Див на стакленим ногама

МЕЊА ЛИ СЕ СТАВ ЗАПАДА ПРЕМА ВЛАСТИ У СРБИЈИ

Индиције да Вучић више не ужива снажну подршку Запада, на какву је навикао, не значе ни да је драгоцена подршка усмерена ка неком другом, нити да ће стисак чврсте руке ослабити

Индиције да Вучић више не ужива снажну подршку Запада, на какву је навикао, не значе ни да је драгоцена подршка усмерена ка неком другом, нити да ће стисак чврсте руке ослабити

Изгледа исто као и у претходним епизодама – странка, као, захтева ванредне изборе, Александар Вучић се, као, нећка, а разлог за потез мотивисан страначким разлозима тражи се у „атмосфери“- али изгледа да ситуација овога пута није баш сасвим иста.

Има, наиме, индиција да Вучић више не ужива онако снажну подршку Запада на какву је навикао, али то не значи да је она усмерена ка неком другом, јер се (још) не види да би га неко могао победити и да би, приде, био спреман на пресецање косовског чвора. Пораст „нервозе Запада“још мање значи да постоје шансе за попуштање

стиска чврсте руке овдашње. Напротив. „Најопаснија је рањена звер“, реченица је која се наметала у неколико разговора претходних дана.

Да се нешто мења први је 23. октобра наговестио амерички званичник Брајан Хојт Ји тврдњом о немогућности „седења на две столице“за земље које желе да уђу у ЕУ. При томе је, кажу упућени, једина новост у томе што је став стално присутан на интерним састанцима, овога пута изречен јавно.

Јесте да је после и сам Хојт Ји објашњавао како то није био ултиматум, већ савет и да су се у „пеглање“ситуације умешали и Дејвид Мекалистер, специјални изасланик Европског парламента

за Србију („о чланству одлучује ЕУ, а не Вашингтон“) и други представници ЕУ – али је то „пеглање“, тврде упућени, било упућено широј јавности. Онај коме је порука послата разумео је поенту, каже један од наших саговорника који у искреније разговоре на озбиљне теме улазе само у условима анонимности.

Према неким изворима, након наступа америчког званичника, из Београда су упућени позиви у помоћ „пријатељским канцеларијама“у Бриселу. Позитивном одговору на апел, осим досадашњег имиџа политичара који испуњава задатке („Вучић delivers“) помогла је, верује се, и чињеница да је

СНС (придружена) чланица блока народњачких партија ЕПП, у коме важе такорећи „фамилијарна“правила понашања, односно обичај међусобног помагања и подршке. Укратко – Ји је, каже један од наших саговорника, бацио лопту ЕУ како би убрзао ствар и онда се повукао оставивши Бриселу да се даље носи са проблемима на Балкану.

Забашуривању целе приче у јавности макар и невољно допринео је руски амбасадор Александар Чепурин оном омаловажавајућом изјавом о „седамдесет петом заменику двадесет четвртог помоћника заменика министра иностраних послова САД“који „Трампа није ни видео“. Пажљивији посматрачи, међутим, сетиће се да је управо Ји, који по функцији јесте „само“заменик помоћника америчког државног секретара, имао нека важна посла у Македонији и Црној Гори. И да су се обе те државе, упркос интензивним настојањима Москве, одлучиле да се ипак сместе на једну столицу, окренуту Западу.

Утом контексту, занимљива је спекулација да је на састанку са Вучићем, после кога смо пет сати чекали саопштење, Ји у позитивном контексту поменуо идеју Вука Јеремића о формирању специјалног тужилаштва за високу корупцију – нечег, отприлике, сличног чувеном румунском Националном антикорупцијском директорату (ДНА) који, нарочито од 2013, од када га води Лаура Кодрута Ковеси, озбиљно доприноси позитивној промени имиџа земље познате по корупцији, што потврђују и похвале из Брисела. Бескомпромисан рад Лауре Ковеси и ДНА резултирао је бројним хапшењима на високом нивоу - на списку осуђених су један премијер и бројни министри, а подаци кажу и да је у просеку годишње више од 1.200 званичника под истрагом, 92 одсто процесуираних су и осуђени, а ДНА, према истраживањима, ужива двоструко већу подршку грађана него влада (иако има и сасвим супротних ставова и критика начина на који ДНА долази до података).

