обзира на извор. Пре неколико година сматрали смо да је електрична енергија нешто потпуно другачије од нашег бизниса, сада је све помешано. Возила користе као погон струју, природни гас или дизел. До 2030. или 2040. дизел ће бити доминантно гориво за транспорт. Али, пре или касније, повећаће се удео струје и гаса, а ми желимо да будео део тих промена, да инвестирамо и проширимо портфолио на све ове изворе енергије. Све велике компаније раде исто. У овом региону смо највећи и министру за енергетику Србије Александру Антићу сам рекао да желимо да учествујемо у инвестицијама на обострану корист. Сви желе да инвестирају и говоре о великим инвестицијама, али као Грк и Сократов поборник рекао бих да мали кораци креирају велики пут. Желимо да идемо корак по корак. Прошле године Хеленик Петролеум је остварио укупан приход од око 7 милијарди и профит пре опорезивања од 836 милиона евра, надамо се да ћемо исти резултат постићи и у овој години, што значи да је компанија финансијски стабилна.
Како је глобална финансијска криза, која је нарочито погодила Грчку, утицала на пословање компаније и да ли сте морали да мењате планове?
У Грчкој је потрошња пала за 35 одсто и морали смо врло брзо да се трансформишемо у извозну компанију. У овом тренутку шест до седам милиона тона или 60 одсто наше производње извозимо у све делове света. Пласман целокупне овогодишње и половине производње планиране за 2018. је већ уговорен и у том смислу нас криза није погодила.
Недавно сте изјавили да сте успешно окончали процес стабилизације. Колико је томе допринела ера јефтиног новца, јер камате на светском тржишту одавно нису биле ниже?
Током кризе каматне стопе су биле око осам одсто и то је слабило нашу конкуретност. У 2016. каматне стопе су пале испод три одсто и то нам је дало простора да „продишемо“, да будемо конкурентнији, јер смо могли да се задужујемо као и остали. Захваљујући томе и своје производе можемо да понудимо по повољнијим ценама, обезбедимо бољу услугу и да наставимо експанзију у свим земљама Балкана.
Две трећине струје у Србији се производи из лигнита. То неће моћи да траје вечно. Ствари се екстремно брзо мењају и потрошачима ускоро неће бити важно који извор енергије користи њихово возило, већ колико их то кошта
Шта тај план конкретно подразумева и какви су вам планови за Србију?
Бензинске пумпе, а у Грчкој и другим земљама имамо их око 2.000, праве мали профит у поређењу са укупним профитом компаније, али оне отварају „врата“тржишта, а
овај регион је у фокусу нашег интересовања. Прво о чему морамо да водимо рачуна је да повећамо ефикасност и смањимо трошкове. Тим пре што сада не функционише цевовод од Солуна до Скопља - не бих да коментаришем разлоге, јер је то ван наше контроле – а да он ради могли бисмо по нижим ценама да дистрибуирамо производе врхунског квалитета. Док се тај проблем не отклони наши људи у ЕКО Сербиа су осмислили план експанзије у области енергетског сектора. У Србији се, наиме, две трећине електричне енергије производи из лигнита. То неће моћи да траје вечно. Ствари се екстремно брзо мењају. Све компаније ће бити повезане кроз електричну или мрежу природног гаса и десиће се унификација цена, тако да ће цена гаса у Холандији бити иста као у Београду, а цена струје биће иста у Бугарској и у Португалији. За то треба бити спреман, јер потрошачима неће више бити важно који извор енергије користи њихово возило, већ колико их то кошта. Ми већ разговарамо о свим тим пројектима.
У уторак, 17. октобра навршило се 15 година од доласка Хеленик Петролеума у Србију. Да ли сте се, можда, покајали или је то била добра пословна одлука? Има ли шансе да се удео ЕКО Сербиа на домаћем тржишту битније повећа са седам одсто?
