Мондијал добар селектор лош

СМЕНА СЛАВОЉУБА МУСЛИНА

Домаћи фудбал никада није био исто што и домаћа кошарка, Србија није Југославија, данашњи фудбал није јучерашњи, а са свиме тиме се Срби тешко суочавају, па је природно што ни Славољуб Муслин више није селектор репрезентације. Његов краткотрајни наследник Младен Крстајић биће једанаести тренер у једанаест година савременог фудбалског постојања Србије, а мандат ће му остати упамћен искључиво по потрази за дванаестим. Новина је само то што је Муслин смењен након што је, барем технички, обавио посао за који је плаћен, то јест одвео Србију на Светско првенство 2018.

Фудбалске разлоге за Муслинову смену ипак није тешко наћи. Србија има тим који – према познатом веб-сајту „Трансфермаркт“– вреди барем двоструко више од ирског и аустријског, неких седам пута више од грузијског и двадесетак пута више од молдавског. Једино су Велшани ценом отприлике у српском рангу, с тим што малтене пола њихове вредности припада Герету Бејлу. Конкуренција за пут у Русију није се, дакле, никако могла прогласити застрашујућом, а Муслинова је Србија лет потврдила тек након последње утакмице, кућног мучења против Грузије прекинутог голом у 74. минуту. Репрезентација јесте давала два, али је и примала гол по утакмици – а прилике у којима је њену мрежу самоубилачки спасавао голман Владимир Стојковић више нико ни не броји – па је овдашњи навијачки свет махом очекивао да Србију на Светском првенству демолира први озбиљнији противник. Муслин је приде кроз целе квалификације игнорисао постојање Сергеја Милинковић-Савића, једног од акутно најбољих српских фудбалера. Фудбалских разлога је, све у свему, довољно. Једино погрешно у Муслиновој смени била би навијачка нада да ће под новим селектором све ово изгледати ишта боље.