Дистанцирана независност
КАТАЛОНСКА КРИЗА ЈОШ ДАЛЕКО ОД РЕШЕЊА
Држава је преузела контролу над покрајином, најавила тужбе против одговорних за побуну, расписала ванредно гласање, а смењени председник каталонске владе Карлес Пуђдемон борави у Бриселу, али негира тражење азила
Брисел се, ипак, умешао. Додуше, не Европска унија која се и даље чврсто држи става да је каталонска криза унутрашње питање Шпаније, него држава Белгија у коју су дошли смењени председник каталонске владе Карлес Пуђдемон и петоро његових министара. Њихово појављивање у Бриселу прошлог понедељка десило се 24 сата после „понуде“Теа Франкена, министра за имиграцију, да Белгија може да пружи политички азил каталонском лидеру, ако га затражи. Испоставило се да се министар истрчао
са личним ставом који не дели белгијска влада, али тема је била сервирана и још више него актуелизована доласком Пуђдемона и петоро министара. Белгијска влада је одбила да Пуђдемону уступи салу за конференцију за штампу, па се новинарима обратио у клубу новинара. У сали са педесетак места било је бар 150 новинара. Говорећи нешто више од пола сата Пуђдемон је негирао да је у Брисел дошао да би тражио азил већ да би свету показао „велики дефицит демократије у Шпанији“, али је потврдио да до даљег остаје у седишту Европске
уније. Рекао је да не бежи од правде и да би се одмах вратио у Шпанију ако би добио одређене гаранције за фер процес. Прихватио је изборе 21. децембра, али је од владе у Мадриду затражио јасне гаранције да ће уважити резултате, ма какви они били.
Док су Пуђдемон и сарадници били на путу ка Бриселу, шпански државни тужилац Хосе Мануел Маса објавио је да се против Пуђдемона, његових министара и председништва каталонског парламента покреће истрага због побуне, отказивања послушности и малверзација.
То су факти који ће наредних дана бити допуњавани новим детаљима. Политички контекст Пуђдемоновог боравка у Бриселу отвара дилему: да ли је капетан напустио брод који је почео да тоне? Још се нису појавиле анкете о вредновању Пуђдемоновог потеза и тек ће се видети како ће реаговати они који су га подржавали. Уместо улоге каталонског великомученика, која му је била намењена у случају хапшења и која би му подигла популарност, наставак борбе за своје идеје види „са дистанце“, као искуство које су својевремено већ живели Љуис Компањс и Ђозеп Тарадељас, али у битно различитим политичким околностима. Белгијски потпредседник владе Крис Петерс је рекао оно што многи мисле: „Кад се проглашава независност, боље је остати уз народ“.
Прве две тезе поменуте у прошлом НИН-у на тему даљих догађања показале су се као тачне: каталонски парламент је 28. октобра са само 70 гласова (укупно је 135 посланика) „за“и без присуства опозиције изгласао Резулуцију о успостављању Републике Каталоније, а само 45 минута касније Сенат у Мадриду дао је зелено светло влади за примену члана 155. Устава. Премијер Маријано Рахој је исте вечери, после ванредног састанка владе, изашао са одлукама: заједно са комплетном владом смењен је председник Пуђдемон, смењен је шеф каталонске полиције, распуштен је каталонски парламент, а за 21. децембар сазвани су ванредни избори. Контролу над покрајином преузима „принудна управа“на челу са потпредседницом владе Сорајом Саенз Сантамаријом. Примопредаја власти обављена је без већих проблема и опструкција. Минулог уторка Уставни суд је и формално поништио одлуку о унилатералној независности Каталоније.
У недељу су у Барселони одржане масовне демонстрације подршке јединству земље, што је била још једна слика „друге Каталоније“. Два основна и, чини се, ненадокнадива хендикепа каталонских сепаратиста су унутрашње нејединство и одсуство било какве озбиљне међународне подршке.
У међувремену, сви су почели припреме за изборе. Учешће најављују и сепаратистичке партије, а из опозиције стижу предлози о заједничком наступу. Гласање је најбоље решење, али овде (још) нико не поставља кључно питање: шта ако на ванредним изборима победе сепаратистичке странке и ако опет у локалном парламенту буду имале већину? Да ли ће опет прогласити једнострану независност, да ли ће влада опет применити члан 155. Устава, да ли ће се - и докле - тако ићи укруг?
Заправо, то је, индиректно, владу у Мадриду из Брисела питао Пуђдемон.
Гласање је најбоље решење, али нико не поставља кључно питање - шта ако на ванредним изборима победе сепаратистичке странке