ЛУДИЛО КАО СИСТЕМ
Лудило као систем
Током кампање за председничке изборе, негде у марту ове године, напредњаци су одржали митинг у Параћину. Још од јутра у град је пристизала дилижанса аутобуса из читаве Србије. Много пре главне свите дошла је артиљерија најамничких медија да сними атмосферу у граду стакла, и узме изјаве од случајних пролазника, који ће – гле, каква случајност! – сви до последњег бити симпатизери напредњака.
У једној од улица којом је било предвиђено да прође тадашњи премијер и будући председник, и где су се већ били окупили грађани, ТВ екипа прилази некој баки која стоји поред тарабе у свом дворишту. Новинар је пита да ли је уморна? Она, сва озарена каже да би могла до сутра тако да стоји и чека онога који једини Србију води правим и сигурним путем. Само њему верује, јер је поштен и вредан. И нека је смањио плате и пензије, наставља бака егзалтирано, јесте, пензија јој је мала, али одрекла би се она не десет, него и двадесет процената, само да Србији крене.
Није смешно. То јесте општа слика наше беде и безнађа – бака која стоји и чека да Србији крене.
Пре четврт века кренуло је онима због којих Србија данас стоји. И не само да стоји, него се враћа у период зулума и дахија, с том разликом што су данашње дахије домаћег порекла. Међутим, харач зато није мањи. Напротив! И данак у крви српских дахија бројчано је увелико превазишао онај из времена Турака. Када заврше школе млади не одлазе из Србије, њих терају из Србије. За два века трајања данка у крви, турске власти су са наших простора одвеле између две и три стотине хиљада дечака. А за непуне две деценије владавине радикал-напредњака-социјалиста отерано је у бели свет дупло више младих.
Одувек је у Србији праг толеранције поданика према власти био ненормално висок. Као што је висок и критични број „параћинских бака“по квадратном километру. Нама је у традицији континуирано упражњавање дисциплине трпљења. „Параћинска бака“није самородна, већ се узгаја дуго, као енглеска трава. Стратегија напредњачке власти је ослободити се у што већој мери оних који мисле својом главом. Они су дисонанца у лудилу које се све више захуктава.
Откако су напредњаци на власти редовни су једино ванредни избори. Приходи грађана су све мањи, а новогодишњи празници све дужи. Улични украси и јелке постављају се већ почетком октобра, а скидају у априлу. Слављеничко расположење не престаје, па је тако недавно на стадиону Ташмајдан прослављен девети рођендан Српске Напредне Странке. Једну у суштини приватну забаву финансирала је држава Србија. Од Богословије па све до надвожњака у Рузвелтовој улици у два реда било је паркирано преко стотину аутобуса из Пландишта, Бачког Јарка, Црне Траве... Тужан призор. Мусави аутобуси распаднутих друштвених фирми превозе тужне људе сличног изгледа. Поред ботова далеко је више било упропашћених средовечних грађана чији се радни век свео на сваштарење, на нередовне, слабо плаћене послове како би прехранили породицу. И зато никога не би требало да чуди што су они спремни да потегну сто, или чак три стотине километара, да би тапшали за сендвич и дневницу од хиљаду динара. Какав пораз! Са тим излуђеним светом лако је манипулисати. Без јачих социјалних потреса напредњачка власт је 2014. године спровела противуставно умањивање плата и пензија, дакле, отворену хајдучију државе над својим грађанима. Сада увелико у медијима најављује повећања плата и пензија. Међутим, у питању је само враћање тих истих плата и пензија на ниво од пре три године. Уставни суд је својевремено одбио да се изјасни о уставности закона којим су смањене пензије. И ником ништа. А напредњачка власт и даље губитке неких јавних предузећа покрива пленом од пљачке пензионера.
Опстанак садашњег режима зависи од тога у којој мери ће успети да укине здрав разум. Тренутно је на сцени јавног живота у Србији лудило ослобођено свих стега. Оно што су институције за државу, то је лудачка кошуља за лудака.
Наш лудак је на слободи!
За два века трајања данка у крви, турске власти су са наших простора одвеле између две и три стотине хиљада дечака. А за непуне две деценије владавине радикалнапредњака-социјалиста отерано је у бели свет дупло више младих