ЕКО Сербиа је овде 15 година, запошљава 45 људи у централи, а 700 људи ради на пумпама. Није било лако на почетку. Сада се познајемо, верујемо једни другима, имамо веома јак тим. Бренд Еко је добро познат у свих шест земаља у којима послујемо, јер наши потрошачи знају да купују производе врхунског квалитета и да за свој новац добијају праве количине. Наш мото је да понудимо тачне количине по добрим ценама у правом тренутку. Уз све то долази и добра услуга. Потрошачи све више желе врхунску услугу, продавце са осмехом, добре производе - не само гориво - на пумпама, а најважније је поверење. Пре неколико година се водила велика дискусија у компанији да ли ћемо да останемо у Србији или не. Срећни смо што је однета одлука да останемо и додатно инвестирамо. Сада је Србија наш приоритет. Очекујемо да наш тржишни удео расте, јер нисмо задовољни са уделом од седам од-
сто. А пошто желимо да извозимо из Грчке, лакше нам је да извозимо у Србију и друге земље региона него у Шпанију. Уз то и локални менаџмент има план даљег ширења на овом тржишту, тако да је долазак у Србију за нас био win-win одлука.
Да ли ће и на који начин на ваше стратешко опредељење да делатност проширите и на производњу електричне енергије и гаса утицати чињеница да су у том бизнису у Србији доминантне две државне компаније – Електропривреда Србије и Србијагас? Да ли вам то може пореметити планове?
Не заборавите да је Србија европска земља
Али нисмо део Европске уније?
Сигурно ћете бити у наредним годинама, чему пружамо снажну подршку. Законска регулатива ЕУ ће у наредном периоду морати да се имплементира и у Србији. Модели који постоје у Европској унији, попут изласка на берзу електричне енергије, мораће да се примењују и овде. У наредним годинама ће се десити драматичне промене и ми ћемо бити ту. У том контексту не видим негативне последице.
Послујете у неколико земаља региона, у Србији, Бугарској, Црној Гори, Македонији и Кипру. Ако упоредите пословну климу у тим земљама, шта су предности, а шта мане Србије?
У неким земљама достигли смо врхунац и није лако остварити даљи раст – у Кипру, БЈРМ и Црној Гори. Највећи потенцијал за раст видимо у Србији и Бугарској. Морам да напоменем да поред матичне компаније у Грчкој имамо још шест компанија које су све ове године забележиле профит.
Има ли шансе да у догледно време проради ваша рафинерија у Скопљу?
Економски показатељи не говоре у прилог почетка пословања рафинерије. Реч је о једноставној рафинерији, без комплексне технологије и губила би новац. С друге стране, Скопље има велику предност – капацитет складиштења и ми ћемо да искористимо те капацитете како бисмо лакше транспортовали гориво широм региона. Поручио сам и вашим министрима да у Србији не морају да се граде нова складишта за резерве. То су велике инвестиције и трошење новца. Можете да поседујете купоне и да чувате залихе било где. На тај начин се штеди новац и користи за друге сврхе.
Како појава и убрзани развој електричних и хибридних аутомобиле утичу на нафтне компаније, попут Хеленик Петролеума?
Не много. Највећи „непријатељ“потрошње нафтних деривата нису електрични аутомобили већ све ефикаснији мотори, јер нова возила троше свега три, четири литра горива на сто километара. Нико не очекује да ће у наредних 30 година број електричних и хибридних аута имати тржишни удео већи од десет одсто.
Шта би за вашу компанију значила изградња брзе пруге од Солуна до Будимпеште?
То је велики пројекат. Питање увек јесте како јефтиније да транспортујемо наше производе из Солуна до централне Европе. Могли бисмо да то да чинимо железницом, али брзом железницом се допрема највише робе из Кине. Оно што морам да кажем јесте да гасовод или брза железница не унапређују сами по себи економију. То јесте геополитички добро, али у финансијском смислу вам то не пружа неке веће могућности.
Да ли би на бизнис са гасом позитивно деловала изградња Турског тока ако се он преко Грчке и БЈР Македоније настави до Србије, па даље ка Европи?
Винстон Черчил је рекао да сигурност снабдевања значи диверсификација, а диверсификација значи да постоје различити извори. Сваки нови гасовод је више него добродошао, али се мора дефинисати где ће ти производи бити продавани. Јер постоји велика опасност. Морамо да будемо врло опрезни, не треба да сувише сањаримо чему смо у овом региону склони. Често мислимо да смо центар света, а нисмо. Треба да дефинишемо регионе у којима послујемо и да се у тим регионима развијамо. Треба да престанемо стално да гледамо на север. Уколико бих вас питао као која земља бисте желели да будете развијени вероватно бисте рекли неку са севера. Али ми тамо не припадамо. За нас је далеко лакше да послујемо на Балкану.
У Грчкој је потрошња горива пала за 35 одсто, морали смо да се трансформишемо у извозну компанију, сада 60 одсто производње извозимо у све делове света и у том смислу нас криза није погодила