За сваког понешто:

Иако Вучић после сваког сусрета са Ханом настоји да јавност увери у њихов пријатељски однос, европски комесар је српске новинаре у Тирани покушао да охрабри речима: „Будите уверени, на вашој смо страни“

Наравно да је немогуће наћи доказе за спекулацију о наводној одлуци Јиа да пример ДНА помене у разговору са председником Србије и Вучићевој наводној забринутости због тога. Али је писање прорежимских таблоида, према коме „Запад тражи да контролише тужилаштво и медије у Србији“одлично послужило да се цела прича у политичкој чаршији доживи као поуздана. А постоји и изјава Јиа од 9. новембра, која се може видети на фејсбук-страници Гласа Америке, у којој је као „срамно“оценио „благо понашање Европе према корумпираним лидерима у региону“, не прецизирајући, међутим, на кога мисли.

Зато је, управо у циљу куповине наклоности Запада, тврде упућени, лансирана прича о наводној намери Томислава Николића да изађе из удобности пензије и упусти се у формирање странке зависне од руских финансија („плаши мечку решетом“, сликовито рече један саговорник). Упућени, међутим, тврде исто што и здрава логика: након што је пропустио бројне прилике док је био председник Србије, Николић свакако неће ризиковати да изгуби привилегије и миран живот и упусти се у слабо изгледну борбу. Али прича звучи корисно у комуникацији на међународној сцени – баш као и тврдње Ивице Дачића у интервјуу московском дневнику Известија о јаким притисцима Запада на Србију, насупрот сигурном пријатељству Русије.

Нови проблем за Вучића могао би представљати обрт на прошлонедељном скупу „Медијски дани ЕУ и Западног Балкана“у Тирани, када је, после наступа српских новинара, уместо планиране приче о подршци ЕУ медијским слободама, централна тема постало затварање очију Брисела пред све гушћим медијским мраком у „продукцији“европских политичких миљеника на Балкану. Наступ новинарке Тамаре Скрозе, која је позвала ЕУ да не одмаже српским новинарима у њиховој борби за слободу медија и „учини да поново верујемо у поруке представника Уније да је слобода медија приоритет у процесу европских интеграција“и њене оцене да нема стабилности без слободе медија, постали су главна вест са скупа. „Док је повјереник (Јоханес) Хан слушао из првог реда, њезин емотиван говор био је прекидан снажним пљеском публике, снажнијим од пљеска упућеног иједном другом судионику конференције, укључујући Хана“, приметио је загребачки Вечерњи лист. Приметио је то и Хан, који је, након избијања проблема притиска на медије у први план, покушао да охрабри новинаре („будите уверени, на вашој страни смо“) да би, нешто слично, поновио и у разговору са Скрозом којој је пришао по завршетку скупа.

Није да се тужна медијска ситуација не може поново заташкати, у циљу неометања онога од кога се очекује решење косовског проблема – али би то могло бити теже ако поруке из Тиране инспиришу западне медије да се озбиљније забаве стањем демократских слобода на Балкану. Вучић то одлично зна и јасно му је да би, првенствено због проблема у области правосуђа и медија, чим испуни косовски задатак, могао постати главни фактор нестабилности у очима Запада. Као што

Вучић зна да би, након решења косовског проблема, могао постати главни фактор нестабилности у очима Запада, али зна да и претерано одуговлачење може довести до пуцања већ затегнутих нерава

му је јасно да даље одлагање решења косовског проблема може довести до пуцања већ прилично затегнутих нерава европских званичника, оптерећених приоритетнијим проблемима, попут брегзита - нарочито у ситуацији када се, према речима наших саговорника, у Бриселу све више питају да ли Вучић и косовски премијер Рамуш Харадинај (и Бакир Изетбеговић?), наизменичним затезањем ситуације, заправо заједно раде на куповини времена у личном интересу.

Због клинча у коме се нашао, један од наших саговорника Вучића назива „дивом на стакленим ногама“који, заправо, није толико јак, колико је слаба његова опозиција. Цену њене неспособности да спречи примену опробаног рецепта решавања проблема стварањем новог, већег, платиће, као и обично, грађани.