ПРОМЕНЕ КОЈЕ СЕ НЕ МОГУ ПОНИШТИТИ
Немачка 44
Увременском распону краћем од једне генерације, Немачка је од некадашњег европског болесника прерасла у глобалну економску силу. Али истина је да је актуелни економски успех Немачке мање резултат добрих политичких одлука, а више повољних спољних околности - посебно у Европи - које су осигурале да потражња за немачком робом буде висока.
Неспорно је да су важне унутрашње економске реформе омогућиле Немачкој да искористи то што је спољна потражња била толика. Али те реформе су спроведене много пре него што је Ангела Меркел дошла на власт, док је током њених 12 на челу
владе било врло мало економских реформи. На пример, ниво приватних инвестиција је и даље низак, делом због претеране регулативе у сервисном сектору и масивног бирократског оптерећења.
Осим тога, док је немачка влада својим суседима држала лекције како треба јаче да стегну каиш, сама је повећала социјална давања за пензије и трансферна плаћања, у исто време допуштајући да нето стопа јавних инвестиција постане негативна. Насушно потребна реформа пореског система на којој је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) својевремено толико инсистирала није спроведена. А иако је током периода владавине Меркелове ниво запослености порастао, креирање нових радних места није допринело томе да се на тржишту рада смањи удео ниско плаћених послова.
Оно што Меркелова није остварила на плану економске политике надокнадила је спровођењем социјалних промена. Под њеним руководством Немачка је постала отворено друштво какво је данас. Али је, истовремено, то и све дубље подељено друштво.
Према тренутном стању ствари, око 20 одсто немачког становништва од 82 милиона људи има мигрантско порекло, а скоро пет милиона њих су муслиманске вероисповести. Овај мултикултурализам свој одраз има у промењеним гледиштима Немаца генерално. Четворо од петоро Немаца данас сматра да су и ислам и хомосексуалност саставни делови немачког друштва; троје од четворо исто каже и за мигранте и избеглице. Осим тога, Немачка је једна од земаља с највишим процентом проевропски оријентисаних грађана.
Последње три владе, све три предвођене Меркеловом, у огромној мери су допринеле тој трансформацији. Критичари кажу да је Меркелова први социјалдемократски канцелар потекао из једне конзервативне странке, због тога што је прихватила многа прогресивна политичка становишта, истовремено проповедајући стабилност и традиционалне вредности. Аргументовано се може тврдити да је њена најважнија одлука - која ју је умало коштала канцеларске позиције, али која би у исто време могла да дефинише њено политичко наслеђе била она да 2015, упркос снажном отпору многих у њеној странци, у земљу прими скоро 1,5 милиона тражилаца азила и заузме се за њихову интеграцију у немачко друштво.
Немачке владе предвођене Меркеловом подржале су и предшколско образовање и заузеле се за поштовање дечјих права, у исто време спроводећи мере које су довеле до значајног напретка на плану родне равноправности. Шири, флексибилнији приступ тржишту рада, увећање капацитета за смештај предшколске деце, те финансијски подстицаји довели су до раста учешћа жена на тржишту рада на пре-
ко 70 одсто, што је један од највиших нивоа у високоразвијеним земљама. Актуелна влада је увела и квоту од 30 одсто учешћа жена у надзорним одборима великих компанија, те закон о транспарентности зарада, с циљем да се смањи јаз између зарада мушкараца и жена, који и даље износи 21 одсто.
Мада сама Меркелова није предводила те реформе - не у најмањој мери и због тога да би избегла да јој они који су на промене негативно гледали окрену леђа - она им је пружала имплицитну подршку. На сличан начин је - иако је раније ове године сама у Бундестагу гласала против легализације хомосексуалних бракова, које не подржавају многи у ЦДУ - достојанствено прихватила одлуку већине посланика којом је она изгласана; рекла је како се нада да ће овакав исход гласања не само промовисати „поштовање између различитих мишљења“, него донети и „више социјалне кохезије и мира“.
У крајњој линији, талент Меркелове да премости социјалне и политичке поделе је тај који je учинио могућим да се Немачка трансформише у отворено друштво. И то је, а не њена економска политика, оно што би могло да се испостави као највеће достигнуће њене владавине. У извесној мери, Немачка је 2015, захваљујући мигрантској политици Меркелове, већ прешла тачку без повратка на свом путу као већој отворености.
Па ипак, пред земљом су и даље огромни изазови. Осим техничких и социјалних препрека успешној интеграцији избеглица, ту је и потреба да Немци, у целини посматрано, постану толерантнији према исламу и друштвеној разноврсности. Биће потребне даље промене породичне и родне политике, те реформа образовног система.
Док се у Немачкој наставља дебата о томе шта значи бити Немац, исход преговора о формирању нове владајуће коалиције ће одредити да ли ће следећа влада бити у стању да се с тим изазовима ефикасно носи. Ако буде тако, Меркелова ће остати упамћена као архитект новог немачког друштва.